Викицитат srwikiquote https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.39.0-wmf.25 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор са корисником Викицитат Разговор о Викицитату Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Справица Разговор о справици Дефиниција справице Разговор о дефиницији справице 14 8037 29785 21946 2022-08-17T14:15:58Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Наука]] lw7pzqlhrqntnaqnh9bn42ymvbg1hae 0 8436 29807 14882 2022-08-17T15:15:32Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki * Подразумева се да човек не може истовремено да има и строге '''принципе''' и високу зараду. ([[Хауард Хјуз]]) * Сврсисходност је за тренутак, '''принципи''' су за сва времена. ([[Албер Ками]]) * Генију су '''принципи''' важнији од узора. ([[Јохан Волфганг фон Гете]]) * Добро је имати '''принципе'''. Придржавати се '''принципа''' је још боље. ([[Манфред Ромел]]) * Ономе ко има карактер, '''принципи''' нису потребни. ([[Јулијус Вагнер фон Јаурег]]) * Личности, а не '''принципи''', покрећу историју. ([[Оскар Вајлд]]) * На '''принципе''' човек може да се оклизне као на кору од банане. ([[Нелсон Мендела]]) * Онај ко не живи у складу са '''принципима''' које проповеда, најобичнији је хохштаплер и утолико гори уколико лично верује у те '''принципе'''. ([[Артур Шницлер]]) * Кад неки човек има '''принципе''', није тешко предвидети његове поступке. ([[Жорж Симеон]]) * Кад неко каже да се с нечим не слаже у '''принципу''', онда то значи да уопште нема намеру да то у пракси изведе. ([[Ото Фон Бизмарк]]) * Лакше је '''умрети''' за своје принципе него живети за њих. ([[Алфред Адел]]) 70yddjsdsr7jy5kmg2pie4yz3b61stt 29813 29807 2022-08-17T17:19:55Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki * Подразумева се да човек не може истовремено да има и строге '''принципе''' и високу зараду. ([[Хауард Хјуз]]) * Сврсисходност је за тренутак, '''принципи''' су за сва времена. ([[Албер Ками]]) * Генију су '''принципи''' важнији од узора. ([[Јохан Волфганг фон Гете]]) * Добро је имати '''принципе'''. Придржавати се '''принципа''' је још боље. ([[Манфред Ромел]]) * Ономе ко има карактер, '''принципи''' нису потребни. ([[Јулијус Вагнер фон Јаурег]]) * Личности, а не '''принципи''', покрећу историју. ([[Оскар Вајлд]]) * На '''принципе''' човек може да се оклизне као на кору од банане. ([[Нелсон Мандела]]) * Онај ко не живи у складу са '''принципима''' које проповеда, најобичнији је хохштаплер и утолико гори уколико лично верује у те '''принципе'''. ([[Артур Шницлер]]) * Кад неки човек има '''принципе''', није тешко предвидети његове поступке. ([[Жорж Симеон]]) * Кад неко каже да се с нечим не слаже у '''принципу''', онда то значи да уопште нема намеру да то у пракси изведе. ([[Ото фон Бизмарк]]) * Лакше је '''умрети''' за своје принципе него живети за њих. ([[Алфред Адел]]) crh8zhf7ouylh6mjyyocus77h8y2ctx 0 8546 29791 28570 2022-08-17T14:26:40Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki * Јер лепо није друго до почетак страшног који још можемо поднети. :[[Р. М. Рилке]], аустријски песник (1875 - 1926) * Божји рукопис. :[[Чарлс Кингсли]], енглески писац (1819 - 1875) * Налик је дуги, много обећава, али кратко траје. :[[Џош Билингс]], амерички писац (1818 — 1885) * Не постоји узрок лепоте. Она то једноставно - јесте. :[[Емили Дикинсон]], америчка песникиња (1830 - 1886) * Лепота обуздава сваку срџбу. :[[Јохан Волфганг фон Гете]], немачки књижевник (1749 — 1832) * Човек никад није тако леп као кад моли за опроштај или кад сам опрашта. :[[Жан Пол (Јохан Рихтер)]], немачки писац (1763 — 1825) * Моћ којом жена заводи љубавника, а препада мужа. :[[Емброуз Бирс]], амерички писац, драматург и доктор (1842 — 1914) * Оно што нас на видљивој лепоти задивљује увек је само оно - невидљиво. :[[Мари Ебнер Ешенбах]], аустријска књижевница (1830 — 1916) * Лепота без љупкости исто је што и удица без мамца. :[[Ралф Волдо Емерсон]], амерички писац (1803 — 1882) * Уколико није удружена с умом, лепота има у себи нешто животињско. :[[Демокрит]], грчки филозоф (460 - 380. п. н. е.) * Одлично писмо препоруке. :[[Немачке пословице]] * Није лепо оно што је лепо, већ је лепо оно што нам се свиђа. :[[Италијанске пословице]] * Бог је леп и воли лепоту.<ref name="Mehmedović">[http://www.scribd.com/doc/37171089/Tako-je-govorio-Muhamed-a-s Ahmed Mehmedović: Tako je govorio Muhamed]</ref> :[[Мухамед]] == Извори == * [[Политикин забавник]] број 2888. Датум: 15.6.2007. „Рекли су о лепоти“, стр. 67. Издаје и штампа: Политика АД. Београд. [[Категорија:Врлине]] apsin6s2j8wdgc7vrtw7nuwzxu9l4jz 14 8889 29844 29242 2022-08-17T21:06:19Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Сликарство]] rdhgdtg9vqfzxq822ils6xx6629h1ir 0 9041 29829 28566 2022-08-17T17:45:22Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki {{садржај2}} == Цитати == == А == * [[Алберт Ајнштајн]] ** "Не верујем у теолошког бога који награђује [[добро]] а кажњава [[зло]]." * [[Августин Хипонски|Аурелије Августин]] ** "Бог је бескрајна сфера чије је средиште свугде, а периферија нигде." == Б == * [[Брус Нолан]] ** "Бог је само зло дете са увеличавајућим стаклом. А ми смо мрави." == В == * [[Винсент ван Гог]] ** "Све више верујем да не треба преклињати Господа зато што је [[свет]] такав какав је; ради се, просто, о неуспелој скици." * [[Волтер]] ** "Кад бог не би постојао требало би га измислити." == Е == * [[Есхил]] ** "Бог воли помоћи ономе који тежи да помогне сам себи." * {{цитат|Можете слободно да претпоставите да сте створили [[бог]]а по свом лику, ако се испостави да бог мрзи исте људе као и ви.|[[Ен Лемот]]}} {{цитат|Ако бог жели, а не може да искорени зло, онда није свемогућ.<br /> Ако може, али не жели, онда је зао и малициозан<br /> Ако Бог може и жели да укине зло, откуда онда зло у свету?<br /> Ако бог нити може нити жели, онда зашто га звати богом?<br /> |[[Епикур]]}} == Л == * [[Лао Ц']] ** "Једно једино ''ево ти'' вреди више него десет нека ти Бог помогне." == М == * [[Махатма Ганди]] ** "Верујем да Бог има исто толико имена колико има живих људи." * [[Мартин Лутер]] ** "Божја љубав не припада онима који су је достојни већ ствара оне који су достојни Божје љубави." ** "Када би се бог разљутио и са света уклонио све учењаке, људи би се претворили у звери и дивље животиње. Тада не би било ни разумности, ни духа, ни права, већ само отимачине, крађе, убистава и штеточинства." * [[Мухамед]] ** "Смиреност је од Бога, журба је од ђавола."<ref name="Hadisi">[http://www.duhovnaizgradnja.net/stranice/tekstovi/duhovni_biseri/hadisi.htm Hadisi - Muhammedove izreke]</ref> ** "Богу је најдраже оно дјело на коме се устраје, макар било и малено."<ref name="Hadisi"/> ** "Најбоље вјеровање је знати да је Бог уз тебе, гдје год се ти налазио."<ref name="Hadisi"/> ** "Када нешто хоћеш да урадиш добро размисли и не жури док ти Бог не покаже излаз из тешкоћа."<ref name="Hadisi"/> ** "Ако ми прође један дан у којем нисам проширио своје знање које ме приближава узвишеном Богу, тада ми тај дан није благословен."<ref name="Hadisi"/> ** "Узвишени Бог даје своме преданом вјернику разна искушења да би га очистио од сваког гријеха."<ref name="Hadisi"/> ** "Бог не гледа ваш изглед нити ваш иметак него гледа ваша срца и ваша дјела."<ref>[http://www.scribd.com/doc/37171089/Tako-je-govorio-Muhamed-a-s Ahmed Mehmedović: Tako je govorio Muhamed]</ref> == О == * [[Овидије]] ** "Бог је човеку подарио усправан положај како би могао посматрати небо и подизати поглед према звездама." == П == * [[Плутарх]] ** "Човек, видевши да неко сакупља милостињу за богове рече: Нећу да чујем за богове који просе!" == Р == * [[Ралф Волдо Емерсон]] ** "Мудар човек у олуји Богу се моли, али не за избављење из опасности већ за избављење од страха. Олуја изнутра је та која га угрожава, а не олуја извана." == С == * [[Семјуел Бекет]] ** "...али, шта је Бог радио пре стварања света?" == Т == * [[Тори Амос]] ** "Воз је протутњао у тами. То је једини начин који је Бог створио да заљуља структуру [[Време|времена]]." == Ф == * [[Фридрих Ниче]] ** "Не могу да верујем у Бога који жели да га хвале цело време." == Ч == * [[Чарлс Буковски]] ** "Бог је измислио пијанце да ружне жене не остају саме." == Пословице == * [[Француске народне пословице]] ** "Бог нас често посећује, али ми већином нисмо код куће." * [[Корејске пословице]] ** "У сиромашној кући и Бог је гладан." * [[Немачке пословице]] ** "Вино од људи прави богове и врагове." * [[Пољске пословице]] ** "Бог није мало казнио ону којој је дао ружно лице, а милостиво срце." * [[Словеначке пословице]] ** "И Бог би био добре воље кад би пио [[вино]]." == Извори == {{reflist|2}} {{Википедија|Бог}} [[Категорија:Религија]] li14m2rpin9t3vbvjt6p87mxlyf14jr 29830 29829 2022-08-17T17:46:47Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki {{садржај2}} == Цитати == == А == * [[Алберт Ајнштајн]] ** "Не верујем у теолошког бога који награђује [[добро]] а кажњава [[зло]]." * [[Августин Хипонски|Аурелије Августин]] ** "Бог је бескрајна сфера чије је средиште свугде, а периферија нигде." == Б == * [[Брус Нолан]] ** "Бог је само зло дете са увеличавајућим стаклом. А ми смо мрави." == В == * [[Винсент ван Гог]] ** "Све више верујем да не треба преклињати Господа зато што је [[свет]] такав какав је; ради се, просто, о неуспелој скици." * [[Волтер]] ** "Кад бог не би постојао требало би га измислити." == Е == * [[Есхил]] ** "Бог воли помоћи ономе који тежи да помогне сам себи." * {{цитат|Можете слободно да претпоставите да сте створили [[бог]]а по свом лику, ако се испостави да бог мрзи исте људе као и ви.|[[Ен Лемот]]}} {{цитат|Ако бог жели, а не може да искорени зло, онда није свемогућ.<br /> Ако може, али не жели, онда је зао и малициозан<br /> Ако Бог може и жели да укине зло, откуда онда зло у свету?<br /> Ако бог нити може нити жели, онда зашто га звати богом?<br /> |[[Епикур]]}} == Л == * [[Лао Ц']] ** "Једно једино ''ево ти'' вреди више него десет нека ти Бог помогне." == М == * [[Махатма Ганди]] ** "Верујем да Бог има исто толико имена колико има живих људи." * [[Мартин Лутер]] ** "Божја љубав не припада онима који су је достојни већ ствара оне који су достојни Божје љубави." ** "Када би се бог разљутио и са света уклонио све учењаке, људи би се претворили у звери и дивље животиње. Тада не би било ни разумности, ни духа, ни права, већ само отимачине, крађе, убистава и штеточинства." * [[Мухамед]] ** "Смиреност је од Бога, журба је од ђавола."<ref name="Hadisi">[http://www.duhovnaizgradnja.net/stranice/tekstovi/duhovni_biseri/hadisi.htm Hadisi - Muhammedove izreke]</ref> ** "Богу је најдраже оно дјело на коме се устраје, макар било и малено."<ref name="Hadisi"/> ** "Најбоље вјеровање је знати да је Бог уз тебе, гдје год се ти налазио."<ref name="Hadisi"/> ** "Када нешто хоћеш да урадиш добро размисли и не жури док ти Бог не покаже излаз из тешкоћа."<ref name="Hadisi"/> ** "Ако ми прође један дан у којем нисам проширио своје знање које ме приближава узвишеном Богу, тада ми тај дан није благословен."<ref name="Hadisi"/> ** "Узвишени Бог даје своме преданом вјернику разна искушења да би га очистио од сваког гријеха."<ref name="Hadisi"/> ** "Бог не гледа ваш изглед нити ваш иметак него гледа ваша срца и ваша дјела."<ref>[http://www.scribd.com/doc/37171089/Tako-je-govorio-Muhamed-a-s Ahmed Mehmedović: Tako je govorio Muhamed]</ref> == О == * [[Овидије]] ** "Бог је човеку подарио усправан положај како би могао посматрати небо и подизати поглед према звездама." == П == * [[Плутарх]] ** "Човек, видевши да неко сакупља милостињу за богове рече: Нећу да чујем за богове који просе!" == Р == * [[Ралф Волдо Емерсон]] ** "Мудар човек у олуји Богу се моли, али не за избављење из опасности већ за избављење од страха. Олуја изнутра је та која га угрожава, а не олуја извана." == С == * [[Семјуел Бекет]] ** "...али, шта је Бог радио пре стварања света?" == Т == * [[Тори Ејмос]] ** "Воз је протутњао у тами. То је једини начин који је Бог створио да заљуља структуру [[Време|времена]]." == Ф == * [[Фридрих Ниче]] ** "Не могу да верујем у Бога који жели да га хвале цело време." == Ч == * [[Чарлс Буковски]] ** "Бог је измислио пијанце да ружне жене не остају саме." == Пословице == * [[Француске народне пословице]] ** "Бог нас често посећује, али ми већином нисмо код куће." * [[Корејске пословице]] ** "У сиромашној кући и Бог је гладан." * [[Немачке пословице]] ** "Вино од људи прави богове и врагове." * [[Пољске пословице]] ** "Бог није мало казнио ону којој је дао ружно лице, а милостиво срце." * [[Словеначке пословице]] ** "И Бог би био добре воље кад би пио [[вино]]." == Извори == {{reflist|2}} {{Википедија|Бог}} [[Категорија:Религија]] 2y0d88v967nmzh45te2nfhatr5jh0id 0 9079 29835 26336 2022-08-17T20:54:28Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[File:Quentin Massys 030.jpg|thumb|]] * Најбољи начин да убедиш глупога да греши је пустити га да уради шта жели. :[[Џош Билингс]], амерички новинар (1818—1885) * Да људи нису правили глупости, ни ништа паметно не би се урадило. :[[Лудвиг Витгенштајн]], аустријски филозоф (1889—1951) * Стрпљива сам са глупошћу све док се њоме неко не поноси. :[[Едит Ситвел]], енглеска песникиња (1887—1964) * Ако већ правиш глупости, прави их с одушевљењем. :[[Сидони-Габријел Колет]], француска књижевница (1873—1954) * Нема ничег горег од насилне глупости. :[[Јохан Волфганг Гете]], немачки писац (1749—1832) * Особина глупих је да запажају грешке других, али не и своје. :[[Марко Тулије Цицерон]], римски филозоф и државник (106—43. п. н. е.) * Глупост говори, таштина дела. :[[Виктор Иго]], француски писац (1802—1885) * Само су две ствари бескрајне — свемир и људска глупост, мада за ово прво нисам сигуран. :[[Алберт Ајнштајн]], амерички научник немаћко-јеврејског порекла (1879—1955) * Глупост је обдареност за погрешно схватање. :[[Едгар Алан По]], амерички писац (1809—1849) * Никада не знамо шта је заправо глупост све док је не осетимо на себи. :[[Пол Гоген]], француски сликар (1848—1903) * Глупост вешто проналази свој пут. :[[Албер Ками]], француски писац (1913—1960) * Упознао сам неке врло поштене људе који су упркос неизмерној глупости поседовали и одређену врсту интелигенције, што није особина будала. :[[Ђакомо Казанова]], италијански пустолов и писац (1725—1798) * Снажна је наша глупост и небројена су њена склоништа; и најпаметнији људи чувају за њу удобне закутке. :[[Дмитриј Иванович Писарев]], руски писац (1840—1868) * Ако глупост преживи, можемо рећи да је преглупа и да умре. :[[Аксел Сандемосе]], дански писац (1899—1965) * Уплетање у глупост другог човека увек је узалудан посао. :[[Радјард Киплинг]], енглески књижевник (1865—1936) * Све бесмислице нису настале одједном. И зато је био потребан развој. :[[Карел Конрад]] * Глупост је сама у себе заљубљена и њено је самољубље безгранично. :[[Мирослав Крлежа]], хрватски књижевник и енциклопедиста (1893—1981) * Ништа немам против глупана, али имам против глупости. :[[Франсоа Менар]], француски песник (1582—1646) * Ти би имао право кад би глупост била слабост духа. Али она је, нажалост, страшна снага. Она је стена која остаје непоколебљива, премда море мудрости баца валове о њено чело. :[[Јохан Нестрој]], аустријски оперски певач (1801—1862) * Глупост је често украс лепоте; она даје очима ону суморну бистрину тамних језера и ону уљевиту мирноћу тропских мора. :[[Шарл Бодлер]], француски песник (1821—1867) * Да други нису били глупи, били бисмо то ми. :[[Вилијам Блејк]], енглески књижевник, сликар, графичар и мистичар (1757—1827) * Једино је глупост довољно храбра да се представља као савршенство. :[[Хјалмар Кристенсен]], норвешки писац (1869—1925) * Шта људи најрадије називају глупим? Нешто паметно што сами не разумеју. :[[Мари фон Ебнер-Ешенбах]], аустријски писац (1830—1916) * Глупост је често окрутнија у последицама него пакост у намери. :-{[[Halifax]]}- * Не боле ме глупости које сам учинио, него оне које ћу још учинити. :[[Карол Ижиковски]], пољски писац (1873—1944) == Извори == * [[Политикин забавник]] број 2978. Датум: 6.3.2009. „Рекли су о глупости“, стр. 67. Издаје и штампа: Политика АД. Београд. * Политикин забавник број 3008. Датум: 2.10.2009. „Рекли су о глупости“, стр. 67. Издаје и штампа: Политика АД. Београд. * Бродњак, В. 1977. Велика енциклопедија афоризама. Монографска публикација. Просвјета. Загреб. [[Категорија:Пороци]] 68mx9y7jq1yio84ni3ofszf6c5dgpke 29849 29835 2022-08-17T21:29:25Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[File:Quentin Massys 030.jpg|thumb|]] * Најбољи начин да убедиш глупога да греши је пустити га да уради шта жели. :[[Џош Билингс]], амерички новинар (1818—1885) * Да људи нису правили глупости, ни ништа паметно не би се урадило. :[[Лудвиг Витгенштајн]], аустријски филозоф (1889—1951) * Стрпљива сам са глупошћу све док се њоме неко не поноси. :[[Едит Ситвел]], енглеска песникиња (1887—1964) * Ако већ правиш глупости, прави их с одушевљењем. :[[Сидони-Габријел Колет]], француска књижевница (1873—1954) * Нема ничег горег од насилне глупости. :[[Јохан Волфганг Гете]], немачки писац (1749—1832) * Особина глупих је да запажају грешке других, али не и своје. :[[Марко Тулије Цицерон]], римски филозоф и државник (106—43. п. н. е.) * Глупост говори, таштина дела. :[[Виктор Иго]], француски писац (1802—1885) * Само су две ствари бескрајне — свемир и људска глупост, мада за ово прво нисам сигуран. :[[Алберт Ајнштајн]], амерички научник немаћко-јеврејског порекла (1879—1955) * Глупост је обдареност за погрешно схватање. :[[Едгар Алан По]], амерички писац (1809—1849) * Никада не знамо шта је заправо глупост све док је не осетимо на себи. :[[Пол Гоген]], француски сликар (1848—1903) * Глупост вешто проналази свој пут. :[[Албер Ками]], француски писац (1913—1960) * Упознао сам неке врло поштене људе који су упркос неизмерној глупости поседовали и одређену врсту интелигенције, што није особина будала. :[[Ђакомо Казанова]], италијански пустолов и писац (1725—1798) * Снажна је наша глупост и небројена су њена склоништа; и најпаметнији људи чувају за њу удобне закутке. :[[Дмитриј Писарев]], руски писац (1840—1868) * Ако глупост преживи, можемо рећи да је преглупа и да умре. :[[Аксел Сандемосе]], дански писац (1899—1965) * Уплетање у глупост другог човека увек је узалудан посао. :[[Радјард Киплинг]], енглески књижевник (1865—1936) * Све бесмислице нису настале одједном. И зато је био потребан развој. :[[Карел Конрад]] * Глупост је сама у себе заљубљена и њено је самољубље безгранично. :[[Мирослав Крлежа]], хрватски књижевник и енциклопедиста (1893—1981) * Ништа немам против глупана, али имам против глупости. :[[Франсоа Менар]], француски песник (1582—1646) * Ти би имао право кад би глупост била слабост духа. Али она је, нажалост, страшна снага. Она је стена која остаје непоколебљива, премда море мудрости баца валове о њено чело. :[[Јохан Нестрој]], аустријски оперски певач (1801—1862) * Глупост је често украс лепоте; она даје очима ону суморну бистрину тамних језера и ону уљевиту мирноћу тропских мора. :[[Шарл Бодлер]], француски песник (1821—1867) * Да други нису били глупи, били бисмо то ми. :[[Вилијам Блејк]], енглески књижевник, сликар, графичар и мистичар (1757—1827) * Једино је глупост довољно храбра да се представља као савршенство. :[[Хјалмар Кристенсен]], норвешки писац (1869—1925) * Шта људи најрадије називају глупим? Нешто паметно што сами не разумеју. :[[Мари фон Ебнер-Ешенбах]], аустријски писац (1830—1916) * Глупост је често окрутнија у последицама него пакост у намери. :-{[[Halifax]]}- * Не боле ме глупости које сам учинио, него оне које ћу још учинити. :[[Карол Ижиковски]], пољски писац (1873—1944) == Извори == * [[Политикин забавник]] број 2978. Датум: 6.3.2009. „Рекли су о глупости“, стр. 67. Издаје и штампа: Политика АД. Београд. * Политикин забавник број 3008. Датум: 2.10.2009. „Рекли су о глупости“, стр. 67. Издаје и штампа: Политика АД. Београд. * Бродњак, В. 1977. Велика енциклопедија афоризама. Монографска публикација. Просвјета. Загреб. [[Категорија:Пороци]] s51ayihnrt1z4v6yayrq58xxigb6w7c 14 9090 29824 21942 2022-08-17T17:42:14Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Здравље]] [[Категорија:Наука]] [[Категорија:Медицина]] q4qg777m6ujguekata7hqe84jr6ug04 29827 29824 2022-08-17T17:43:08Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Медицина]] qb5thfcga500doqgsoujwdo64vz5wan 0 9170 29796 23860 2022-08-17T14:44:43Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki * Бити милосрдан — значи чинити све што је у нашој моћи. ([[Џон Дон]]) * По питању вере и наде људи се разилазе, али је сво човечанство јединствено у милосрђу.([[Александар Поуп]]) * Сви смо ми направљени из једне исте глине, зато морамо бити милосрдни колико и праведни.([[Анри Лонгфело]]) * Истинско милосрђе је жеља доносити другим људима корист не мислећи о награди. ([[Хелен Келер]]) * Милосрђе је универзално благо, остваривање којег мудри врше у сагласности са захтевима здравога разума како би се извукла највећа корист. ([[Готфрид Вилхем Лајбниц]]) * Милосрђе у буквалном смислу речи означава љубав, која је спремна за разумевање, која се не просто дели поседовањем, већ и истинском симпатијом и мудрошћу помаже људима помоћи себи самостално.([[Френклин Д. Рузвелт]]) * Милосрђе почиње од сопствене породице човека, али се на њој не завршава. ([[Томас Фулер]]) * Милосрђе не тражи од нас да затварамо очи на грешке других људи; потребно је само избегавати излишну и доборовољну пажњу према тим грешкама и не испуштати из вида врлине, ако већ тако природно опажамо мане. ([[Франсоа Фенелон]]) * Показујући милосрђе морамо се држати главног принципа: помажи ономе ко је способан себи да помогне. ([[Ендру Карнеги]]) [[Категорија:Црте карактера]] [[Категорија:Врлине]] qdq4sr8h7a7wtib2jr69ymzelai1tgh 29797 29796 2022-08-17T14:45:10Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki * Бити милосрдан — значи чинити све што је у нашој моћи. ([[Џон Дон]]) * По питању вере и наде људи се разилазе, али је сво човечанство јединствено у милосрђу.([[Александар Поуп]]) * Сви смо ми направљени из једне исте глине, зато морамо бити милосрдни колико и праведни.([[Анри Лонгфело]]) * Истинско милосрђе је жеља доносити другим људима корист не мислећи о награди. ([[Хелен Келер]]) * Милосрђе је универзално благо, остваривање којег мудри врше у сагласности са захтевима здравога разума како би се извукла највећа корист. ([[Готфрид Вилхелм Лајбниц]]) * Милосрђе у буквалном смислу речи означава љубав, која је спремна за разумевање, која се не просто дели поседовањем, већ и истинском симпатијом и мудрошћу помаже људима помоћи себи самостално.([[Френклин Д. Рузвелт]]) * Милосрђе почиње од сопствене породице човека, али се на њој не завршава. ([[Томас Фулер]]) * Милосрђе не тражи од нас да затварамо очи на грешке других људи; потребно је само избегавати излишну и доборовољну пажњу према тим грешкама и не испуштати из вида врлине, ако већ тако природно опажамо мане. ([[Франсоа Фенелон]]) * Показујући милосрђе морамо се држати главног принципа: помажи ономе ко је способан себи да помогне. ([[Ендру Карнеги]]) [[Категорија:Црте карактера]] [[Категорија:Врлине]] p9ztc7s9ip0wq3m9jzazq0hjrcu56a8 0 9279 29840 27214 2022-08-17T21:01:21Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki {{Википедија}} [[File:Pablo picasso 1.jpg|thumb|Pablo Picasso (1962)]] Лијепе жене су потребне само љубавницима и сликарима без маште. [[Категорија:Slikari]] tmqbg4h0prv2f9aie6ie2q0dab0jlow 0 10413 29810 29776 2022-08-17T16:14:05Z 46.239.2.88 wikitext text/x-wiki {{Wикипедиа}} *[[w:бан Стефан II Котроманић|Стефан II Котроманић]] **„А томе су пристави и сведоци добри Бошњани и Усорани: први пристав и сведок Владислав Дабић са братијом, други сведок и пристав Ратко Шанта са братијом, Мркоје Шћитовљанин пристав и сведок са братијом; од Усоре пристав и сведок Прибислав Хлапотић са братијом, Стипоје Челничић сведок са братијом, Поручен Прибиславић сведок томе са братијом; од Доњих Краја Ратко Лужац сведок и пристав и његова пратња.” („Повеља упућена кнезовима Вуку и Павлу Вукославићу”, 1351) *[[w:Дервиш-бег Љубовић|Дервиш-бег Љубовић]] **„То бијеше красно вријеме,-вријеме до заједничког рата противу турске царевине, кад се сви, а особито Срби-бошњаци и Херцеговци, ријешише да у борби „за крст часни и слободу златну” и послиједњу кап крви своје пролију.” („О стању Босне и Херцеговине”, 1895) *[[w:Матица Српска|Матица Српска]] **„А шта не би Срби Бошњаци и Бугари казати имали, кад би своју несрећу јавно оплакивати смјели.”(„Љетопис, Матица Српска”, 1825) *[[w:Радич Петровић|Радич Петровић]] **„Што науми Осман да учини, то не преуми. Свуче са себе господско одијело, што само богати Турци носе. И обуче на себе рухо, као што га носе Срби Бошњаци.” („Матица, Радич Петровић”, 1806) *[[w:Адил Зулфикарпашић|Адил Зулфикарпашић]] **„Бошњаштво је, за нас, и наша стварна и једина национална идентификација. Неки нам бошњаштво одричу, неки га побијају... Оно је пак старо као Босна, снажно као земља и остало је у душама великог броја њених синова.” („Проглас о бошњаштву”, 1963) **„Дакле, није то рат за слободу угрожених [[w:Срби|Срба]] и [[w:Хрвати|Хрвата]], већ се ратује за Босну, која се може добити једино истребљењем и уништењем Бошњака.” **„Један народ који је посједовао осамдесет посто земље, који је имао велико богатство, наједанпут је законима о аграрној реформи претворен, може се рећи, у просјака.” *[[w:Адмир Мухић|Адмир Мухић]] * :Коме су Бошњаци криви :Само зато што су Бошњаци :И да нису Бошњаци били :Би ли остали живи :Би ли њихови :Сада сузе лили (одломак из књиге „Хава мајка Приједорчанка”, 2014) *„Након разговора с Мајком Хавом, нашом бошњачком и босанском хероином, нико, ама баш нико не може остати равнодушан. Убијеђен сам да било који честити инсан да се сусретне са том Мајком написат ће барем једну реченицу у свој дефтер: ’Данас сам се сусрео с мајком Хавом’, или ће уз фотографију овјековјечити њено име.” (интервју за -{Босњаци.нет}-, 19. 7. 2014, [хттп://босњаци.нет/прилог.пхп?пид=52916]) *Они су се Богу успротивили :И свему што је :Муслиманско :Бошњачко :Босанско :Свему што није зликовно :И свему што је :Нормално :И морално :И природно (одломак из књиге „Хава мајка Приједорчанка”, 2014) *[[w:Алија Исаковић|Алија Исаковић]] **„Неук и необавијештен човјек често брка појмове Бошњак, Босанац, Муслиман, Босански Муслиман, [[w:муслиман|муслиман]]. То је претежно онај наш слој и сој који није развијао у себи никакве појмове о вјери и нацији. То је онај сој у којег нема појмова о опћем већ само о властитом.” (Бошњачки сабор; Сарајево, 27. септембар 1993) **„Није ондашњи Бошњак могао осјетити у католику [[w:Хрвати|Хрвату]] сународника, јер су их дијелиле вјера и [[w:држава|држава]]. Није чудо што се ондашњи Бошњак муслиман није знао изразити о својој [[w:народност|народност]]и, кад он није знао разликовати ни вјеру од народности, па су му били истоветни појмови муслиман и [[w:Турци|Турчин]].” (''Бисерје'', 1990, стр. 251)<ref>Алија Исаковић, ''Бисерје: антологија муслиманске књижевности'', 2, допуњено изд., »Отокар Кершовани«, Опатија, 1990, стр. 251, 256. (цитирано са стр. 251; стр. 256. потврђује навод). ИСБН 86-385-0025-4.</ref> *[[w:Алија Изетбеговић|Алија Изетбеговић]] **„Чувајте и очувајте своју нацију и име Бошњак, вјеру и традицију. Губитак идентитета плаћа се ропством и понижењем.” (Говор у сарајевској Зетри, 2. 10. 2002) **„Нигдје, ни 1992, а касније још мање, није структура одбрамбених снага РБиХ била аналогна националној структури становништва. Могу рећи: нажалост, али чињенице су такве. Стање у том погледу јесте било нешто повољније у Сарајеву и Тузли, али ни у тим градовима пропорција није била ни приближно остварена. У другим крајевима однос је био 9:1 или неповољнији, а затим се даље погоршавао. Зашто? – Једно је сигурно: Ми их нисмо тјерали. И друго, Босну су одбранили Бошњаци, односно бошњачке јединице.” **„Потребно нам је јединство. Неки људи који воле говорити о цјеловитој Босни дијеле бошњачки народ. Не знам како се може разбијати јединство Бошњака и говорити о јединству Босне. Та два јединства су повезана.” **„...вјерујем да је снажан и освијешћен бошњачки народ кичма [[w:Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] и, ако не једини, онда главни гарант опстанка БиХ, посебно у постојећој ситуацији агресивних великодржавних пројеката и са источне и са западне стране.” ([[Алија Изетбеговић]]: „Сам наш опстанак је наша побједа”) *[[w:Андрија Качић Миошић|Андрија Качић Миошић]] :Кад си пјева пјесме од јунака, :највеће си пјева од Бошњака. :...и остали без броја јунаци, :витезови старином Бошњаци, ил' Бошњаци или Херцеговци... (Писма најпослидња од славне Босне) *[[w:Антун Ханги|Антун Ханги]] **„Послије пада славнога некада Краљевства босанскога године 1463. под Османлијско господство, одрекоше се многи Бошњаци вјере својих отаца и приглише вјеру Мухамедову, ислам, те му и данас највјерније присташе.” („Живот и обичаји муслимана у Босни и Херцеговини”, 1899) *[[w:Антун Кнежевић|Антун Кнежевић]] **„Гледамо на многе документе домаћих списатеља из прошлих вјекова, у којима се увијек спомиње наше право народно име Бошњак, а то су они разлози због којих се и ми, као њихови захвални и вијерни потомци зовемо славним именом Бошњак.” (часопис „Босански пријатељ”, 1870) **„Ми њихову народност не презиремо, ми на њиха кривим оком не гледамо, ми никад нећемо занијекати, да нијесмо од југословенског племена, већ баш хоћемо, да свакоме јасно докажемо, да смо ми Бошњаци на првом степену тога славнога рода. Али увијек остајемо Бошњаци као што су нам били и прадједови и ништа друго. Дакле нек се добро огледају по земљи наша браћа, који толико стољећа у Босни и Херцеговини станују и живу, а хоће да су Срби или Хрвати. Нека ово лијепо проуче и промозгају.” (часопис „Босански пријатељ”, 1870) *[[w:Бакир Изетбеговић|Бакир Изетбеговић]] **„Из тог града су систематски истјерани Бошњаци и [[w:Хрвати|Хрвати]], а ви назовите то Блеибургом или некако другачије” (коментари на изјаве Фрање Комарице на отворењу Ферхадије, Бакир И. о злочинима над несрбима у Бањој Луци у рату ’92—’95, новинарима у Сарајеву 29. 5. 2016) *[[w:Бартол Кашић|Бартол Кашић]] **„Јере сваки чловик свога града говор и бесидење хвали, Херват, Далматин, Бошњак, Дубровчанин, Сербљин, и одлучује да у своме Ритуалу босански упише ричи без обзира да ли ће га остали разумјети.” (Бартол Кашић; предговор Ритуала; „Ритуал римски”, штампан у Риму 1640. године) *[[w:Бенедикт Курипешић|Бенедикт Курипешић]] **„А „на великом надгробном споменику је исклесан натпис на српском језику и на српском писму са овим мислима: Ја, војвода Павловић од Радасел, господар и кнез ове земље, лежим овдје у овом гробу. Док сам био жив, не могаше ме турски цар ни јунаштвом, ни даровима, ни бојом, ни силом великом, ни потиснути ни побиједити из моје земље; још мање сам мислио да се одрекнем вјере. Бог ми је дао да сам Турке много пута побиједио. Хвала Богу и слава што сам увијек вјеровао и што и даље у хришћанској вјери напуштам своју земљу.” **„О његовим јуначким дјелима још много пјевају Бошњаци и Хрвати. На камену је истесан крст и натпис на српском језику и српским словима, са овим мислима (ријечима): ’Војводо Павловићу, господару мој, тебе љубљах за свога живота, вјерном службом служах твојој глави (служих теби). Сада лежим мртав под твојим ногама, јер хоћу и у земљи да сам ти вјеран слуга. То си ти заслужио, славни и јуначки кнеже, јер је твој мач за вјеру хришћанску посјекао многог Турчина.’” („Путопис кроз Босну, Србију, Бугарску и Румелију”, 1530 / Бенедикт Курипешић; Београд: Чигоја штампа, 2001 [Београд: Чигоја штампа]. 61. стр.; 21 цм. [Библиотека Репринт издања; 6], ИСБН 86-7558-004-5) **„Овдје су три народа. Прво су стари Бошњаци-католици, којима су Турци оставили вјеру. Друго су Срби (Сурффен) које зову власи, а ми их зовемо циганима или Мартолозима, јер се стално селе и имају немиран живот. Трећи народ су градски Муслимани. Они су пак већином из старина католички Бошњаци, који су прешли на Ислам. Има и нешто Влаха међу њима. Не воле села. Избјегавају села, и држе се града. Међу њима има и доста правих Турака.” **„Прво, Горња Босна није тако дивља и ватрена као Доња Босна. Има дугачке пашњаке и висоравни окружене голим брдима. Великих ораница нема много, осим њива у близини града Врхбосне (Сарајево). Становници земље су припадници два народа, а то су Срби и Турци. О њима је раније било речи. Срби имају своје свештенике и цркве по хришћанском обреду. А та три манастира, о којима сам говорио у описима од понедељка, петка и недеље, основао је грчки цар, познат као цар Стефан (Душан Силни). Али има највише Турака, који као војници примају од султана као неку плату коју зову тимар, у споменутој земљи, наиме од Пруске до града Врхбосне, гдје сједи Хусрефбегова паса или босански капетан. Они живе у својим дворовима (кардацима), и владају Србима врло тирански, као што је раније речено.” (Запис о Босни, 1531) *[[w:Биљана Плавшић|Биљана Плавшић]] **„Ја бих више вољела да потпуно очистимо источну Босну од Муслимана.” ([[Биљана Плавшић|Плавшићева]] априла 1993, Свет, [хттпс://www.бхдани.ба/портал/архива-67-281/251/т25147.схтмл]) *[[w:Чедомир Јовановић|Чедомир Јовановић]] **„То је из исте оне кухиње из које је сво зло овог нашег времена проистекло. То је омаложавање и дискриминација, једног дивног народа, који је увијек пружао несебичну и бескрајну подршку, у свему ономе што је било добро за Србију...На листи ЛДП, на нашој изборној листи је 30 кандидата бошњачке демократске заједнице Санџака, 12 жена...Ја мислим да је Бошњацима мјесто у српском парламенту.” ([[Чедомир Јовановић|Јовановић]] о Бошњацима Санџака за ТВ Прва) *[[w:Дарко Танасковић|Дарко Танасковић]] **„У старој хисторијској земљи Босни, старијој и од Србије и од Хрватске, живе Бошњаци и то им је једино одговарајуће народно име.” *[[w:Доситеј Обрадовић|Доситеј Обрадовић]] **„Зашто би се, дакле, ми Србљи сумњавали у таковом и толико полезном и похвале достојном делу, прочим славним народом следовати? Није мања част света у којеј се славеносрпски језик употребљава него земља француска илити | инглеска; искључивши врло малу различност која се находи у изговарању, која се случава и свим другим језиком. Ко не зна да житељи чрногорски, далматски, херцеговски, босански, сервијски, хорватски (кромје мужа), славонијски, сремски, бачки и банатски осим Вла(х)а, једним истим језиком говоре? Говорећи за народе који у краљевствам и провинцијам живу, разумевам колико грчке цркве, толико и латинске следоватеље, не искључавајући ни саме Турке, Бошњаке и (Х)ерцеговце, будући да закон и вера може се променити, а род и језик никада. Бошњак и (Х)ерцеговац Турчин, он се Турчин по закону зове, а по роду и по језику, како су год били његови чукундедови, тако ће бити и његови последњи унуци Бошњаци и (Х)ерцеговци догод, Бог свет држи. Они се зову Турци док Турци том земљом владају, а како се прави Турци врате у свој вилајет откуда су про|зишли, Бошњаци ће остати Бошњаци и биће што су њи(х)ови стари били. За сав, дакле, српски род ја ћу” (ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ [[Доситеј Обрадовић|Обрадовић]]) *[[w:Драган Чавић|Драган Чавић]] **„Ми смо силом добили Републику Српску. То је сад врло упитно како смо је добили пред самим војничким поразом?! То је најбоље рекао Данијел Север неки дан у Београду, а мени Жак Клајн прије 15 година: „Знате ви Срби, знате ли зашто сте добили Републику Српску? Зато што Запад на жели да у срцу Европе има исламску енклаву, да има Иран или Саудијску Арабију, јер оставити Бошњаке, муслимане у срцу Европе да имају чисту етничку државу је највећа опасност за Европу. То ми је Жак Клајн рекао прије 15 година. А Данијел Сервер, који је дио те администрације Клинтонове је то неки дан потврдио у Београду, причајући о референдуму за отцјепљење Републике Српске...” (емисија „Ћирилица”, ТВ -{Хаппy}-, 16. 5. 2016) *[[w:Џемалудин Алић|Џемалудин Алић]] **„...Бошњаци се вјечно свађају, гложе, чак и туку да би се домогли мало више земље или какве неважне царске титуле или почасти. Међу Бошњацима хара завист, ниска народна свијест, подметање лажних обједа, удворништво, издаје, шуровање са сваким, с Турцима, Србима, Хрватима, Млечанима, Французима, Аустријанцима. А све то штети земљи Босни и њеном народу.” (''[[w:Патарен|Патарен]]'') *[[w:Џезар Ахмед-паша|Џезар Ахмед-паша]] **„Везир има прегршт богатих хаљина и вриједног накита, али он носи све своје богатство са собом. Ја сам Бошњак, сирови и неуглађен војник, нисам навикао на дарове и пристојност, одгојен сам у војним логорима и ратовима. Немам лијепе униформе и фине шалове, али су моји војници бројни и добро плаћени. („Тхе Сцотс Магазине анд Единбургх Литерараy Мисцелланy”, 1814) *[[w:Ђуро Дежелић|Ђуро Дежелић]] :Чекај мало, чекај роде! :Док и теби згода дојде. :Бошњак једном устат мора, :тому пако сад је хора. („Драгољуб”, 1867) *[[w:Емир Хаџихафизбеговић|Емир Хаџихафизбеговић]] **„Док год се на борби бикова скупља 100.000 Бошњака, а само 50.000 11. јула у Сребреници, с тим народом нешто није уреду. Ево задатка за највећу бошњачку партију и ИЗБиХ: поучити дио свог народа да му бик не смије бити важнији од шехида.” (исказујући незадовољство на организовање кориде бикова и број посјетилаца у Чевљановићима, у односу на посјету меморијалном центру Поточари код Сребренице 2014) *[[w:Енвер Имамовић|Енвер Имамовић]] **„Љиљан је био толико омиљен у средњовјековној Босни да су оновремени Бошњани себе поистовјећивали с тим цвијетом. Иако су сјећања и љубав Бошњака према љиљану временом били потиснути због хисторијских околности, нису никада сасвим изишли из њихове подсвијести.” (''Дневни аваз'', 9. 5. 2015, [хттп://www.аваз.ба/цланак/176954/љиљан-и-правно-и-хисторијски-има-статус-симбола-дрзаве?урл=цланак/176954/љиљан-и-правно-и-хисторијски-има-статус-симбола-дрзаве]) *[[w:Енвер Казаз|Енвер Казаз]] **„Бошњачка националистичка елита колективни идентитет базира и конструира на неколико идеологемских фантазми: нарацији о крвносродничкој повезаности националне заједнице, есенцијалистичкој представи о бићу и души народа, демонизацији етничких сусједа као свеповијесних непријатеља, релативизацији бошњачке одговорности у повијести, ревизионистичком односу према повијести, релативизацији бошњачке партиципације у нацизму, нацистичким злочинима и јединицама, те подршци Хитлеровом систему, партиципирању у ендехазијској идеологији, учешћу у усташком покрету и злочинима тог покрета, гетоизацији бошњачког културног идентитета, антипросвјетитељству и антимодернизму, османофилији, исламоцентричном тумачењу свјетске повијести и политике, арабофилији, окцидентализму, херојскоцентричној идеализацији и митизацији османске прошлости у БиХ и улози бошњачких предака у њој, демонизацији комунистичке идеологије, социјализма и титоизма у СФРЈ, аутоколонизацији условљеној туркофилијом као културалном стратегијом која Турску настоји појмити као особену матицу за савремене Бошњаке, необеговској друштвеној фантазми, митоцентричној интерпретацији босанског средњовјековља ради теза о хиљадугодишњем државном континуитету БиХ и Бошњацима као темељном народу у БиХ, прекодирању антифашистичког наслијеђа итд. Нужно је напоменути да се и друга два етничка идентитета у БиХ на сличан или идентичан начин тумаче и конструирају од стране њихових националистичких елита.” (''Архив алтернативне прошлости'') *[[w:Есад Дураковић|Есад Дураковић]] **„У свом ''повијесном јучер'' Бошњаци су углавном били трагични протагонисти повијести. И данас су на повијесној вјетрометини, препуштени највећим дијелом самима себи. Иако не треба губити наду у помоћ добронамјерних људи из свијета, будућност Бошњака овисит ће, углавном, о степену њихове самосвијести.” (за ''Дневни аваз'', 2. 12. 2006) *[[w:Егертон Смит|Егертон Смит]] **„Бошњаци, заједно са Србима и Бугарима, су славенске расе и говоре дијалектом тог језика.” („-{Тхе Калеидосцопе: ор, Литерарy анд сциентифиц миррор}-”, 1829) *[[w:Фахрудин Синановић|Фахрудин Синановић]] :Има један Бошњак поваздан клања. :Има један клања само сабах и акшам. Иде он и на џуму. :Има један, тако каже, клања кад се сјети. :Има један клања само теравију. :Има један клања само од Бајрама до Бајрама. :Има један плахо се наљути кад му неко рекне да он није добар муслиман, па он томе овако одбруси: „Ти ћеш мени рећи да ја нисам муслиман. Откако знам за себе, ја сваки дан све три вакта клањам.” :Има један иде у џамију и клања само пред изборе. :Има један никад није у џамију униш’о, ни пред изборе ни послије избора. :Има један не клања и не иде у џамију, а, каже, волио би и да клања и да иде у џамију. :Има један завршио медресу, а као да и није. :Има један поваздан Аллаха спомиње, стално виче: субханаллах, елхамдулиллах и халали брате. :Има један па каже да ће у 70-ој години доћ’ тобе – кад све ишћејфи. Не зна, не зна худ, да сутра море умријети. :Има један па се наљути кад му неко каже да је новокомпоновани муслиман. :Има један имењак – само по имену муслиман. :Има један Бошњо па стално прича све најгоре о хоџама и хаџијама. Код хоџа и хаџија види трун неваљаштиње, а код себе и код других не види брдо поганлука. :Има један не клања, у џамију не иде, не пости, а за Бајрам увијек курбан коље. :Има један каже да је муслиман у души. :Има један сваке године цијели рамазан пости и клања, а ха прође рамазан, он престане клањат и почне пит. :Има један ишао на Ћабу, а боље да није. :Има један па му смета селам, јер је то арапска ријеч, а не смета му арапска нафта у ауту. :Има један према исламу се односи ко Срби према Дејтону: прима оно што њему годи, а не прима оно што му није по вољи. :Има један Бошњо стално иде у џамију, а са свима се свађа, са браћом и са комшијама ваздан се по судовима гања. :Има један стално и сваком вази и дерси, би реко инсан – муфтија, а он и не клања. :Има један па само гледа шта хоџе раде. :Има један па вели да неће у џамију кад види ко све иде. :Има један долази у џамију само да га ко види, а један други долази да види ко иде, а ко не иде у џамију. :Има један, каже, да има седамдесет глава и вратова, све би главе и вратове за дин дао. А опет, има један који вели да би погинуо за своју вјеру, али кад га викнеш да иде у џамију, он каже: „Е тај филм нећеш гледати.” :Има један вјерује у Бога, али не вјерује да има Џеннет и Џехеннем. :Има један скоро дошо тобе, па да му је сад да сви људи буду ко он. :Има један па му чисто криво кад неко дође тобе. Мало, мало па он томе набије на нос како је доскора и пио и свашта радио. :Има један више времена буде у кафани него у рођеној кући. :Има један, име му лијепо, муслиманско, а псује, неузубилах, Бога и џамију. :Има један па га стид што је муслиман. :Има један па каже да би све у животу био, само не би био хоџа или предсједник својима. („Има један Бошњак” из књиге „Кућа на два спрата плус поткровље”) *[[w:Фатмир Алиспахић|Фатмир Алиспахић]] **„Ако би се Бошњаци дистанцирали од комунистичког сентимента, онако како су то учинили Словенци или Хрвати, довело би то до апсолутног русваја у дејтонском поретку, јер Бошњаци више не би допуштали да њима, у име југоносталгије, владају Срби и Хрвати.” (-{Сафф}-, број 322, 24. август 2012) **„Наша дјеца у нашим школама које су одбрањене шехидском крвљу не смију да уче о ономе што се догодило у Сребреници. Какав живот ми данас живимо ако наша дјеца и наша омладина одрастају далеко од истине о ономе што се нама догодило? Од нас се тражи да се помиримо са хапшењем Насера Орића, а ако то дозволимо бит ћемо вјечно затворен народ. Јел ово држава за коју су се борили бошњачки синови? Они су се борили да бх. дјеца уче бх. хисторију, да имају право на националну групу предмета, да буду слободни и због тога када говоримо о 20. годишњици геноцида над Бошњацима не можемо да не размотримо о томе колико смо слободни или поробљени.” (програм посљедњих оворамазанских дивана у организацији Културног центра Карнеол и Меџлиса исламске заједнице Зеница који су носили назив „Будимо Цвијет Сребренице”, 11. 7. 2015, Трг Алије Изетбеговића у Зеници) *[[w:Ферид Мухић|Ферид Мухић]] **„Прошло је вријеме када су други говорили Бошњацима ко су и шта су! Доста је било фрагментирања Бошњачког националног корпуса! Нека се нико више никада не усуди Бошњацима оспорити ни језик, ни име, ни идентитет! Данас су Бошњаци опет Бошњаци, за себе, за сусједе, за свијет! Урби ет орби! У Босни, и у дијаспори, приватно и официјално, појединачно и колективно, локално и глобално, регионално и универзално, данас и довијека, Бошњаци ће бити Бошњаци, ако Бог да!” **„Нека је сваком просто да буде оно што је себи изабрао! И у то нека му нико не дира! Бошњаци, халалите сваком од вас који је одлучио за себе рећи да није оно што јесте, него да јесте оно што није! И не дозволите никоме да вам каже да сте оно што нисте и да нисте оно што сте. Јер, ви нисте оно што нисте и јесте оно што сте: ви сте – Бошњаци!” (Бошњаци и оријентализам, 28. 4. 2010, -{Босњаци.нет}-, [хттп://www.босњаци.нет/прилог.пхп?пид=37686]) *[[w:Георгије Магарашевић|Георгије Магарашевић]] **„Бошњаци живе између Дрине, Вербаса, Саве, Далмације, Хема, числом 450.000: исповјадају или Ислам; или су Римокатолици, или православни. („Љетопис матице српске”, први број, 1825. године, стр. 57) *[[w:Хакија Зоранић|Хакија Зоранић]] **„Сва три народа, садашња конститутивна, у БиХ били су Бошњаци до 1862. године, од тад настаје расцјеп дјеловањем освајачких кругова из Београда и Загреба. Тај јединствени народ онда се раздијелио у три конститутивна народа.” (трибина Форума бошњачких интелектуалаца у Сарајеву, 15.10.2015 на тему „Етнички идентитет Бошњака” [хттп://www.фактор.ба/вијест/зораниц-сва-три-конститутивна-народа-били-су-босњаци-до-1862-године-212572]) *[[w:Халид Бешлић|Халид Бешлић]] **„Бошњаци су везани за Босну. У том се контексту код њих национализам највише и испољава. Али то, заправо, и није национализам, већ више патриотизам. Судбина Босне везана је за Бошњаке и они су везани за њу. Проблеми Босне рефлектирају се и на њима. Појављују се фрустрације, па самим тим буде и национализма.” (Анкета „Постоји ли национализам међу Бошњацима”, Став, 5. 4. 2017, [хттп://став.ба/постоји-ли-национализам-меду-босњацима-халид-беслиц/]) *[[w:Хамдија Поздерац|Хамдија Поздерац]] **„Не дају босанство, нуде муслиманство... Да прихватимо и то што нуде, макар и погрешно име али ћемо отворити процес.” *[[w:Хазим Акмаџић|Хазим Акмаџић]] **„Ако Бог да имам нијет написати моју верзију „Ћуприје на Дрини” гдје ћу оповргнути све оне предрасуде о Бошњацима да су прљави, мали, смрдљиви, глупи итд., које је створио [[w:Иво Андрић|Иво Андрић]]. Нажалост, велике су хисторијске личности попут Ђерзелеза Алије оцрњене у том роману и да ми још никад нисмо успјели „скинут блато” са њих.” (13. јуни 2006. за -{Босњаци.нет}-) **„Бош­ња­ни то­ком дру­ге по­ло­ви­це 15. и у 16. сто­ље­ћу при­хва­та­ју [[w:ислам|ислам]] дра­го­во­љно и све до по­чет­ка 18. сто­ље­ћа Бо­сна, прво као сан­џак, ка­сни­је као ела­јет, до­жив­ља­ва под осман­ском упра­вом свој пу­ни по­ли­ти­чки, вјер­ски, еко­ном­ски и кул­тур­ни про­спе­ри­тет. Ко­ли­ко год се не­ко не сла­гао с овим, чи­ње­ни­це то пот­врђу­ју. У по­ли­ти­чком сми­слу Бо­сна је ста­бил­на, а ни­је ли Иса-бег уда­рио те­ме­ље да­наш­њем Са­ра­је­ву? Га­зи Ху­срев-бег то нас­тав­ља из­гра­дњом ни­за мо­ну­мен­тал­них гра­ђе­ви­на. У Бо­сни су та­да успос­тав­ље­не ре­ги­је ко­је су све до [[w:рат у БиХ|агре­си­је на БиХ]] 1992. го­ди­не фун­кци­они­ра­ле на еко­ном­ским, адми­нис­тра­ти­вним и кул­тур­ним, а не етни­чким прин­ци­пи­ма. Те­ме­ље тим ре­ги­ја­ма пос­та­вио је Иса-бег, ра­звио их Ху­срев-бег и то се по­ка­за­ло фун­кци­онал­ним. [[w:Босански језик|Босански језик]] био је је­дан од че­ти­ри слу­жбе­на и ра­вно­пра­вна је­зи­ка на Пор­ти, а ме­ни тај је­зик да­нас не­ко же­ли да оспо­ри! Или, мој на­род не­ко на­зи­ва не­пи­сме­ним, а при том за­бо­рав­ља чи­ње­ни­цу да су љу­ди по­ред бо­сан­ског у Бо­сни та­да го­во­ри­ли и пи­са­ли на тур­ском, арап­ском и пер­зиј­ском је­зи­ку.” (за дневне новине „Сан”, 4. децембар 2007) *[[w:Хусеин Чишић|Хусеин Чишић]] **„И данас када нам се стално сугерира да је наша ужа домовина једнакоправна с осталим федералним јединицама, а ми Бошњаци са осталим народма Југославије, а ето нам ни сад није дозвољено да се правим именом својим зовемо. Нашем човјеку се не дају писати ни Бошњаком ни Југословеном, а ето, када се по невољи каже да је муслиман, онда то пасира ваљда зато што је то колективни назив за 300 милиона људи разбацаних на 5 континената.” **„Једна од најизразитијих карактерних црта наших пређа, наших старих Бошњана најстаријега, као и старијега доба, била је једна врста отмјене нетрпељивости према свему што није њихово. Ни само вријеме, ни све оне фазе политичког живота, кроз које се, тијеком времена, невољно промицаху није достојало, да ту црту у њиховом карактеру измјени. Они су овијек остали и остајали дослиједни само себи.” **„Ми Бошњаци нијесмо ничија прћија и никоме нећемо признати право да нас цијепа и дарива као теглећу марву. Али још једном имам да примјетим да изводе нашег уваженог г. Министра без лиснице, а то је да ни мало од нас није пожељно да нас у питањима ове врсте називају браћом муслиманима, јер то овдје не желимо да будемо. Ми ћемо убудуће наступати као такови само у вјерско просвјетним питањима, а овдје смо само Бошњаци и ништа друго. (одговор Министру без лиснице, др. Бариши Смољану, у Мостару, 19. новембра 1939) *[[w:Хусеин Кавазовић|Хусеин Кавазовић]] **„Не знам шта ће бити у будућности, али знам шта се сада дешава. Ми имамо крајеве гдје се негира [[w:босански језик|босански језик]], имамо крајеве гдје се Бошњацима не дозвољава запослење, на сваки начин им се отежава живот.” (интервју за Н1 -{Прессинг}-, 6. 6. 2016) *[[w:Хусеин-капетан Градашчевић|Хусеин-капетан Градашчевић]] **„Ефенди, они су моја браћа по крви, језику и повијести.” (Капетан одговара на питање о Бошњацима католичке вјероисповијести „Свијетли Хусеин-беже, зашто градиш католицима толике конаке, толике чардаке по Босни, тврдом вилајету?”, „Повијест царства Османова”, Истанбул 1904, Садразам Хаџимурели) **„Има Босне, беглербеже и Бошњака у њој! Били су прије вас и ако Бог да, бити ће и послије вас!” – 1831. (у разговору са Османским беглербегом, када му је Османски беглербег рекао: „Нема више Босне, а неће бити ни Бошњака, Хусеине... Гинеш за државу која никад није постојала нити ће.”) **„Отпуштени робе! Буди сретан да можеш јести оно мало хране што имаш пред собом; ја сам своје чиније већ изврнуо и не требам твога посредства код великога везира. Баш за тога цара нећу да знам код кога се ти желиш за ме заузети. Да те дочекам, готов сам у свако доба и на сваком мјесту; моја је сабља сјекла прије него је твоја кована. Змај од Босне.” (одговор на писмо турском вазалу, односно новопеченом кнезу младе српске кнежевине, [[w:Милош Обреновић|Милошу Обреновићу]], гдје Хусеин покушава скренути пажњу да су Бошњаци у Босни аутохтони народ) *[[w:Хусеин Токић|Хусеин Токић]] **„Босне има онолико,колико и на колико простора у њој има Бошњака. Самопроглашени Срби и Хрвати у Босни за рачун сусједних држава млађи су од једног ’века’ или стољећа. Већини њих још није јасно да Босна није Југославија. Они то (не)знају или им је хисторијска лаж духовна храна. Дошло је вријеме да Бошњаци то (са)знају а и вјерују себи и у себе. Знати а невјеровати у могућа догађања у Босни је равно властитој погибељи. Његошева ’(анти)фашистичка’ СХЦ инверзија ’што је гајила змије у њедрима’ добија босански превод ’чије змије у чијим њедрима’. СХ политика се коначно од 1990. г. спрам Босне показује као ’змијски окот’ у њеном темељу. Засијани антибосански национални коров из сусједства у комшилук је стратешки циљ уништења и нестанак Босне и Бошњака. Тражити само одговор на питање рјешења бошњачког опстанка под хришћанском заставом ЕУ, (што симболизује 12 апостола), без колективне стратегије колективног и личног преиспитивања према ’државотворном’ бошњанском корову; је посљедњи национални луксуз пред изгон из бошњачких енклава...” (Хусеин Токић; ''Југословенство је СХ агресија'', ОФФ-СЕТ Тузла,2011) *[[w:Ибрахим Османбашић|Ибрахим Османбашић]] :Мој је народ највећи пјесник! :поји посљедњи турски класик :поносни Бошњак – Херсеки Ариф Хикмет :у Истанбулу што је основао „Друштво пјесника” :окупивши савремене великане стиха :уградивши занос душе и надахнуће срца :у знаменити турски Парнос :преселивши на бољи свијет :у граду на Босфору :у граду што спаја Европу и Азију :у граду дивних џамија :у граду чаробних мостова :у граду гдје је цивилизација :исписала поруке човјечанству :у два времена за треће. (6. строфа из пјесме „Мој је народ највећи пјесник”, у сјећање на Арифа Хикмет-бега Ризванбеговића–Сточевића, 8. 4. 2016, Сарајево) *[[w:Ибрахим Пашић|Ибрахим Пашић]] **„У средњовјековној Босни Власи су се помијешали с остацима илиро-романског, готског и трачког становништва, које се за вријеме славенских насељавања повукло у планине. Углавном су се бавили сточарством и трговином. У периоду развијеног феудализма интегрирали су се у потпуности у босанско друштво, и на овом и на оном свијету, прихватајући од Добрих Бошњана [[w:босански језик|босански језик]] и меморијалну културу подизања стећака изнад својих гробова.” (магазин „СТАВ”, 3. 6. 2016, [хттп://фактор.ба/став-хисторија-и-поријекло-босанских-влаха-милорад-додик-александар-вуциц-војислав-сесељ-и-мате-бобан-поријеклом-су-босански-власи/]) *[[w:Илија Гарашанин|Илија Гарашанин]] **„Ако Бошњаци не би ово примили, то би отуда као сигурно следовало раскомадање Срба на провинцијална мала књажевства.” („Начертаније”, 1844) *[[w:Исмаил Палић|Исмаил Палић]] **„Босанским језиком изворно говоре Бошњаци, Црногорци, Хрвати и Срби те припадници других народа и мањина. Они који босански језик сужавају и своде само на Бошњаке чине велику штету томе језику.” (интервју са Селманом Селхановићем за Препород, 31. август 2015, [хттп://www.препород.цом/индеx.пхп/друство/интервју/2314-палиц-босански-језик-данас-је-јаци-него-икад]) *[[w:Иван Гундулић|Иван Гундулић]] :„На коњијех све Бошњаци :сјаху свијетло одјевени, :заточници хрли и јаци, :коњаници све храбрени.” *[[w:Иван Кукуљевић Сакцински|Иван Кукуљевић Сакцински]] **„Исти папа допушта Бошњаком на молбу краља Стјепана Томашевића, да могу светковати дан св. Григорја, ког Бошњаци за свог заштитника држе.” („Аркив за повјестницу југославенску”, 1851) :„...Ил је славска домовина :стан поморског Далматина? :Горљивог ил Харвата? :Ил Сарбскога његовог брата? :Ту стран зове Славјан свом :Ал је ширји Славски дом! :Ил је Славска домовина :Там где и зибка Славјанина :где с Бошњаком Бугар плаче :Царногорац оштри маче…?” („Славјанска домовина”, 1847) *[[w:Иван Фрањо Јукић|Иван Фрањо Јукић]] **„[[w:БиХ|Босна]] је једина турска држава, која је чиста сасвим остала од турског језика, како по селима тако по варошима, други се језик осим [[w:босански језик|босанског]] и не говори, највећа турска господа само онда турски говоре, када су код везира.” (Земљопис и повијестница Босне, 1851) **„Ми Бошњаци њекад славни [[w:народ|народ]] сад једва да смо живи нас само као оченуту главу од стабла славјанског гледају приатељи науках и жале нас.... Вриме је да се и пробудимо од дуговичне немарности; дајте пехар, те царпите из студенца помње [[w:мудрост|мудрост]], и наук; настојте да најпред наша серца очистимо од предсудах, фатајмо за [[w:књига|књиге]] и часописе, видимо што су други урадили, те и ми иста средства попримимо, да наш народ прости из тминах незнанства на свитлост истине изведмо.” (током револуције у Хабсбуршкој монархији из 1848. године) **„У Босни постоји само један народ а то су Бошњаци са жидовским, ромском и „низамском” мањином (странци), те Каравласима, који су некада давно дошли из Србије.” („Земљопис и повиестница Босне”, 1851) *[[w:Иво Банац|Иво Банац]] **„На питање [''Да ли је БиХ била повијесно хрватска земља до турске окупације?'' – -{оп.а}-] се не може одговорити јер је анахроно. Модерне националне категорије – [[w:Хрвати|Хрвати]], [[w:Срби|Срби]], Бошњаци итд. – нису постојале у средњем вијеку. Зато име [[w:БиХ|Босна]] и етнониме ''добри Бошњани'' (наравно не у модерном националном смислу, него у средњовјековном сталешком) треба узети врло озбиљно. У теорији је постојала могућност развоја модерне босанске нације. То се није догодило. (...) Укратко, средњовјековни босански краљеви нису били ни Срби ни Хрвати. Босна (а не БиХ) није до турске окупације била ’хрватска земља’, међу осталим разлозима што ни ’хрватске земље’ није било, а њоме сасвим сигурно до 1463. нису владали хрватски владари, у етничком смислу. Додуше, угарски краљеви, који су Босну сматрали дијелом угарског краљевства били су у династичком смислу и хрватски краљеви. И, на крају, БиХ није хрватско Косово. Хвала Богу.” ([[Иво Банац|Банац]] за [хттп://www.слободнаевропа.орг/форум/149.хтмл Радио Слободна Европа], 31. август 2007) *[[w:Јако Балтић|Јако Балтић]] **„Ове године уведе Осман-паша везир, штампу србску у Босни. Прва поче штампати „Босански виестник”, с једне турски с друге србски, језик неуреден с којим Бошњаци онако не говоре.” („Годишњак од догађаја црквених, свиетских и промине вримена у Босни”, стр. 342) *[[w:Јосип Броз Тито|Јосип Броз Тито]] **„Људе треба пустити па нека ако хоће буду национално неопредијељени грађани Југославије. Нека тај човјек буде Босанац, Херцеговац. Вани вас и не зову другачије него именом Босанац, па био то Муслиман, Србин или Хрват.” ([[Јосип Броз Тито|Тито]] у разговору са [[w:Хамдија Поздерац|Хамдијом Поздерцем]] о уставним промјенама 1971. године) *[[w:Јосип Пејаковић|Јосип Пејаковић]] **„А чињеница је да данас нема веће биједе него бити Хрват, Србин ил’ Муслиман – већу срамоту сами себи нисмо могли приредити и требат ће нам године да ту љагу сперемо са себе.” ([[Јосип Пејаковић|Пејаковић]] 1993) *[[w:Јосип Смодлака|Јосип Смодлака]] **„Сви који беху подложни баном хрватским зову се именом [[w:Хрвати|Хрвати]], ван граница старе хрватске и српске државе он не налази ни Срба ни Хрвата. То нарочито важи за Босну у којој он познаје само Бошњаке.” (Хаџијахић: 1974, из дјела „Југословенски национализам 18. вијека”) *[[w:Јуније Палмотић|Јуније Палмотић]] **„Од славнијех смо теби Слава и од Бошњака ми послани.” („Павлимир”, 1632) *[[w:Људевит Гај|Људевит Гај]] **„Бошњаци живу између Дрине, Врбаса, Саве, Далмације и Хема, бројем 450000, дијелећи се на исламски, то јест турски, и затим на римски и грчки вјерозакон.” (Људевит Гај, „Наш Народ” Даница 1835. г.) **„Може се узети да је Бошњак као и други Серби.” **„Сербско племе поноси се и слави се са своје храбрости, али чини се, да су Бошњаци у старо вриеме уступали у том обзиру осталим Сербима.” („Царко-краљевске службене новине”, 1859) *[[w:Марко Марулић|Марко Марулић]] :Бој су били ш њими Харвати, Бошњаци, :Гарци тер Латини, Сарбли тер Пољаци. („Молитва супротива Турком” пјесме Марка Марулића, 1869) *[[w:Марко Вешовић|Марко Вешовић]] **„Нажалост, стварност коју моје очи виде и уши слушају мени казује да [[w:БиХ|БиХ]] као држава не постоји. Тачно је да су се Бошњаци одбранили, чак морам признати да је моје поштовање за тај народ, послије [[w:рат|рат]]а, много веће но прије рата, јер кад се сјетим које су силе биле зинуле да их прогутају, а ипак их нису прогутале, не могу а да им не честитам на снази, виталној, моралној, духовној и свакој. Бошњаци јесу одбранили себе, али, на жалост, нису одбранили БиХ, јер то и нису ни могли.” (Радио Слободна Европа, фебруар 2005) **„Нешто бих рекао о ''окружењу'' у којем живе босански муслимани. Недавни рат ми је открио чињеницу која ме запањила: да су босански муслимани окружени својим – природним непријатељима! Рећи ћете: па нису ваљда сви кршћани или хришћани природни непријатељи муслимана? Разумије се да нису. Они су само материјал од којих политика лако, чак и прелако, бојим се, може направити природне непријатеље муслимана. Ако је то урадила јуче, то може урадити и сутра.” (Радио Слободна Европа, фебруар 2005) *[[w:Матија Мажуранић|Матија Мажуранић]] **„Бошњаци и Осмалие, прем да су Мухамедовци и једни и други опет се мрзе страшно као права небратја.” (1840) *[[w:Мидхат Ајановић|Мидхат Ајановић]] **„Треба ли доказивати да је право сваког народа да сам себе зове како хоће? И да име Бошњак није нико измислио, да је оно ту стољећима, да су нам га били отели српски (”југословенски”) окупатори да би нас свели само на вјерску заједницу, а не на повијесне баштинике босанске земље и државе… Ником више никада ништа не треба да доказујемо. Поготово не монструмима који су планирали и реализовали холокауст над овим народом. Једноставно, од сада па заувијек, ми смо Бошњаци! Као што смо и муслимани. При томе ће нас обрадовати сваки католик или православац које се национално осјећа Бошњаком.” (за Љиљан, 1993. године) *[[w:Михајло Антријалски|Михајло Антријалски]] **„И Хрват и Бошњак нека буду уписани у таблице Ромеја.” (1167) *[[w:Миленко Филиповић|Миленко Филиповић]] **„Ниједан од три православна стариначка рода није остао на првобитном мјесту. Сем једнога, они управо и не знају гдје су наприје стајали, али сами истичу, а тако и сматрају и сви остали, да су „Бошњаци”. И презимена су им особита: Росандић, Маркановић и Мацан.” *[[w:Милош Обреновић|Милош Обреновић]] **„Ако Бошњаци не би на то пристали, нека не забораве да је султан врховни владар и српске кнежевине, пак би могао њезин кнез по својој дужности устати на обрану падише проти Бошњацима.” (Обреновић је једном приликом написао писмо Хусеин-капетану гдје му пише да одустане од својих намјера против султана) *[[w:Моша Пијаде|Моша Пијаде]] **„Очигледно је, без икакве дискусије, да израз ’муслиман’ означава припадност одређеној муслиманској вјероисповијести и да нема никакве везе са питањем народности... И доиста нема никаква разлога да се вјерска ознака ’муслиман’ и даље везује за одређивање народност... По рјешењу које је најзад усвојено биће у предстојећем попису ознака ’муслиман’ растављена од одређења народности. Лица југославенског поријекла, која нису ближе национално опредијељена, уписују ’Југославен неопредијељен’, док остала национално неопредијељена лица уписују ’национално неопредељен’... Ово је рјешење свакако једино правилно и тачно. Нико није никада стављао у сумњу да су муслимани у Босни, Херцеговини, Санџаку југославенског поријекла, етички дио југославенске заједнице.” ([[Моша Пијаде|Пијаде]] при попису становништва 1953. године, на питање „Да ли ће се у питању муслимана поступати као 1948. године или другачије?”) *[[w:Муамер Зукорлић|Муамер Зукорлић]] **„Ма колико пута Дрина била крвава, ма колико била валовита и ма колико била хладна и дубока – сва је ситна за наше национално јединство! Ми смо један народ: Бошњаци Босне, Санџака, Косова, Црне Горе, Македоније...” **„Многи су нас звали, питали, тражили савјет и одговор на питање зашто Бошњаке неко зове у Турке. Наравно да је позвао Бошњаке, јер овдје не постоји ниједан Турчин, чак ни статистички.” (негодовање на позиве појединих новопазарских медија да се Бошњаци у Санџаку изјасне као [[w:Турци|Турци]], Тањуг, 17.08.2015) **„Ми Бошњаци смо задњи народ који се било коме мора правдати! И нећемо се правдати. Чим се почнемо правдати, криви смо.” **„Српском народу нису опасност бошњачки, ни турски, ни албански народ. Српском народу су опасност они сами, односно њихове политичке и интелектуалне вође... Ми говоримо истину, а истина ником није опасност.” *[[w:Мухамед Филиповић|Мухамед Филиповић]] **„Ми имамо наше хисторијско и етничко, односно национално име, које у новијој терминологији гласи Бошњаци. Томе није потребан никакав додатак. Прво, нису сви муслимани Бошњаци, нити су сви Бошњаци нужним начином муслимани. То што неки наш народ називају Бошњаци-Муслимани је остатак прошлости и показује да они нису рашчистили са националним идентитетом нашег народа и да га лимитирају само на вријеме од кад смо ми постали муслимани, као да смо ми везани за Босну отада, а раније смо били нешто друго. Ништа горе од тога. Прије нашег прихватања ислама ми смо били Бошњани. Османлије су нас називале Бошњак, па смо ми временом преузели тај назив, што је исто што и Бошњанин. Ми имамо наслијеђе и у старој босанској држави и носиоци смо њене државности од најранијих времена. Ми нисмо мијењали своју домовину, то је одувијек била Босна, али смо промијенили вјеру и наши су преци одабрали вјеру која им је више одговарала. Нарочито након што су католици тешко прогонили припаднике Цркве босанске, па је било мало људи које су коптирали за католичанство, након свирепих католичких прогона којима су крстјани Босне били изложени за вријеме владавине два задња краља босанска. Треба обратити пажњу колико католици или данашњи Хрвати желе да ограниче Босну на задње католичке владаре, па и краљицу Катарину, за коју сасвим лажно тврде да је била Хрватица, јер је била католичке вјере. Што се тиче наших католика и православаца, који су данас Срби и Хрвати, будите увјерени да су они све до средине 19. вијека били Бошњаци православци или католици, а да су под утицајем пропаганде из Србије и Хрватске почели узимати до тада овдје непознато национално име Хрвати или Срби. Постоји безброј доказа за то, мада носиоци данашњег агресивног српског и хрватског национализма у БиХ то никако не желе признати. Они, а с њима и многи „објективни” хисторичари, желе доказивати како је Босна одувијек била католичка, а то би онда требало да значи хрватска или православна, а то онда значи хрватска или српска земља. То је највећа неистина која се полако провлачи кроз књиге и уџбенике, што је могуће у данашњем хаотичном стању у нашој држави, која је без владе и било какве одговорне политике и у којој проблеме образовања науке и културе воде некомпетентни људи.” (октобар 2005. за Радио Слободна Европа о Бошњацима, босанским Хрватима и Србима) **„...нису сви муслимани Бошњаци, нити су сви Бошњаци нужним начином муслимани. То што неки наш народ називају Бошњаци-Муслимани је остатак прошлости и показује да они нису рашчистили са националним идентитетом нашег народа и да га лимитирају само на вријеме од кад смо ми постали муслимани, као да смо ми везани за Босну отада, а раније смо били нешто друго. Ништа горе од тога.” (октобар 2005. за Радио Слободна Европа о Бошњацима, босанским Хрватима и Србима) **„Њихова мржња је ствар одгоја. Онај који се од малена одгаја да је Турчин-муслиман, главни непријатељ, да га је оправдано убити и да га треба мрзити, не може а да не мрзи нас муслимане, јер нас идентифицира са Турцима. Та је мржња дио вјерског и националног одгоја код Срба и Хрвата. Мене радује што ми не болујемо од те болести и надам се да ће нас зараза мржње мимоићи, јер она на крају убија оног ко је у себи носи.” – октобар 2005. за Радио Слободна Европа о српској и хрватској мржњи према Бошњацима. **„Они желе да и ми пристанемо на национализирање нашег језика, јер би то онда оправдало њихово тјерање свих Срба и Хрвата да говоре језик којег им они пропишу. То што они чине нема везе ни са науком, ни са поштењем, ни са интересима тих људи и наше земље.” (октобар 2005. за Радио Слободна Европа одговарајући на питање: „Због чега српски и хрватски лингвисти намећу Бошњацима да свој језик којег одувијек зову босанским, престану тако називати и да га преименују у бошњачки”) **„Проблем је у томе што се 200.000 побијених Бошњака (од тога најмање 85% цивила), и око милион прогнаних и расељених Бошњака и Хрвата изједначава са ипак минорним бројем жртава које је имало српско становништво у БиХ (од укупног броја српских жртава у БиХ обрнуто пропорционало бошњачким жртвама – 85% су били војници или они из паравојних састава).” *[[w:Муса Ћазим Ћатић|Муса Ћазим Ћатић]] :Ја сам Бошњак – дичан јунак:<br> :Вјеран светом дому своме,<br> :Вјеран слави својих дједа<br> :И народу Босанскоме!<br> :Његов понос на мом срцу<br> :Ко аманет свети стоји;<br> :Понос који нигдје не да,<br> :да се Бошњак лава боји! ...<br> :Мајка ме је Бошњакиња<br> :Заклињала својим млијеком,<br> :За част ове часне груде,<br> :Да прољевам крвцу р’јеком;<br> :Да јој служим, кошто служи<br> :Роб својега господара,<br> :Да је браним од душманских<br> :Бојних копља и ханџара!<br> :На твој позив, ево с’ мачем<br> :На мејдан ти ступам смјело:<br> :У поганој Твојој крви,<br> :Да тријумфа везем дјело.<br> :С’ Твојом крви да сапирем<br> :Црну љагу с’ рода свога,<br> :Црну љагу – што ј’ родио<br> :Издајицу проклетога!<br> :Издајицу успомени<br> :Својих дјела славе старе,<br> :Што се дрзн’о блатном руком,<br> :Да светиње њене таре!<br> :Ал’ што рекох о мејдану? ...<br> :Не, никада с’хрђом таком:<br> :Бошњак јунак бојни мејдан<br> :Д’јели само са јунаком!<br> :А Ти сакри мрско лице<br> :Испред св’јета цијелога:<br> :У подземље мрачно бјежи,<br> :Издајицо рода свога!<br> :Јер над Тобом родног неба<br> :Златног сунца плачу зраке,<br> :Плаче јасна мјесечина<br> :И трептање звјезде сваке,<br> :Плаче сваки земни атом,<br> :На ког Твоја нога стане;<br> :Свака травка теби кличе:<br> :Издајица, нек пропане!<br> :Сакри лице издајицо,<br> :Нек не пљују људи на Те,<br> :А знај И то: Издајицу<br> :И под земљом клетве прате! („Ја сам Бошњак”) *[[w:Мустафа Церић|Мустафа Церић]] **„Чини ми се да аутентични [[w:Бошњаци|Бошњак]] мисли о себи да је Бошњак зато што га антитурчин ставља у ту ситуацију. Наиме, националну дефиницију Бошњака до сада су правили њихови прогонитељи, који су их често убијали. Бошњаци који су отуђени од бошњачке традиције прихватају ту самодефиницију. Асимилирани Бошњаци чак прихватају и пејоративну вриједност коју им антитурци уносе у дефиницију њихове нације и зато настоје да се извуку из бошњачког националног идентитета. Бошњаци националисти, на другој страни, то што им антитурци, као антисемити, намећу као срамоту, претварају у свој понос. Али ни асимиларисти ни националисти не могу досегнути идентитет класичног „бошњаштва”, који се темељи на кур'анској доктрини о „народу који промиче добро и сузбија зло, па је зато најбољи народ у повијести”. Једино таква дефиниција омогућава Бошњацима да се издигну изнад мишљења других о њима. За Бошњаке треба да буде најважније шта о њима Бог „мисли”. Тај Божији суд много је издашнији него било које бошњачко самовредновање и много блажи него било која бошњачка самомржња.” ([хттп://www.дневниаваз.ба/догадјаји/интервју/јунаци-данас-нису-они-који-знају-водити-рат ''Дневни аваз''], 12. октобар 2007, одговарајући на питање о аутентичном Бошњаку) **„Геноцид прије двадесет година је завршен. Али, опасност од новог геноцида није завршен. Стога, сви Бошњаци свијета морају знати да им је света обавеза да ураде све што је у њиховој моћи да се оспособе за одбрану од могућег новог геноцида.” (обраћање на комеморацији ИЗ у Финској у поводу двадесете годишњице од српско-црногорског геноцида над Бошњацима у Сребреници и цијелој БиХ) *[[w:Мустафа Мемић|Мустафа Мемић]] **„Од средине XИX стољећа од када су се јављали национални покрети Срба и Хрвата, водила се перманентна борба међу овим националним покретима да присвоје што веће дијелове босанских територија и да се [[w:босански језик|босански језик]] укине. Од тада почиње процес босанских православаца и босанских католика да се они третирају национално као [[w:Срби|Срби]] и [[w:Хрвати|Хрвати]], иако су до тада сви били Бошњаци... Тај процес се путем националистичких пропаганди даље развијао да он данас представља основну сметњу развоја ових простора као јединствене, географске и економске цјелине.” *[[w:Неџад Ибришимовић|Неџад Ибришимовић]] **„Ја сам Бошњак, моја земља је Босна, а званично јој је име Босна и Херцеговина, границе Босне осјећам као границе сопствене коже.” („Границе сопствене коже”, јуни 1993) **„То што сам Бошњак, то је дар мојих предака и мога народа, то што сам Босанац то је дар моје земље, а што сам муслиман то је дар Аллаха Узвишенога и све троје сам на неки начин у себи затекао.” („Рухани и шејтани инспирација”) *[[w:Неџад Латић|Неџад Латић]] **„Ми Бошњаци никако да се окајмачимо.” *[[w:Новак Килибарда|Новак Килибарда]] **„Вјерујте, до средине 19. вијека у Босни, нити је било Срба, ни Хрвата, све су били Бошњаци, једни с три прста, једни с четири, једни клањају.” (-{нтвМонтена}-, емисија емитована 22. 2. 2012) *[[w:Павло Остовић|Павло Остовић]] **„Ви сте Бошњаци, али сте занемарили своју предтурску историју. Ако ви нећете ту историју као своју, онда ће Срби и Хрвати рећи да је њихова.” (за вријеме И свјетског рата) *[[w:Петар Кочић|Петар Кочић]] **„Данас не мереш видјети у свијета жировине и баковите сермије. Што нам је славни суд оставио, то је мирно, ћудевно, паметно; истина мало шашаво и слабо, али за нас, блентаве Бошњаке, и није друго!...” („Јазавац пред судом”, 1904) *[[w:Питер Мас|Питер Мас]] **„Бити 1992. године Муслиман или Хрват у Бањој Луци, било је једнако страшно као бити [[w:Јевреји|Јевреји]]н у Берлину 1942. Не шалим се. Људи који су имали несрећу да буду заточени у Бањој Луци, молили су Бога да Америка над њима својим борбеним авионима Ф-16 изврши еутаназију.” (''Љуби ближњега свога'') *[[w:Радован Караџић|Радован Караџић]] **„Ово није добро што ви радите. Ово је пут на који ви хоћете да изведете Босну и Херцеговину на иста она аутострада пакла и страдања којом су пошле Словенија и Хрватска. Немојте да мислите да нећете одвести Босну и Херцеговину у пакао, а муслимански народ можда у нестанак, јер муслимански народ не може да се одбрани ако буде рата овдје ...” (из [[Радован Караџић|Караџићевог]] говора пред Босанским парламентом 4. марта 1992. године) *[[w:Петар Охмучевић|Петар Охмучевић]] **„Ја, Петар, истије Охмућевића, по старини Бошњанин, а ради неповољног разумирја и погубе Босанске,пришашћах његовијех старијех – сад је Дубровчанин,који за милост његове старе господе сложи и постави ово родословље,за славу Босанску и свакога вриднога Бошњанина,доколе Бог допусти и његова света воља изврши.” (Писано лита Христова на 1482) *[[w:Поп Дукљанин|Поп Дукљанин]] **„И учинише краљем на мисто његово Цепимира. И пријам краљевство посла по бана свога и похиташе многе Бошњане, ки биху били узрок смрти краља оца његова.” („Љетопис Попа Дуклањина”, 20. поглавље, из 12. стољећа) *[[w:Предраг Матвејевић|Предраг Матвејевић]] **То показује неинформираност западног свијета, али и једну опасну тенденцију запада да сав ислам стави под једну капу. То Бошњаке, муслимане из Босне, нажалост, може скупо коштати. Европа треба знати да то нису никакви терористи и фундаменталисти. Они су Европљани и имају свој европски идентитет. Узмите књиге од [[w:Мак Диздар|Мака Диздара]] до мог пријатеља [[w:Абдулах Сидран|Авде Сидрана]]. То су европски писци, пјесници... Бошњаке често провоцирају причом о терористима и фундаментализму, али одољели су они и горим стварима. Мислим да је право лице муслимана у Босни показао и реису-л-улема др. Мустафа еф. Церић чија је Декларација европских муслимана јако добро примљена у Италији. Заиста у Риму нису очекивали да ће чути великог муфтију Босне да каже да се муслимани требају борити против антисемитизма, али и да се заједно с Јеврејима требају борити и против [[w:Исламофобија|исламофобије]] која захвата Европу. (одговарајући на питање о импутирању тероризма и фундаментализма Бошњацима; [хттп://www.аваз.ба/абсолутенм/анмвиеwер.асп?а=19962&з=9&исасп= Интервју за ''Дневни аваз'' 2. јануар 2007]) *[[w:Предраг Матвејевић|Предраг Матвејевић]] **„...Европа треба знати да то нису никакви терористи и фундаменталисти. Они су Европљани и имају свој европски идентитет. Узмите књиге од Мака Диздара до мог пријатеља Авде Сидрана. То су европски писци, пјесници... Бошњаке често провоцирају причом о терористима и фундаментализму, али одољели су они и горим стварима. Мислим да је право лице муслимана у Босни показао и реису-л-улема др. Мустафа еф. Церић чија је Декларација европских муслимана јако добро примљена у Италији. Заиста у Риму нису очекивали да ће чути великог муфтију Босне да каже да се муслимани требају борити против антисемитизма, али и да се заједно с Јеврејима требају борити и против исламофобије која захвата Европу.” (одговор из интервјуа са новинаром Фаруком Велеом, на сугерисање о томе да се Бошњаци настоје приказати фундаменталистима и терористима) *[[w:Сафвет-бег Башагић|Сафвет-бег Башагић]] :„Шта је Бошњак? Једна мала грана <br> :Великога стабла Славијана, <br> :Кога име у прочељу пише <br> :Повијесницу јуначких мејдана. <br> :Шта је Бошњак? Једно име славно <br> :Које свијет познаје одавно, <br> :Које Беч и Будим потресаше <br> :И Цариград и Косово равно. <br> :Шта је Бошњак? То племе витешко <br> :Кога вила простираше крила, <br> :С Дурмитором до Карпатских гора, <br> :Са Балкана до сињега мора <br> :Шта је Бошњак? Један народ мали <br> :Који међ два свијета стајаше, <br> :Који силе европскије силах, <br> :И крижарске војне разбијаше. <br> :Шта је Бошњак? Кумче Даворова, <br> :Чедо славне – алкрваве среће, <br> :Десет пута – не једном умријеће <br> :Ал Бошњаштва одрећи се неће!” (пјесма ''Бошњак'', 1894) :„Знаш Бошњаче, није давно било <br> :Свег' ми св'јета нема петнаест љета <br> :Кад у нашој Босни поноситој <br> :И јуначкој земљи Херцеговој <br> :Од Требиња то Бродскијех врата <br> :Није било Срба ни Хрвата <br> :А данас се кроз своје хире <br> :Оба странца ко у своме шире <br> :Оба су нас госта салетила <br> :Да нам отму најсветије благо <br> :Наше има поносно и драго.” (''Пјесма Бошњаку'', лист „Бошњак” у издању од 2. 7. 1891, аутор Сафвет-бег Башагић) *[[w:Сефер Халиловић|Сефер Халиловић]] **„[[w:Срби|Срби]] и [[w:Хрвати|Хрвати]], заједно са Бошњацима и заједно са припадницима АРБиХ и ХВО-а залагали су се и бранили РБиХ од агресора. ХВО [[w:Мато Бобан|Мате Бобана]] и ВРС [[w:Ратко Младић|Ратка Младића]] и [[w:Радован Караџић|Радована Караџића]] су се борили за етнички чисте дијелове БиХ које ће у неком погодном тренутку припојити сусједним државама. Као што видите, ја нисам дијелио припаднике босанских народа по националном кључу, већ по циљевима за које се боре.” (Радио Слободна Европа, 25. август 2006) *[[w:Сејфудин Токић|Сејфудин Токић]] **„Бошњаци у јачању и изградњи државе Босне и Херцеговине немају више времена чекати да је Срби заволе.” (из књиге „Нова Бошњачка политика – Битно је бити Бошњак”, 2015) **„Манипулацијом у обради пописаног материјала покушава се преко 300 000 пописаних Бошњака који су избјегли смрт у геноциду и стравичним злочинима избјеглиштвом искључити из структуре становништва БиХ... Никада и нико у име бошњачког народа не смије пристати на то, јер би то било учешће у новом геноциду, након геноцида 92-95.” (исказује незадовољство поводом захтјева једног од чланова централног пописног бироа да се преко 120 000 Бошњака избрише са пописница, у Бањој Луци и Сарајеву, 9. 4. 2016) **„Резултати пописа становништва у БиХ били су познати недуго након што је попис проведен, а када су подаци убачени у базе, почело се трагати за модалитетима брисања Бошњака.” (на конференцији за новинаре поводом необјављивања резултата пописа становништва у БиХ, -{Анадолу Агенцy}- (АА), 3. 6. 2015) **„Судбина Босне је у рукама Бошњака.” (Трибина Бошњачког покрета за равноправност народа, конференцијска сала Нове градске ''-{Вали Рецеп Yазициоглу}-'' џамије у Маглају, 12. 6. 2015) *[[w:Смаил Грбо|Смаил Грбо]] **„Бошњаци су катилима увијек показивали врат умјесто зубе.” *[[w:Стјепан ИИ Котроманић|Стјепан ИИ Котроманић]] **„А тому дару бише свједоци добри Бошњане…” (1323) **„Ако има Дубровчанин коју правду на Бошњанину – да га позове пред господина бана или пред његова владаоца – рока да му не буде одговорити.” (1332) *[[w:Стјепан Томашевић|Стјепан Томашевић]] **„Јер, кад Босанци виде да у овом рату нећу бити сам, него да ће ми други помоћи, сами ће се храбрије борити, а варвари неће тако лако покушати да провале у моје краљевство..” (писмо Папи Пију ИИ 1462) *[[w:Стојан Протић|Стојан Протић]] **„Ми ћемо дати Турцима 24 сата. Макар и 48 сати времена да се врати у прадједовску вјеру. А што не буде хтјело то посјећи, као што смо својевремено урадили у Србији...” (пријетња Бошњацима након формирања прве владе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1921) *[[w:Тома Ковачевић|Тома Ковачевић]] **„Сви житељи босански, изузимајући мало Османлија, Чивута и Цигана, спадају у ред Јужних Словена српског поријекла и то без разлике вјероисповиједи, јер и они Срби који су вјероисповиједи Мухамеданске примили по крви и језику ипак остају Срби“(„Опис Босне и Херцеговине“, 1865.) *[[w:Томас Гордон|Томас Гордон]] **„Једна трећина Бошњака су Мухамеданци, док су преостале двије трећине, подједнако распоређене између Грчке и Латинске цркве.” („-{Хисторy оф тхе Греек револутион}-”, 1832) *[[w:Твртко ИИ Котроманић|Твртко ИИ Котроманић]] **„Босанцем су исти прадједови били као и Пољаком.” (превод Јањош Азбот, 1440) **„У ову неправедни рат, Уцхиних с господином Херцегом и по свијету с властели Босансцими и висхе тогај, да је видомо всакоме: Кто годи је Бошњанин али Краљства Босанскога прије рата бил длзхан кому годи Дубровцанину, воља на вири му узето на госпоцкој, а мозе Дубровцанин този истином показати – да се има Дубровцанину вратити и платити...а тому буди овим судит станак у Конавлама али у Требињу али у Попови од ових трех миеста једно гди буде хотиние” (1405) *[[w:Владо Азиновић|Владо Азиновић]] **„Лицемјерно је народу над којим је извршен најстрашнији злочин након [[w:Други светски рат|Другог свјетског рата]] ''копати по утроби'' и наметати везе с тероризмом и глобалним џихадом. Да се ово ради било коме другом, имали би радикалан одговор на петнаесту! Сада се жртва оптужује за злочине. Ја на то не могу остати равнодушан, а могу замислити како се осјећа Бошњак који се изгубио најрођеније. Хем га комшије подозриво гледају што је [[w:муслиман|муслиман]], хем страда због тога, хем му забрањују да о томе чак и говори, а онда му дође неко са стране и ''части'' га причом да није добар муслиман. Бошњаци су данас на страшном искушењу.” (''Дневни аваз'', 21. август 2007) *[[w:Вук Стефановић Караџић|Вук Стефановић Караџић]] **„У Србији све по староме, а султан Бошњаке покори сам... Да су сви Бошњаци били сложни, прије би они Султана надвладали него он њих.” („Писмо Јернеју Копитару”; Земун, 6/18. јун 1832) **„Само прва три милиона зову се Срби или Србљи, а остали овога имена неће да приме, него они закона турскога мисле да су прави Турци, и тако се зову, премда ни од стотине један не зна турски; а они закона римскога сами себе или зову по мјестима у којима живе нпр. Славонци, Босанци (или Бошњаци), Далматинци, Дубровчани итд., или, као што особито чине књижевници, старинскијем али бог зна чијим именом. Илири или Илирци; они пак први зову их у Бачкој Буњевцима, у Сријему, у Славонији и у Хрватској Шокцима, а око Дубровника и по Боци Латинима. Буњевци може бити да се зову од Херцеговачке ријеке Буне, од које су се, као што се приповиједа, негда амо доселили; а Шокци може бити да су прозвани подсмијеха ради (од талијанске ријечи sciocco), али данас и они сами реку нпр.: "ја сам Шокац," "ја сам Шокица," као и Буњевац, Буњевка. Како год што они закона грчкога ове закона римскога зову Буњевцима и Шокцима, тако исто и ови закона римскога и они закона турскога њих зову власима, а осим тога још они закона римскога у Далмацији око Спљета и Сиња и ркаћима (или хркаћима). А у пријатељскоме разговору они закона грчкога зову ове закона римскога кршћанима, а они њих хришћанима. Кад човјек помисли нпр. да Маџара има и римскога и калвинскога закона, па се сви зову Маџари; или: да Нијемаца има и римскога и луторанскога и калвинскога закона, па се опет сви зову Нијемци; мора се чудити како се барем ови Срби закона римскога неће Срби да зову.” („Одговор Вука Стефановића Караџића загребачком листу "Позор" на писање уредника "Позора" Јосипа Мишкатовића о Вуковом чланку Срби сви и свуда”, 1861) :Бошњаци на Москову<br> :„Та они су на гласу јунаци :њи се боје сви Турци Бошњаци :ако нама од њи помоћ дође :нека знаше разбићемо Турке” ([[Вук Стефановић Караџић]]: „Народне српске пјесме”, 1833) *[[w:Вилијам Џардин|Вилијам Џардин]] **„Са својим сродницима Србима, Бошњацима, и Хрватима, Бугари чине породицу која је потпуно различита од Грка и Албанаца.” ([[Вилијам Џардин]]: „-{Тхе Единбургх Неw Пхилосопхицал Јоурнал}-”, 1849) == Пословице == * [[:бс:Босанске пословице|бс:Босанске пословице]] == Референце == {{рефлист}} {{ДЕФАУЛТСОРТ:Бошњаци}} [[Категорија:Босна и Херцеговина]] [[Категорија:Народи]] g83c8xezlfe0t5wvb118uidub460yri 29852 29810 2022-08-18T02:39:24Z 46.239.2.88 wikitext text/x-wiki {{Wикипедиа}} *[[w:бан Стефан II Котроманић|Стефан II Котроманић]] **„А томе су пристави и сведоци добри Бошњани и Усорани: први пристав и сведок Владислав Дабић са братијом, други сведок и пристав Ратко Шанта са братијом, Мркоје Шћитовљанин пристав и сведок са братијом; од Усоре пристав и сведок Прибислав Хлапотић са братијом, Стипоје Челничић сведок са братијом, Поручен Прибиславић сведок томе са братијом; од Доњих Краја Ратко Лужац сведок и пристав и његова пратња.” („Повеља упућена кнезовима Вуку и Павлу Вукославићу”, 1351) *[[w:Дервиш-бег Љубовић|Дервиш-бег Љубовић]] **„То бијеше красно вријеме,-вријеме до заједничког рата противу турске царевине, кад се сви, а особито Срби-бошњаци и Херцеговци, ријешише да у борби „за крст часни и слободу златну” и послиједњу кап крви своје пролију.” („О стању Босне и Херцеговине”, 1895) *[[w:Матица Српска|Матица Српска]] **„А шта не би Срби Бошњаци и Бугари казати имали, кад би своју несрећу јавно оплакивати смјели.”(„Љетопис, Матица Српска”, 1825) *[[w:Радич Петровић|Радич Петровић]] **„Што науми Осман да учини, то не преуми. Свуче са себе господско одијело, што само богати Турци носе. И обуче на себе рухо, као што га носе Срби Бошњаци.” („Матица, Радич Петровић”, 1806) *[[w:Адил Зулфикарпашић|Адил Зулфикарпашић]] **„Бошњаштво је, за нас, и наша стварна и једина национална идентификација. Неки нам бошњаштво одричу, неки га побијају... Оно је пак старо као Босна, снажно као земља и остало је у душама великог броја њених синова.” („Проглас о бошњаштву”, 1963) **„Дакле, није то рат за слободу угрожених [[w:Срби|Срба]] и [[w:Хрвати|Хрвата]], већ се ратује за Босну, која се може добити једино истребљењем и уништењем Бошњака.” **„Један народ који је посједовао осамдесет посто земље, који је имао велико богатство, наједанпут је законима о аграрној реформи претворен, може се рећи, у просјака.” *[[w:Адмир Мухић|Адмир Мухић]] * :Коме су Бошњаци криви :Само зато што су Бошњаци :И да нису Бошњаци били :Би ли остали живи :Би ли њихови :Сада сузе лили (одломак из књиге „Хава мајка Приједорчанка”, 2014) *„Након разговора с Мајком Хавом, нашом бошњачком и босанском хероином, нико, ама баш нико не може остати равнодушан. Убијеђен сам да било који честити инсан да се сусретне са том Мајком написат ће барем једну реченицу у свој дефтер: ’Данас сам се сусрео с мајком Хавом’, или ће уз фотографију овјековјечити њено име.” (интервју за -{Босњаци.нет}-, 19. 7. 2014, [хттп://босњаци.нет/прилог.пхп?пид=52916]) *Они су се Богу успротивили :И свему што је :Муслиманско :Бошњачко :Босанско :Свему што није зликовно :И свему што је :Нормално :И морално :И природно (одломак из књиге „Хава мајка Приједорчанка”, 2014) *[[w:Алија Исаковић|Алија Исаковић]] **„Неук и необавијештен човјек често брка појмове Бошњак, Босанац, Муслиман, Босански Муслиман, [[w:муслиман|муслиман]]. То је претежно онај наш слој и сој који није развијао у себи никакве појмове о вјери и нацији. То је онај сој у којег нема појмова о опћем већ само о властитом.” (Бошњачки сабор; Сарајево, 27. септембар 1993) **„Није ондашњи Бошњак могао осјетити у католику [[w:Хрвати|Хрвату]] сународника, јер су их дијелиле вјера и [[w:држава|држава]]. Није чудо што се ондашњи Бошњак муслиман није знао изразити о својој [[w:народност|народност]]и, кад он није знао разликовати ни вјеру од народности, па су му били истоветни појмови муслиман и [[w:Турци|Турчин]].” (''Бисерје'', 1990, стр. 251)<ref>Алија Исаковић, ''Бисерје: антологија муслиманске књижевности'', 2, допуњено изд., »Отокар Кершовани«, Опатија, 1990, стр. 251, 256. (цитирано са стр. 251; стр. 256. потврђује навод). ИСБН 86-385-0025-4.</ref> *[[w:Алија Изетбеговић|Алија Изетбеговић]] **„Чувајте и очувајте своју нацију и име Бошњак, вјеру и традицију. Губитак идентитета плаћа се ропством и понижењем.” (Говор у сарајевској Зетри, 2. 10. 2002) **„Нигдје, ни 1992, а касније још мање, није структура одбрамбених снага РБиХ била аналогна националној структури становништва. Могу рећи: нажалост, али чињенице су такве. Стање у том погледу јесте било нешто повољније у Сарајеву и Тузли, али ни у тим градовима пропорција није била ни приближно остварена. У другим крајевима однос је био 9:1 или неповољнији, а затим се даље погоршавао. Зашто? – Једно је сигурно: Ми их нисмо тјерали. И друго, Босну су одбранили Бошњаци, односно бошњачке јединице.” **„Потребно нам је јединство. Неки људи који воле говорити о цјеловитој Босни дијеле бошњачки народ. Не знам како се може разбијати јединство Бошњака и говорити о јединству Босне. Та два јединства су повезана.” **„...вјерујем да је снажан и освијешћен бошњачки народ кичма [[w:Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] и, ако не једини, онда главни гарант опстанка БиХ, посебно у постојећој ситуацији агресивних великодржавних пројеката и са источне и са западне стране.” ([[Алија Изетбеговић]]: „Сам наш опстанак је наша побједа”) *[[w:Андрија Качић Миошић|Андрија Качић Миошић]] :Кад си пјева пјесме од јунака, :највеће си пјева од Бошњака. :...и остали без броја јунаци, :витезови старином Бошњаци, ил' Бошњаци или Херцеговци... (Писма најпослидња од славне Босне) *[[w:Антун Ханги|Антун Ханги]] **„Послије пада славнога некада Краљевства босанскога године 1463. под Османлијско господство, одрекоше се многи Бошњаци вјере својих отаца и приглише вјеру Мухамедову, ислам, те му и данас највјерније присташе.” („Живот и обичаји муслимана у Босни и Херцеговини”, 1899) *[[w:Антун Кнежевић|Антун Кнежевић]] **„Гледамо на многе документе домаћих списатеља из прошлих вјекова, у којима се увијек спомиње наше право народно име Бошњак, а то су они разлози због којих се и ми, као њихови захвални и вијерни потомци зовемо славним именом Бошњак.” (часопис „Босански пријатељ”, 1870) **„Ми њихову народност не презиремо, ми на њиха кривим оком не гледамо, ми никад нећемо занијекати, да нијесмо од југословенског племена, већ баш хоћемо, да свакоме јасно докажемо, да смо ми Бошњаци на првом степену тога славнога рода. Али увијек остајемо Бошњаци као што су нам били и прадједови и ништа друго. Дакле нек се добро огледају по земљи наша браћа, који толико стољећа у Босни и Херцеговини станују и живу, а хоће да су Срби или Хрвати. Нека ово лијепо проуче и промозгају.” (часопис „Босански пријатељ”, 1870) *[[w:Бакир Изетбеговић|Бакир Изетбеговић]] **„Из тог града су систематски истјерани Бошњаци и [[w:Хрвати|Хрвати]], а ви назовите то Блеибургом или некако другачије” (коментари на изјаве Фрање Комарице на отворењу Ферхадије, Бакир И. о злочинима над несрбима у Бањој Луци у рату ’92—’95, новинарима у Сарајеву 29. 5. 2016) *[[w:Бартол Кашић|Бартол Кашић]] **„Јере сваки чловик свога града говор и бесидење хвали, Херват, Далматин, Бошњак, Дубровчанин, Сербљин, и одлучује да у своме Ритуалу босански упише ричи без обзира да ли ће га остали разумјети.” (Бартол Кашић; предговор Ритуала; „Ритуал римски”, штампан у Риму 1640. године) *[[w:Бенедикт Курипешић|Бенедикт Курипешић]] **„А „на великом надгробном споменику је исклесан натпис на српском језику и на српском писму са овим мислима: Ја, војвода Павловић од Радасел, господар и кнез ове земље, лежим овдје у овом гробу. Док сам био жив, не могаше ме турски цар ни јунаштвом, ни даровима, ни бојом, ни силом великом, ни потиснути ни побиједити из моје земље; још мање сам мислио да се одрекнем вјере. Бог ми је дао да сам Турке много пута побиједио. Хвала Богу и слава што сам увијек вјеровао и што и даље у хришћанској вјери напуштам своју земљу.” **„О његовим јуначким дјелима још много пјевају Бошњаци и Хрвати. На камену је истесан крст и натпис на српском језику и српским словима, са овим мислима (ријечима): ’Војводо Павловићу, господару мој, тебе љубљах за свога живота, вјерном службом служах твојој глави (служих теби). Сада лежим мртав под твојим ногама, јер хоћу и у земљи да сам ти вјеран слуга. То си ти заслужио, славни и јуначки кнеже, јер је твој мач за вјеру хришћанску посјекао многог Турчина.’” („Путопис кроз Босну, Србију, Бугарску и Румелију”, 1530 / Бенедикт Курипешић; Београд: Чигоја штампа, 2001 [Београд: Чигоја штампа]. 61. стр.; 21 цм. [Библиотека Репринт издања; 6], ИСБН 86-7558-004-5) **„Овдје су три народа. Прво су стари Бошњаци-католици, којима су Турци оставили вјеру. Друго су Срби (Сурффен) које зову власи, а ми их зовемо циганима или Мартолозима, јер се стално селе и имају немиран живот. Трећи народ су градски Муслимани. Они су пак већином из старина католички Бошњаци, који су прешли на Ислам. Има и нешто Влаха међу њима. Не воле села. Избјегавају села, и држе се града. Међу њима има и доста правих Турака.” **„Прво, Горња Босна није тако дивља и ватрена као Доња Босна. Има дугачке пашњаке и висоравни окружене голим брдима. Великих ораница нема много, осим њива у близини града Врхбосне (Сарајево). Становници земље су припадници два народа, а то су Срби и Турци. О њима је раније било речи. Срби имају своје свештенике и цркве по хришћанском обреду. А та три манастира, о којима сам говорио у описима од понедељка, петка и недеље, основао је грчки цар, познат као цар Стефан (Душан Силни). Али има највише Турака, који као војници примају од султана као неку плату коју зову тимар, у споменутој земљи, наиме од Пруске до града Врхбосне, гдје сједи Хусрефбегова паса или босански капетан. Они живе у својим дворовима (кардацима), и владају Србима врло тирански, као што је раније речено.” (Запис о Босни, 1531) *[[w:Биљана Плавшић|Биљана Плавшић]] **„Ја бих више вољела да потпуно очистимо источну Босну од Муслимана.” ([[Биљана Плавшић|Плавшићева]] априла 1993, Свет, [хттпс://www.бхдани.ба/портал/архива-67-281/251/т25147.схтмл]) *[[w:Чедомир Јовановић|Чедомир Јовановић]] **„То је из исте оне кухиње из које је сво зло овог нашег времена проистекло. То је омаложавање и дискриминација, једног дивног народа, који је увијек пружао несебичну и бескрајну подршку, у свему ономе што је било добро за Србију...На листи ЛДП, на нашој изборној листи је 30 кандидата бошњачке демократске заједнице Санџака, 12 жена...Ја мислим да је Бошњацима мјесто у српском парламенту.” ([[Чедомир Јовановић|Јовановић]] о Бошњацима Санџака за ТВ Прва) *[[w:Дарко Танасковић|Дарко Танасковић]] **„У старој хисторијској земљи Босни, старијој и од Србије и од Хрватске, живе Бошњаци и то им је једино одговарајуће народно име.” *[[w:Доситеј Обрадовић|Доситеј Обрадовић]] **„Зашто би се, дакле, ми Србљи сумњавали у таковом и толико полезном и похвале достојном делу, прочим славним народом следовати? Није мања част света у којеј се славеносрпски језик употребљава него земља француска илити | инглеска; искључивши врло малу различност која се находи у изговарању, која се случава и свим другим језиком. Ко не зна да житељи чрногорски, далматски, херцеговски, босански, сервијски, хорватски (кромје мужа), славонијски, сремски, бачки и банатски осим Вла(х)а, једним истим језиком говоре? Говорећи за народе који у краљевствам и провинцијам живу, разумевам колико грчке цркве, толико и латинске следоватеље, не искључавајући ни саме Турке, Бошњаке и (Х)ерцеговце, будући да закон и вера може се променити, а род и језик никада. Бошњак и (Х)ерцеговац Турчин, он се Турчин по закону зове, а по роду и по језику, како су год били његови чукундедови, тако ће бити и његови последњи унуци Бошњаци и (Х)ерцеговци догод, Бог свет држи. Они се зову Турци док Турци том земљом владају, а како се прави Турци врате у свој вилајет откуда су про|зишли, Бошњаци ће остати Бошњаци и биће што су њи(х)ови стари били. За сав, дакле, српски род ја ћу” (ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ [[Доситеј Обрадовић|Обрадовић]]) *[[w:Драган Чавић|Драган Чавић]] **„Ми смо силом добили Републику Српску. То је сад врло упитно како смо је добили пред самим војничким поразом?! То је најбоље рекао Данијел Север неки дан у Београду, а мени Жак Клајн прије 15 година: „Знате ви Срби, знате ли зашто сте добили Републику Српску? Зато што Запад на жели да у срцу Европе има исламску енклаву, да има Иран или Саудијску Арабију, јер оставити Бошњаке, муслимане у срцу Европе да имају чисту етничку државу је највећа опасност за Европу. То ми је Жак Клајн рекао прије 15 година. А Данијел Сервер, који је дио те администрације Клинтонове је то неки дан потврдио у Београду, причајући о референдуму за отцјепљење Републике Српске...” (емисија „Ћирилица”, ТВ -{Хаппy}-, 16. 5. 2016) *[[w:Џемалудин Алић|Џемалудин Алић]] **„...Бошњаци се вјечно свађају, гложе, чак и туку да би се домогли мало више земље или какве неважне царске титуле или почасти. Међу Бошњацима хара завист, ниска народна свијест, подметање лажних обједа, удворништво, издаје, шуровање са сваким, с Турцима, Србима, Хрватима, Млечанима, Французима, Аустријанцима. А све то штети земљи Босни и њеном народу.” (''[[w:Патарен|Патарен]]'') *[[w:Џезар Ахмед-паша|Џезар Ахмед-паша]] **„Везир има прегршт богатих хаљина и вриједног накита, али он носи све своје богатство са собом. Ја сам Бошњак, сирови и неуглађен војник, нисам навикао на дарове и пристојност, одгојен сам у војним логорима и ратовима. Немам лијепе униформе и фине шалове, али су моји војници бројни и добро плаћени. („Тхе Сцотс Магазине анд Единбургх Литерараy Мисцелланy”, 1814) *[[w:Ђуро Дежелић|Ђуро Дежелић]] :Чекај мало, чекај роде! :Док и теби згода дојде. :Бошњак једном устат мора, :тому пако сад је хора. („Драгољуб”, 1867) *[[w:Емир Хаџихафизбеговић|Емир Хаџихафизбеговић]] **„Док год се на борби бикова скупља 100.000 Бошњака, а само 50.000 11. јула у Сребреници, с тим народом нешто није уреду. Ево задатка за највећу бошњачку партију и ИЗБиХ: поучити дио свог народа да му бик не смије бити важнији од шехида.” (исказујући незадовољство на организовање кориде бикова и број посјетилаца у Чевљановићима, у односу на посјету меморијалном центру Поточари код Сребренице 2014) *[[w:Енвер Имамовић|Енвер Имамовић]] **„Љиљан је био толико омиљен у средњовјековној Босни да су оновремени Бошњани себе поистовјећивали с тим цвијетом. Иако су сјећања и љубав Бошњака према љиљану временом били потиснути због хисторијских околности, нису никада сасвим изишли из њихове подсвијести.” (''Дневни аваз'', 9. 5. 2015, [хттп://www.аваз.ба/цланак/176954/љиљан-и-правно-и-хисторијски-има-статус-симбола-дрзаве?урл=цланак/176954/љиљан-и-правно-и-хисторијски-има-статус-симбола-дрзаве]) *[[w:Енвер Казаз|Енвер Казаз]] **„Бошњачка националистичка елита колективни идентитет базира и конструира на неколико идеологемских фантазми: нарацији о крвносродничкој повезаности националне заједнице, есенцијалистичкој представи о бићу и души народа, демонизацији етничких сусједа као свеповијесних непријатеља, релативизацији бошњачке одговорности у повијести, ревизионистичком односу према повијести, релативизацији бошњачке партиципације у нацизму, нацистичким злочинима и јединицама, те подршци Хитлеровом систему, партиципирању у ендехазијској идеологији, учешћу у усташком покрету и злочинима тог покрета, гетоизацији бошњачког културног идентитета, антипросвјетитељству и антимодернизму, османофилији, исламоцентричном тумачењу свјетске повијести и политике, арабофилији, окцидентализму, херојскоцентричној идеализацији и митизацији османске прошлости у БиХ и улози бошњачких предака у њој, демонизацији комунистичке идеологије, социјализма и титоизма у СФРЈ, аутоколонизацији условљеној туркофилијом као културалном стратегијом која Турску настоји појмити као особену матицу за савремене Бошњаке, необеговској друштвеној фантазми, митоцентричној интерпретацији босанског средњовјековља ради теза о хиљадугодишњем државном континуитету БиХ и Бошњацима као темељном народу у БиХ, прекодирању антифашистичког наслијеђа итд. Нужно је напоменути да се и друга два етничка идентитета у БиХ на сличан или идентичан начин тумаче и конструирају од стране њихових националистичких елита.” (''Архив алтернативне прошлости'') *[[w:Есад Дураковић|Есад Дураковић]] **„У свом ''повијесном јучер'' Бошњаци су углавном били трагични протагонисти повијести. И данас су на повијесној вјетрометини, препуштени највећим дијелом самима себи. Иако не треба губити наду у помоћ добронамјерних људи из свијета, будућност Бошњака овисит ће, углавном, о степену њихове самосвијести.” (за ''Дневни аваз'', 2. 12. 2006) *[[w:Егертон Смит|Егертон Смит]] **„Бошњаци, заједно са Србима и Бугарима, су славенске расе и говоре дијалектом тог језика.” („-{Тхе Калеидосцопе: ор, Литерарy анд сциентифиц миррор}-”, 1829) *[[w:Фахрудин Синановић|Фахрудин Синановић]] :Има један Бошњак поваздан клања. :Има један клања само сабах и акшам. Иде он и на џуму. :Има један, тако каже, клања кад се сјети. :Има један клања само теравију. :Има један клања само од Бајрама до Бајрама. :Има један плахо се наљути кад му неко рекне да он није добар муслиман, па он томе овако одбруси: „Ти ћеш мени рећи да ја нисам муслиман. Откако знам за себе, ја сваки дан све три вакта клањам.” :Има један иде у џамију и клања само пред изборе. :Има један никад није у џамију униш’о, ни пред изборе ни послије избора. :Има један не клања и не иде у џамију, а, каже, волио би и да клања и да иде у џамију. :Има један завршио медресу, а као да и није. :Има један поваздан Аллаха спомиње, стално виче: субханаллах, елхамдулиллах и халали брате. :Има један па каже да ће у 70-ој години доћ’ тобе – кад све ишћејфи. Не зна, не зна худ, да сутра море умријети. :Има један па се наљути кад му неко каже да је новокомпоновани муслиман. :Има један имењак – само по имену муслиман. :Има један Бошњо па стално прича све најгоре о хоџама и хаџијама. Код хоџа и хаџија види трун неваљаштиње, а код себе и код других не види брдо поганлука. :Има један не клања, у џамију не иде, не пости, а за Бајрам увијек курбан коље. :Има један каже да је муслиман у души. :Има један сваке године цијели рамазан пости и клања, а ха прође рамазан, он престане клањат и почне пит. :Има један ишао на Ћабу, а боље да није. :Има један па му смета селам, јер је то арапска ријеч, а не смета му арапска нафта у ауту. :Има један према исламу се односи ко Срби према Дејтону: прима оно што њему годи, а не прима оно што му није по вољи. :Има један Бошњо стално иде у џамију, а са свима се свађа, са браћом и са комшијама ваздан се по судовима гања. :Има један стално и сваком вази и дерси, би реко инсан – муфтија, а он и не клања. :Има један па само гледа шта хоџе раде. :Има један па вели да неће у џамију кад види ко све иде. :Има један долази у џамију само да га ко види, а један други долази да види ко иде, а ко не иде у џамију. :Има један, каже, да има седамдесет глава и вратова, све би главе и вратове за дин дао. А опет, има један који вели да би погинуо за своју вјеру, али кад га викнеш да иде у џамију, он каже: „Е тај филм нећеш гледати.” :Има један вјерује у Бога, али не вјерује да има Џеннет и Џехеннем. :Има један скоро дошо тобе, па да му је сад да сви људи буду ко он. :Има један па му чисто криво кад неко дође тобе. Мало, мало па он томе набије на нос како је доскора и пио и свашта радио. :Има један више времена буде у кафани него у рођеној кући. :Има један, име му лијепо, муслиманско, а псује, неузубилах, Бога и џамију. :Има један па га стид што је муслиман. :Има један па каже да би све у животу био, само не би био хоџа или предсједник својима. („Има један Бошњак” из књиге „Кућа на два спрата плус поткровље”) *[[w:Фатмир Алиспахић|Фатмир Алиспахић]] **„Ако би се Бошњаци дистанцирали од комунистичког сентимента, онако како су то учинили Словенци или Хрвати, довело би то до апсолутног русваја у дејтонском поретку, јер Бошњаци више не би допуштали да њима, у име југоносталгије, владају Срби и Хрвати.” (-{Сафф}-, број 322, 24. август 2012) **„Наша дјеца у нашим школама које су одбрањене шехидском крвљу не смију да уче о ономе што се догодило у Сребреници. Какав живот ми данас живимо ако наша дјеца и наша омладина одрастају далеко од истине о ономе што се нама догодило? Од нас се тражи да се помиримо са хапшењем Насера Орића, а ако то дозволимо бит ћемо вјечно затворен народ. Јел ово држава за коју су се борили бошњачки синови? Они су се борили да бх. дјеца уче бх. хисторију, да имају право на националну групу предмета, да буду слободни и због тога када говоримо о 20. годишњици геноцида над Бошњацима не можемо да не размотримо о томе колико смо слободни или поробљени.” (програм посљедњих оворамазанских дивана у организацији Културног центра Карнеол и Меџлиса исламске заједнице Зеница који су носили назив „Будимо Цвијет Сребренице”, 11. 7. 2015, Трг Алије Изетбеговића у Зеници) *[[w:Ферид Мухић|Ферид Мухић]] **„Прошло је вријеме када су други говорили Бошњацима ко су и шта су! Доста је било фрагментирања Бошњачког националног корпуса! Нека се нико више никада не усуди Бошњацима оспорити ни језик, ни име, ни идентитет! Данас су Бошњаци опет Бошњаци, за себе, за сусједе, за свијет! Урби ет орби! У Босни, и у дијаспори, приватно и официјално, појединачно и колективно, локално и глобално, регионално и универзално, данас и довијека, Бошњаци ће бити Бошњаци, ако Бог да!” **„Нека је сваком просто да буде оно што је себи изабрао! И у то нека му нико не дира! Бошњаци, халалите сваком од вас који је одлучио за себе рећи да није оно што јесте, него да јесте оно што није! И не дозволите никоме да вам каже да сте оно што нисте и да нисте оно што сте. Јер, ви нисте оно што нисте и јесте оно што сте: ви сте – Бошњаци!” (Бошњаци и оријентализам, 28. 4. 2010, -{Босњаци.нет}-, [хттп://www.босњаци.нет/прилог.пхп?пид=37686]) *[[w:Георгије Магарашевић|Георгије Магарашевић]] **„Бошњаци живе између Дрине, Вербаса, Саве, Далмације, Хема, числом 450.000: исповјадају или Ислам; или су Римокатолици, или православни. („Љетопис матице српске”, први број, 1825. године, стр. 57) *[[w:Хакија Зоранић|Хакија Зоранић]] **„Сва три народа, садашња конститутивна, у БиХ били су Бошњаци до 1862. године, од тад настаје расцјеп дјеловањем освајачких кругова из Београда и Загреба. Тај јединствени народ онда се раздијелио у три конститутивна народа.” (трибина Форума бошњачких интелектуалаца у Сарајеву, 15.10.2015 на тему „Етнички идентитет Бошњака” [хттп://www.фактор.ба/вијест/зораниц-сва-три-конститутивна-народа-били-су-босњаци-до-1862-године-212572]) *[[w:Халид Бешлић|Халид Бешлић]] **„Бошњаци су везани за Босну. У том се контексту код њих национализам највише и испољава. Али то, заправо, и није национализам, већ више патриотизам. Судбина Босне везана је за Бошњаке и они су везани за њу. Проблеми Босне рефлектирају се и на њима. Појављују се фрустрације, па самим тим буде и национализма.” (Анкета „Постоји ли национализам међу Бошњацима”, Став, 5. 4. 2017, [хттп://став.ба/постоји-ли-национализам-меду-босњацима-халид-беслиц/]) *[[w:Хамдија Поздерац|Хамдија Поздерац]] **„Не дају босанство, нуде муслиманство... Да прихватимо и то што нуде, макар и погрешно име али ћемо отворити процес.” *[[w:Хазим Акмаџић|Хазим Акмаџић]] **„Ако Бог да имам нијет написати моју верзију „Ћуприје на Дрини” гдје ћу оповргнути све оне предрасуде о Бошњацима да су прљави, мали, смрдљиви, глупи итд., које је створио [[w:Иво Андрић|Иво Андрић]]. Нажалост, велике су хисторијске личности попут Ђерзелеза Алије оцрњене у том роману и да ми још никад нисмо успјели „скинут блато” са њих.” (13. јуни 2006. за -{Босњаци.нет}-) **„Бош­ња­ни то­ком дру­ге по­ло­ви­це 15. и у 16. сто­ље­ћу при­хва­та­ју [[w:ислам|ислам]] дра­го­во­љно и све до по­чет­ка 18. сто­ље­ћа Бо­сна, прво као сан­џак, ка­сни­је као ела­јет, до­жив­ља­ва под осман­ском упра­вом свој пу­ни по­ли­ти­чки, вјер­ски, еко­ном­ски и кул­тур­ни про­спе­ри­тет. Ко­ли­ко год се не­ко не сла­гао с овим, чи­ње­ни­це то пот­врђу­ју. У по­ли­ти­чком сми­слу Бо­сна је ста­бил­на, а ни­је ли Иса-бег уда­рио те­ме­ље да­наш­њем Са­ра­је­ву? Га­зи Ху­срев-бег то нас­тав­ља из­гра­дњом ни­за мо­ну­мен­тал­них гра­ђе­ви­на. У Бо­сни су та­да успос­тав­ље­не ре­ги­је ко­је су све до [[w:рат у БиХ|агре­си­је на БиХ]] 1992. го­ди­не фун­кци­они­ра­ле на еко­ном­ским, адми­нис­тра­ти­вним и кул­тур­ним, а не етни­чким прин­ци­пи­ма. Те­ме­ље тим ре­ги­ја­ма пос­та­вио је Иса-бег, ра­звио их Ху­срев-бег и то се по­ка­за­ло фун­кци­онал­ним. [[w:Босански језик|Босански језик]] био је је­дан од че­ти­ри слу­жбе­на и ра­вно­пра­вна је­зи­ка на Пор­ти, а ме­ни тај је­зик да­нас не­ко же­ли да оспо­ри! Или, мој на­род не­ко на­зи­ва не­пи­сме­ним, а при том за­бо­рав­ља чи­ње­ни­цу да су љу­ди по­ред бо­сан­ског у Бо­сни та­да го­во­ри­ли и пи­са­ли на тур­ском, арап­ском и пер­зиј­ском је­зи­ку.” (за дневне новине „Сан”, 4. децембар 2007) *[[w:Хусеин Чишић|Хусеин Чишић]] **„И данас када нам се стално сугерира да је наша ужа домовина једнакоправна с осталим федералним јединицама, а ми Бошњаци са осталим народма Југославије, а ето нам ни сад није дозвољено да се правим именом својим зовемо. Нашем човјеку се не дају писати ни Бошњаком ни Југословеном, а ето, када се по невољи каже да је муслиман, онда то пасира ваљда зато што је то колективни назив за 300 милиона људи разбацаних на 5 континената.” **„Једна од најизразитијих карактерних црта наших пређа, наших старих Бошњана најстаријега, као и старијега доба, била је једна врста отмјене нетрпељивости према свему што није њихово. Ни само вријеме, ни све оне фазе политичког живота, кроз које се, тијеком времена, невољно промицаху није достојало, да ту црту у њиховом карактеру измјени. Они су овијек остали и остајали дослиједни само себи.” **„Ми Бошњаци нијесмо ничија прћија и никоме нећемо признати право да нас цијепа и дарива као теглећу марву. Али још једном имам да примјетим да изводе нашег уваженог г. Министра без лиснице, а то је да ни мало од нас није пожељно да нас у питањима ове врсте називају браћом муслиманима, јер то овдје не желимо да будемо. Ми ћемо убудуће наступати као такови само у вјерско просвјетним питањима, а овдје смо само Бошњаци и ништа друго. (одговор Министру без лиснице, др. Бариши Смољану, у Мостару, 19. новембра 1939) *[[w:Хусеин Кавазовић|Хусеин Кавазовић]] **„Не знам шта ће бити у будућности, али знам шта се сада дешава. Ми имамо крајеве гдје се негира [[w:босански језик|босански језик]], имамо крајеве гдје се Бошњацима не дозвољава запослење, на сваки начин им се отежава живот.” (интервју за Н1 -{Прессинг}-, 6. 6. 2016) *[[w:Хусеин-капетан Градашчевић|Хусеин-капетан Градашчевић]] **„Ефенди, они су моја браћа по крви, језику и повијести.” (Капетан одговара на питање о Бошњацима католичке вјероисповијести „Свијетли Хусеин-беже, зашто градиш католицима толике конаке, толике чардаке по Босни, тврдом вилајету?”, „Повијест царства Османова”, Истанбул 1904, Садразам Хаџимурели) **„Има Босне, беглербеже и Бошњака у њој! Били су прије вас и ако Бог да, бити ће и послије вас!” – 1831. (у разговору са Османским беглербегом, када му је Османски беглербег рекао: „Нема више Босне, а неће бити ни Бошњака, Хусеине... Гинеш за државу која никад није постојала нити ће.”) **„Отпуштени робе! Буди сретан да можеш јести оно мало хране што имаш пред собом; ја сам своје чиније већ изврнуо и не требам твога посредства код великога везира. Баш за тога цара нећу да знам код кога се ти желиш за ме заузети. Да те дочекам, готов сам у свако доба и на сваком мјесту; моја је сабља сјекла прије него је твоја кована. Змај од Босне.” (одговор на писмо турском вазалу, односно новопеченом кнезу младе српске кнежевине, [[w:Милош Обреновић|Милошу Обреновићу]], гдје Хусеин покушава скренути пажњу да су Бошњаци у Босни аутохтони народ) *[[w:Хусеин Токић|Хусеин Токић]] **„Босне има онолико,колико и на колико простора у њој има Бошњака. Самопроглашени Срби и Хрвати у Босни за рачун сусједних држава млађи су од једног ’века’ или стољећа. Већини њих још није јасно да Босна није Југославија. Они то (не)знају или им је хисторијска лаж духовна храна. Дошло је вријеме да Бошњаци то (са)знају а и вјерују себи и у себе. Знати а невјеровати у могућа догађања у Босни је равно властитој погибељи. Његошева ’(анти)фашистичка’ СХЦ инверзија ’што је гајила змије у њедрима’ добија босански превод ’чије змије у чијим њедрима’. СХ политика се коначно од 1990. г. спрам Босне показује као ’змијски окот’ у њеном темељу. Засијани антибосански национални коров из сусједства у комшилук је стратешки циљ уништења и нестанак Босне и Бошњака. Тражити само одговор на питање рјешења бошњачког опстанка под хришћанском заставом ЕУ, (што симболизује 12 апостола), без колективне стратегије колективног и личног преиспитивања према ’државотворном’ бошњанском корову; је посљедњи национални луксуз пред изгон из бошњачких енклава...” (Хусеин Токић; ''Југословенство је СХ агресија'', ОФФ-СЕТ Тузла,2011) *[[w:Ибрахим Османбашић|Ибрахим Османбашић]] :Мој је народ највећи пјесник! :поји посљедњи турски класик :поносни Бошњак – Херсеки Ариф Хикмет :у Истанбулу што је основао „Друштво пјесника” :окупивши савремене великане стиха :уградивши занос душе и надахнуће срца :у знаменити турски Парнос :преселивши на бољи свијет :у граду на Босфору :у граду што спаја Европу и Азију :у граду дивних џамија :у граду чаробних мостова :у граду гдје је цивилизација :исписала поруке човјечанству :у два времена за треће. (6. строфа из пјесме „Мој је народ највећи пјесник”, у сјећање на Арифа Хикмет-бега Ризванбеговића–Сточевића, 8. 4. 2016, Сарајево) *[[w:Ибрахим Пашић|Ибрахим Пашић]] **„У средњовјековној Босни Власи су се помијешали с остацима илиро-романског, готског и трачког становништва, које се за вријеме славенских насељавања повукло у планине. Углавном су се бавили сточарством и трговином. У периоду развијеног феудализма интегрирали су се у потпуности у босанско друштво, и на овом и на оном свијету, прихватајући од Добрих Бошњана [[w:босански језик|босански језик]] и меморијалну културу подизања стећака изнад својих гробова.” (магазин „СТАВ”, 3. 6. 2016, [хттп://фактор.ба/став-хисторија-и-поријекло-босанских-влаха-милорад-додик-александар-вуциц-војислав-сесељ-и-мате-бобан-поријеклом-су-босански-власи/]) *[[w:Илија Гарашанин|Илија Гарашанин]] **„Ако Бошњаци не би ово примили, то би отуда као сигурно следовало раскомадање Срба на провинцијална мала књажевства.” („Начертаније”, 1844) *[[w:Исмаил Палић|Исмаил Палић]] **„Босанским језиком изворно говоре Бошњаци, Црногорци, Хрвати и Срби те припадници других народа и мањина. Они који босански језик сужавају и своде само на Бошњаке чине велику штету томе језику.” (интервју са Селманом Селхановићем за Препород, 31. август 2015, [хттп://www.препород.цом/индеx.пхп/друство/интервју/2314-палиц-босански-језик-данас-је-јаци-него-икад]) *[[w:Иван Гундулић|Иван Гундулић]] :„На коњијех све Бошњаци :сјаху свијетло одјевени, :заточници хрли и јаци, :коњаници све храбрени.” *[[w:Иван Кукуљевић Сакцински|Иван Кукуљевић Сакцински]] **„Исти папа допушта Бошњаком на молбу краља Стјепана Томашевића, да могу светковати дан св. Григорја, ког Бошњаци за свог заштитника држе.” („Аркив за повјестницу југославенску”, 1851) :„...Ил је славска домовина :стан поморског Далматина? :Горљивог ил Харвата? :Ил Сарбскога његовог брата? :Ту стран зове Славјан свом :Ал је ширји Славски дом! :Ил је Славска домовина :Там где и зибка Славјанина :где с Бошњаком Бугар плаче :Царногорац оштри маче…?” („Славјанска домовина”, 1847) *[[w:Иван Фрањо Јукић|Иван Фрањо Јукић]] **„[[w:БиХ|Босна]] је једина турска држава, која је чиста сасвим остала од турског језика, како по селима тако по варошима, други се језик осим [[w:босански језик|босанског]] и не говори, највећа турска господа само онда турски говоре, када су код везира.” (Земљопис и повијестница Босне, 1851) **„Ми Бошњаци њекад славни [[w:народ|народ]] сад једва да смо живи нас само као оченуту главу од стабла славјанског гледају приатељи науках и жале нас.... Вриме је да се и пробудимо од дуговичне немарности; дајте пехар, те царпите из студенца помње [[w:мудрост|мудрост]], и наук; настојте да најпред наша серца очистимо од предсудах, фатајмо за [[w:књига|књиге]] и часописе, видимо што су други урадили, те и ми иста средства попримимо, да наш народ прости из тминах незнанства на свитлост истине изведмо.” (током револуције у Хабсбуршкој монархији из 1848. године) **„У Босни постоји само један народ а то су Бошњаци са жидовским, ромском и „низамском” мањином (странци), те Каравласима, који су некада давно дошли из Србије.” („Земљопис и повиестница Босне”, 1851) *[[w:Иво Банац|Иво Банац]] **„На питање [''Да ли је БиХ била повијесно хрватска земља до турске окупације?'' – -{оп.а}-] се не може одговорити јер је анахроно. Модерне националне категорије – [[w:Хрвати|Хрвати]], [[w:Срби|Срби]], Бошњаци итд. – нису постојале у средњем вијеку. Зато име [[w:БиХ|Босна]] и етнониме ''добри Бошњани'' (наравно не у модерном националном смислу, него у средњовјековном сталешком) треба узети врло озбиљно. У теорији је постојала могућност развоја модерне босанске нације. То се није догодило. (...) Укратко, средњовјековни босански краљеви нису били ни Срби ни Хрвати. Босна (а не БиХ) није до турске окупације била ’хрватска земља’, међу осталим разлозима што ни ’хрватске земље’ није било, а њоме сасвим сигурно до 1463. нису владали хрватски владари, у етничком смислу. Додуше, угарски краљеви, који су Босну сматрали дијелом угарског краљевства били су у династичком смислу и хрватски краљеви. И, на крају, БиХ није хрватско Косово. Хвала Богу.” ([[Иво Банац|Банац]] за [хттп://www.слободнаевропа.орг/форум/149.хтмл Радио Слободна Европа], 31. август 2007) *[[w:Јако Балтић|Јако Балтић]] **„Ове године уведе Осман-паша везир, штампу србску у Босни. Прва поче штампати „Босански виестник”, с једне турски с друге србски, језик неуреден с којим Бошњаци онако не говоре.” („Годишњак од догађаја црквених, свиетских и промине вримена у Босни”, стр. 342) *[[w:Јосип Броз Тито|Јосип Броз Тито]] **„Људе треба пустити па нека ако хоће буду национално неопредијељени грађани Југославије. Нека тај човјек буде Босанац, Херцеговац. Вани вас и не зову другачије него именом Босанац, па био то Муслиман, Србин или Хрват.” ([[Јосип Броз Тито|Тито]] у разговору са [[w:Хамдија Поздерац|Хамдијом Поздерцем]] о уставним промјенама 1971. године) *[[w:Јосип Пејаковић|Јосип Пејаковић]] **„А чињеница је да данас нема веће биједе него бити Хрват, Србин ил’ Муслиман – већу срамоту сами себи нисмо могли приредити и требат ће нам године да ту љагу сперемо са себе.” ([[Јосип Пејаковић|Пејаковић]] 1993) *[[w:Јосип Смодлака|Јосип Смодлака]] **„Сви који беху подложни баном хрватским зову се именом [[w:Хрвати|Хрвати]], ван граница старе хрватске и српске државе он не налази ни Срба ни Хрвата. То нарочито важи за Босну у којој он познаје само Бошњаке.” (Хаџијахић: 1974, из дјела „Југословенски национализам 18. вијека”) *[[w:Јуније Палмотић|Јуније Палмотић]] **„Од славнијех смо теби Слава и од Бошњака ми послани.” („Павлимир”, 1632) *[[w:Људевит Гај|Људевит Гај]] **„Бошњаци живу између Дрине, Врбаса, Саве, Далмације и Хема, бројем 450000, дијелећи се на исламски, то јест турски, и затим на римски и грчки вјерозакон.” (Људевит Гај, „Наш Народ” Даница 1835. г.) **„Може се узети да је Бошњак као и други Серби.” **„Сербско племе поноси се и слави се са своје храбрости, али чини се, да су Бошњаци у старо вриеме уступали у том обзиру осталим Сербима.” („Царко-краљевске службене новине”, 1859) *[[w:Марко Марулић|Марко Марулић]] :Бој су били ш њими Харвати, Бошњаци, :Гарци тер Латини, Сарбли тер Пољаци. („Молитва супротива Турком” пјесме Марка Марулића, 1869) *[[w:Марко Вешовић|Марко Вешовић]] **„Нажалост, стварност коју моје очи виде и уши слушају мени казује да [[w:БиХ|БиХ]] као држава не постоји. Тачно је да су се Бошњаци одбранили, чак морам признати да је моје поштовање за тај народ, послије [[w:рат|рат]]а, много веће но прије рата, јер кад се сјетим које су силе биле зинуле да их прогутају, а ипак их нису прогутале, не могу а да им не честитам на снази, виталној, моралној, духовној и свакој. Бошњаци јесу одбранили себе, али, на жалост, нису одбранили БиХ, јер то и нису ни могли.” (Радио Слободна Европа, фебруар 2005) **„Нешто бих рекао о ''окружењу'' у којем живе босански муслимани. Недавни рат ми је открио чињеницу која ме запањила: да су босански муслимани окружени својим – природним непријатељима! Рећи ћете: па нису ваљда сви кршћани или хришћани природни непријатељи муслимана? Разумије се да нису. Они су само материјал од којих политика лако, чак и прелако, бојим се, може направити природне непријатеље муслимана. Ако је то урадила јуче, то може урадити и сутра.” (Радио Слободна Европа, фебруар 2005) *[[w:Матија Мажуранић|Матија Мажуранић]] **„Бошњаци и Осмалие, прем да су Мухамедовци и једни и други опет се мрзе страшно као права небратја.” (1840) *[[w:Мидхат Ајановић|Мидхат Ајановић]] **„Треба ли доказивати да је право сваког народа да сам себе зове како хоће? И да име Бошњак није нико измислио, да је оно ту стољећима, да су нам га били отели српски (”југословенски”) окупатори да би нас свели само на вјерску заједницу, а не на повијесне баштинике босанске земље и државе… Ником више никада ништа не треба да доказујемо. Поготово не монструмима који су планирали и реализовали холокауст над овим народом. Једноставно, од сада па заувијек, ми смо Бошњаци! Као што смо и муслимани. При томе ће нас обрадовати сваки католик или православац које се национално осјећа Бошњаком.” (за Љиљан, 1993. године) *[[w:Михајло Антријалски|Михајло Антријалски]] **„И Хрват и Бошњак нека буду уписани у таблице Ромеја.” (1167) *[[w:Миленко Филиповић|Миленко Филиповић]] **„Ниједан од три православна стариначка рода није остао на првобитном мјесту. Сем једнога, они управо и не знају гдје су наприје стајали, али сами истичу, а тако и сматрају и сви остали, да су „Бошњаци”. И презимена су им особита: Росандић, Маркановић и Мацан.” *[[w:Милош Обреновић|Милош Обреновић]] **„Ако Бошњаци не би на то пристали, нека не забораве да је султан врховни владар и српске кнежевине, пак би могао њезин кнез по својој дужности устати на обрану падише проти Бошњацима.” (Обреновић је једном приликом написао писмо Хусеин-капетану гдје му пише да одустане од својих намјера против султана) *[[w:Моша Пијаде|Моша Пијаде]] **„Очигледно је, без икакве дискусије, да израз ’муслиман’ означава припадност одређеној муслиманској вјероисповијести и да нема никакве везе са питањем народности... И доиста нема никаква разлога да се вјерска ознака ’муслиман’ и даље везује за одређивање народност... По рјешењу које је најзад усвојено биће у предстојећем попису ознака ’муслиман’ растављена од одређења народности. Лица југославенског поријекла, која нису ближе национално опредијељена, уписују ’Југославен неопредијељен’, док остала национално неопредијељена лица уписују ’национално неопредељен’... Ово је рјешење свакако једино правилно и тачно. Нико није никада стављао у сумњу да су муслимани у Босни, Херцеговини, Санџаку југославенског поријекла, етички дио југославенске заједнице.” ([[Моша Пијаде|Пијаде]] при попису становништва 1953. године, на питање „Да ли ће се у питању муслимана поступати као 1948. године или другачије?”) *[[w:Муамер Зукорлић|Муамер Зукорлић]] **„Ма колико пута Дрина била крвава, ма колико била валовита и ма колико била хладна и дубока – сва је ситна за наше национално јединство! Ми смо један народ: Бошњаци Босне, Санџака, Косова, Црне Горе, Македоније...” **„Многи су нас звали, питали, тражили савјет и одговор на питање зашто Бошњаке неко зове у Турке. Наравно да је позвао Бошњаке, јер овдје не постоји ниједан Турчин, чак ни статистички.” (негодовање на позиве појединих новопазарских медија да се Бошњаци у Санџаку изјасне као [[w:Турци|Турци]], Тањуг, 17.08.2015) **„Ми Бошњаци смо задњи народ који се било коме мора правдати! И нећемо се правдати. Чим се почнемо правдати, криви смо.” **„Српском народу нису опасност бошњачки, ни турски, ни албански народ. Српском народу су опасност они сами, односно њихове политичке и интелектуалне вође... Ми говоримо истину, а истина ником није опасност.” *[[w:Мухамед Филиповић|Мухамед Филиповић]] **„Ми имамо наше хисторијско и етничко, односно национално име, које у новијој терминологији гласи Бошњаци. Томе није потребан никакав додатак. Прво, нису сви муслимани Бошњаци, нити су сви Бошњаци нужним начином муслимани. То што неки наш народ називају Бошњаци-Муслимани је остатак прошлости и показује да они нису рашчистили са националним идентитетом нашег народа и да га лимитирају само на вријеме од кад смо ми постали муслимани, као да смо ми везани за Босну отада, а раније смо били нешто друго. Ништа горе од тога. Прије нашег прихватања ислама ми смо били Бошњани. Османлије су нас називале Бошњак, па смо ми временом преузели тај назив, што је исто што и Бошњанин. Ми имамо наслијеђе и у старој босанској држави и носиоци смо њене државности од најранијих времена. Ми нисмо мијењали своју домовину, то је одувијек била Босна, али смо промијенили вјеру и наши су преци одабрали вјеру која им је више одговарала. Нарочито након што су католици тешко прогонили припаднике Цркве босанске, па је било мало људи које су коптирали за католичанство, након свирепих католичких прогона којима су крстјани Босне били изложени за вријеме владавине два задња краља босанска. Треба обратити пажњу колико католици или данашњи Хрвати желе да ограниче Босну на задње католичке владаре, па и краљицу Катарину, за коју сасвим лажно тврде да је била Хрватица, јер је била католичке вјере. Што се тиче наших католика и православаца, који су данас Срби и Хрвати, будите увјерени да су они све до средине 19. вијека били Бошњаци православци или католици, а да су под утицајем пропаганде из Србије и Хрватске почели узимати до тада овдје непознато национално име Хрвати или Срби. Постоји безброј доказа за то, мада носиоци данашњег агресивног српског и хрватског национализма у БиХ то никако не желе признати. Они, а с њима и многи „објективни” хисторичари, желе доказивати како је Босна одувијек била католичка, а то би онда требало да значи хрватска или православна, а то онда значи хрватска или српска земља. То је највећа неистина која се полако провлачи кроз књиге и уџбенике, што је могуће у данашњем хаотичном стању у нашој држави, која је без владе и било какве одговорне политике и у којој проблеме образовања науке и културе воде некомпетентни људи.” (октобар 2005. за Радио Слободна Европа о Бошњацима, босанским Хрватима и Србима) **„...нису сви муслимани Бошњаци, нити су сви Бошњаци нужним начином муслимани. То што неки наш народ називају Бошњаци-Муслимани је остатак прошлости и показује да они нису рашчистили са националним идентитетом нашег народа и да га лимитирају само на вријеме од кад смо ми постали муслимани, као да смо ми везани за Босну отада, а раније смо били нешто друго. Ништа горе од тога.” (октобар 2005. за Радио Слободна Европа о Бошњацима, босанским Хрватима и Србима) **„Њихова мржња је ствар одгоја. Онај који се од малена одгаја да је Турчин-муслиман, главни непријатељ, да га је оправдано убити и да га треба мрзити, не може а да не мрзи нас муслимане, јер нас идентифицира са Турцима. Та је мржња дио вјерског и националног одгоја код Срба и Хрвата. Мене радује што ми не болујемо од те болести и надам се да ће нас зараза мржње мимоићи, јер она на крају убија оног ко је у себи носи.” – октобар 2005. за Радио Слободна Европа о српској и хрватској мржњи према Бошњацима. **„Они желе да и ми пристанемо на национализирање нашег језика, јер би то онда оправдало њихово тјерање свих Срба и Хрвата да говоре језик којег им они пропишу. То што они чине нема везе ни са науком, ни са поштењем, ни са интересима тих људи и наше земље.” (октобар 2005. за Радио Слободна Европа одговарајући на питање: „Због чега српски и хрватски лингвисти намећу Бошњацима да свој језик којег одувијек зову босанским, престану тако називати и да га преименују у бошњачки”) **„Проблем је у томе што се 200.000 побијених Бошњака (од тога најмање 85% цивила), и око милион прогнаних и расељених Бошњака и Хрвата изједначава са ипак минорним бројем жртава које је имало српско становништво у БиХ (од укупног броја српских жртава у БиХ обрнуто пропорционало бошњачким жртвама – 85% су били војници или они из паравојних састава).” *[[w:Муса Ћазим Ћатић|Муса Ћазим Ћатић]] :Ја сам Бошњак – дичан јунак:<br> :Вјеран светом дому своме,<br> :Вјеран слави својих дједа<br> :И народу Босанскоме!<br> :Његов понос на мом срцу<br> :Ко аманет свети стоји;<br> :Понос који нигдје не да,<br> :да се Бошњак лава боји! ...<br> :Мајка ме је Бошњакиња<br> :Заклињала својим млијеком,<br> :За част ове часне груде,<br> :Да прољевам крвцу р’јеком;<br> :Да јој служим, кошто служи<br> :Роб својега господара,<br> :Да је браним од душманских<br> :Бојних копља и ханџара!<br> :На твој позив, ево с’ мачем<br> :На мејдан ти ступам смјело:<br> :У поганој Твојој крви,<br> :Да тријумфа везем дјело.<br> :С’ Твојом крви да сапирем<br> :Црну љагу с’ рода свога,<br> :Црну љагу – што ј’ родио<br> :Издајицу проклетога!<br> :Издајицу успомени<br> :Својих дјела славе старе,<br> :Што се дрзн’о блатном руком,<br> :Да светиње њене таре!<br> :Ал’ што рекох о мејдану? ...<br> :Не, никада с’хрђом таком:<br> :Бошњак јунак бојни мејдан<br> :Д’јели само са јунаком!<br> :А Ти сакри мрско лице<br> :Испред св’јета цијелога:<br> :У подземље мрачно бјежи,<br> :Издајицо рода свога!<br> :Јер над Тобом родног неба<br> :Златног сунца плачу зраке,<br> :Плаче јасна мјесечина<br> :И трептање звјезде сваке,<br> :Плаче сваки земни атом,<br> :На ког Твоја нога стане;<br> :Свака травка теби кличе:<br> :Издајица, нек пропане!<br> :Сакри лице издајицо,<br> :Нек не пљују људи на Те,<br> :А знај И то: Издајицу<br> :И под земљом клетве прате! („Ја сам Бошњак”) *[[w:Мустафа Церић|Мустафа Церић]] **„Чини ми се да аутентични [[w:Бошњаци|Бошњак]] мисли о себи да је Бошњак зато што га антитурчин ставља у ту ситуацију. Наиме, националну дефиницију Бошњака до сада су правили њихови прогонитељи, који су их често убијали. Бошњаци који су отуђени од бошњачке традиције прихватају ту самодефиницију. Асимилирани Бошњаци чак прихватају и пејоративну вриједност коју им антитурци уносе у дефиницију њихове нације и зато настоје да се извуку из бошњачког националног идентитета. Бошњаци националисти, на другој страни, то што им антитурци, као антисемити, намећу као срамоту, претварају у свој понос. Али ни асимиларисти ни националисти не могу досегнути идентитет класичног „бошњаштва”, који се темељи на кур'анској доктрини о „народу који промиче добро и сузбија зло, па је зато најбољи народ у повијести”. Једино таква дефиниција омогућава Бошњацима да се издигну изнад мишљења других о њима. За Бошњаке треба да буде најважније шта о њима Бог „мисли”. Тај Божији суд много је издашнији него било које бошњачко самовредновање и много блажи него било која бошњачка самомржња.” ([хттп://www.дневниаваз.ба/догадјаји/интервју/јунаци-данас-нису-они-који-знају-водити-рат ''Дневни аваз''], 12. октобар 2007, одговарајући на питање о аутентичном Бошњаку) **„Геноцид прије двадесет година је завршен. Али, опасност од новог геноцида није завршен. Стога, сви Бошњаци свијета морају знати да им је света обавеза да ураде све што је у њиховој моћи да се оспособе за одбрану од могућег новог геноцида.” (обраћање на комеморацији ИЗ у Финској у поводу двадесете годишњице од српско-црногорског геноцида над Бошњацима у Сребреници и цијелој БиХ) *[[w:Мустафа Мемић|Мустафа Мемић]] **„Од средине XИX стољећа од када су се јављали национални покрети Срба и Хрвата, водила се перманентна борба међу овим националним покретима да присвоје што веће дијелове босанских територија и да се [[w:босански језик|босански језик]] укине. Од тада почиње процес босанских православаца и босанских католика да се они третирају национално као [[w:Срби|Срби]] и [[w:Хрвати|Хрвати]], иако су до тада сви били Бошњаци... Тај процес се путем националистичких пропаганди даље развијао да он данас представља основну сметњу развоја ових простора као јединствене, географске и економске цјелине.” *[[w:Неџад Ибришимовић|Неџад Ибришимовић]] **„Ја сам Бошњак, моја земља је Босна, а званично јој је име Босна и Херцеговина, границе Босне осјећам као границе сопствене коже.” („Границе сопствене коже”, јуни 1993) **„То што сам Бошњак, то је дар мојих предака и мога народа, то што сам Босанац то је дар моје земље, а што сам муслиман то је дар Аллаха Узвишенога и све троје сам на неки начин у себи затекао.” („Рухани и шејтани инспирација”) *[[w:Неџад Латић|Неџад Латић]] **„Ми Бошњаци никако да се окајмачимо.” *[[w:Новак Килибарда|Новак Килибарда]] **„Вјерујте, до средине 19. вијека у Босни, нити је било Срба, ни Хрвата, све су били Бошњаци, једни с три прста, једни с четири, једни клањају.” (-{нтвМонтена}-, емисија емитована 22. 2. 2012) *[[w:Павло Остовић|Павло Остовић]] **„Ви сте Бошњаци, али сте занемарили своју предтурску историју. Ако ви нећете ту историју као своју, онда ће Срби и Хрвати рећи да је њихова.” (за вријеме И свјетског рата) *[[w:Петар Кочић|Петар Кочић]] **„Данас не мереш видјети у свијета жировине и баковите сермије. Што нам је славни суд оставио, то је мирно, ћудевно, паметно; истина мало шашаво и слабо, али за нас, блентаве Бошњаке, и није друго!...” („Јазавац пред судом”, 1904) *[[w:Питер Мас|Питер Мас]] **„Бити 1992. године Муслиман или Хрват у Бањој Луци, било је једнако страшно као бити [[w:Јевреји|Јевреји]]н у Берлину 1942. Не шалим се. Људи који су имали несрећу да буду заточени у Бањој Луци, молили су Бога да Америка над њима својим борбеним авионима Ф-16 изврши еутаназију.” (''Љуби ближњега свога'') *[[w:Радован Караџић|Радован Караџић]] **„Ово није добро што ви радите. Ово је пут на који ви хоћете да изведете Босну и Херцеговину на иста она аутострада пакла и страдања којом су пошле Словенија и Хрватска. Немојте да мислите да нећете одвести Босну и Херцеговину у пакао, а муслимански народ можда у нестанак, јер муслимански народ не може да се одбрани ако буде рата овдје ...” (из [[Радован Караџић|Караџићевог]] говора пред Босанским парламентом 4. марта 1992. године) *[[w:Петар Охмучевић|Петар Охмучевић]] **„Ја, Петар, истије Охмућевића, по старини Бошњанин, а ради неповољног разумирја и погубе Босанске,пришашћах његовијех старијех – сад је Дубровчанин,који за милост његове старе господе сложи и постави ово родословље,за славу Босанску и свакога вриднога Бошњанина,доколе Бог допусти и његова света воља изврши.” (Писано лита Христова на 1482) *[[w:Поп Дукљанин|Поп Дукљанин]] **„И учинише краљем на мисто његово Цепимира. И пријам краљевство посла по бана свога и похиташе многе Бошњане, ки биху били узрок смрти краља оца његова.” („Љетопис Попа Дуклањина”, 20. поглавље, из 12. стољећа) *[[w:Предраг Матвејевић|Предраг Матвејевић]] **То показује неинформираност западног свијета, али и једну опасну тенденцију запада да сав ислам стави под једну капу. То Бошњаке, муслимане из Босне, нажалост, може скупо коштати. Европа треба знати да то нису никакви терористи и фундаменталисти. Они су Европљани и имају свој европски идентитет. Узмите књиге од [[w:Мак Диздар|Мака Диздара]] до мог пријатеља [[w:Абдулах Сидран|Авде Сидрана]]. То су европски писци, пјесници... Бошњаке често провоцирају причом о терористима и фундаментализму, али одољели су они и горим стварима. Мислим да је право лице муслимана у Босни показао и реису-л-улема др. Мустафа еф. Церић чија је Декларација европских муслимана јако добро примљена у Италији. Заиста у Риму нису очекивали да ће чути великог муфтију Босне да каже да се муслимани требају борити против антисемитизма, али и да се заједно с Јеврејима требају борити и против [[w:Исламофобија|исламофобије]] која захвата Европу. (одговарајући на питање о импутирању тероризма и фундаментализма Бошњацима; [хттп://www.аваз.ба/абсолутенм/анмвиеwер.асп?а=19962&з=9&исасп= Интервју за ''Дневни аваз'' 2. јануар 2007]) *[[w:Предраг Матвејевић|Предраг Матвејевић]] **„...Европа треба знати да то нису никакви терористи и фундаменталисти. Они су Европљани и имају свој европски идентитет. Узмите књиге од Мака Диздара до мог пријатеља Авде Сидрана. То су европски писци, пјесници... Бошњаке често провоцирају причом о терористима и фундаментализму, али одољели су они и горим стварима. Мислим да је право лице муслимана у Босни показао и реису-л-улема др. Мустафа еф. Церић чија је Декларација европских муслимана јако добро примљена у Италији. Заиста у Риму нису очекивали да ће чути великог муфтију Босне да каже да се муслимани требају борити против антисемитизма, али и да се заједно с Јеврејима требају борити и против исламофобије која захвата Европу.” (одговор из интервјуа са новинаром Фаруком Велеом, на сугерисање о томе да се Бошњаци настоје приказати фундаменталистима и терористима) *[[w:Сафвет-бег Башагић|Сафвет-бег Башагић]] :„Шта је Бошњак? Једна мала грана <br> :Великога стабла Славијана, <br> :Кога име у прочељу пише <br> :Повијесницу јуначких мејдана. <br> :Шта је Бошњак? Једно име славно <br> :Које свијет познаје одавно, <br> :Које Беч и Будим потресаше <br> :И Цариград и Косово равно. <br> :Шта је Бошњак? То племе витешко <br> :Кога вила простираше крила, <br> :С Дурмитором до Карпатских гора, <br> :Са Балкана до сињега мора <br> :Шта је Бошњак? Један народ мали <br> :Који међ два свијета стајаше, <br> :Који силе европскије силах, <br> :И крижарске војне разбијаше. <br> :Шта је Бошњак? Кумче Даворова, <br> :Чедо славне – алкрваве среће, <br> :Десет пута – не једном умријеће <br> :Ал Бошњаштва одрећи се неће!” (пјесма ''Бошњак'', 1894) :„Знаш Бошњаче, није давно било <br> :Свег' ми св'јета нема петнаест љета <br> :Кад у нашој Босни поноситој <br> :И јуначкој земљи Херцеговој <br> :Од Требиња то Бродскијех врата <br> :Није било Срба ни Хрвата <br> :А данас се кроз своје хире <br> :Оба странца ко у своме шире <br> :Оба су нас госта салетила <br> :Да нам отму најсветије благо <br> :Наше има поносно и драго.” (''Пјесма Бошњаку'', лист „Бошњак” у издању од 2. 7. 1891, аутор Сафвет-бег Башагић) *[[w:Сефер Халиловић|Сефер Халиловић]] **„[[w:Срби|Срби]] и [[w:Хрвати|Хрвати]], заједно са Бошњацима и заједно са припадницима АРБиХ и ХВО-а залагали су се и бранили РБиХ од агресора. ХВО [[w:Мато Бобан|Мате Бобана]] и ВРС [[w:Ратко Младић|Ратка Младића]] и [[w:Радован Караџић|Радована Караџића]] су се борили за етнички чисте дијелове БиХ које ће у неком погодном тренутку припојити сусједним државама. Као што видите, ја нисам дијелио припаднике босанских народа по националном кључу, већ по циљевима за које се боре.” (Радио Слободна Европа, 25. август 2006) *[[w:Сејфудин Токић|Сејфудин Токић]] **„Бошњаци у јачању и изградњи државе Босне и Херцеговине немају више времена чекати да је Срби заволе.” (из књиге „Нова Бошњачка политика – Битно је бити Бошњак”, 2015) **„Манипулацијом у обради пописаног материјала покушава се преко 300 000 пописаних Бошњака који су избјегли смрт у геноциду и стравичним злочинима избјеглиштвом искључити из структуре становништва БиХ... Никада и нико у име бошњачког народа не смије пристати на то, јер би то било учешће у новом геноциду, након геноцида 92-95.” (исказује незадовољство поводом захтјева једног од чланова централног пописног бироа да се преко 120 000 Бошњака избрише са пописница, у Бањој Луци и Сарајеву, 9. 4. 2016) **„Резултати пописа становништва у БиХ били су познати недуго након што је попис проведен, а када су подаци убачени у базе, почело се трагати за модалитетима брисања Бошњака.” (на конференцији за новинаре поводом необјављивања резултата пописа становништва у БиХ, -{Анадолу Агенцy}- (АА), 3. 6. 2015) **„Судбина Босне је у рукама Бошњака.” (Трибина Бошњачког покрета за равноправност народа, конференцијска сала Нове градске ''-{Вали Рецеп Yазициоглу}-'' џамије у Маглају, 12. 6. 2015) *[[w:Смаил Грбо|Смаил Грбо]] **„Бошњаци су катилима увијек показивали врат умјесто зубе.” *[[w:Стјепан ИИ Котроманић|Стјепан ИИ Котроманић]] **„А тому дару бише свједоци добри Бошњане…” (1323) **„Ако има Дубровчанин коју правду на Бошњанину – да га позове пред господина бана или пред његова владаоца – рока да му не буде одговорити.” (1332) *[[w:Стјепан Томашевић|Стјепан Томашевић]] **„Јер, кад Босанци виде да у овом рату нећу бити сам, него да ће ми други помоћи, сами ће се храбрије борити, а варвари неће тако лако покушати да провале у моје краљевство..” (писмо Папи Пију ИИ 1462) *[[w:Стојан Протић|Стојан Протић]] **„Ми ћемо дати Турцима 24 сата. Макар и 48 сати времена да се врати у прадједовску вјеру. А што не буде хтјело то посјећи, као што смо својевремено урадили у Србији...” (пријетња Бошњацима након формирања прве владе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1921) *[[w:Тома Ковачевић|Тома Ковачевић]] **„Сви житељи босански, изузимајући мало Османлија, Чивута и Цигана, спадају у ред Јужних Словена српског поријекла и то без разлике вјероисповиједи, јер и они Срби који су вјероисповиједи Мухамеданске примили по крви и језику ипак остају Срби“(„Опис Босне и Херцеговине“, 1865.) *[[w:Томас Гордон|Томас Гордон]] **„Једна трећина Бошњака су Мухамеданци, док су преостале двије трећине, подједнако распоређене између Грчке и Латинске цркве.” („-{Хисторy оф тхе Греек револутион}-”, 1832) *[[w:Твртко ИИ Котроманић|Твртко ИИ Котроманић]] **„Босанцем су исти прадједови били као и Пољаком.” (превод Јањош Азбот, 1440) **„У ову неправедни рат, Уцхиних с господином Херцегом и по свијету с властели Босансцими и висхе тогај, да је видомо всакоме: Кто годи је Бошњанин али Краљства Босанскога прије рата бил длзхан кому годи Дубровцанину, воља на вири му узето на госпоцкој, а мозе Дубровцанин този истином показати – да се има Дубровцанину вратити и платити...а тому буди овим судит станак у Конавлама али у Требињу али у Попови од ових трех миеста једно гди буде хотиние” (1405) *[[w:Владо Азиновић|Владо Азиновић]] **„Лицемјерно је народу над којим је извршен најстрашнији злочин након [[w:Други светски рат|Другог свјетског рата]] ''копати по утроби'' и наметати везе с тероризмом и глобалним џихадом. Да се ово ради било коме другом, имали би радикалан одговор на петнаесту! Сада се жртва оптужује за злочине. Ја на то не могу остати равнодушан, а могу замислити како се осјећа Бошњак који се изгубио најрођеније. Хем га комшије подозриво гледају што је [[w:муслиман|муслиман]], хем страда због тога, хем му забрањују да о томе чак и говори, а онда му дође неко са стране и ''части'' га причом да није добар муслиман. Бошњаци су данас на страшном искушењу.” (''Дневни аваз'', 21. август 2007) *[[w:Вук Стефановић Караџић|Вук Стефановић Караџић]] **„У Србији све по староме, а султан Бошњаке покори сам... Да су сви Бошњаци били сложни, прије би они Султана надвладали него он њих.” („Писмо Јернеју Копитару”; Земун, 6/18. јун 1832) **„Само прва три милиона зову се Срби или Србљи, а остали овога имена неће да приме, него они закона турскога мисле да су прави Турци, и тако се зову, премда ни од стотине један не зна турски; а они закона римскога сами себе или зову по мјестима у којима живе нпр. Славонци, Босанци (или Бошњаци), Далматинци, Дубровчани итд., или, као што особито чине књижевници, старинскијем али бог зна чијим именом. Илири или Илирци; они пак први зову их у Бачкој Буњевцима, у Сријему, у Славонији и у Хрватској Шокцима, а око Дубровника и по Боци Латинима. Буњевци може бити да се зову од Херцеговачке ријеке Буне, од које су се, као што се приповиједа, негда амо доселили; а Шокци може бити да су прозвани подсмијеха ради (од талијанске ријечи sciocco), али данас и они сами реку нпр.: "ја сам Шокац," "ја сам Шокица," као и Буњевац, Буњевка. Како год што они закона грчкога ове закона римскога зову Буњевцима и Шокцима, тако исто и ови закона римскога и они закона турскога њих зову власима, а осим тога још они закона римскога у Далмацији око Спљета и Сиња и ркаћима (или хркаћима). А у пријатељскоме разговору они закона грчкога зову ове закона римскога кршћанима, а они њих хришћанима. Кад човјек помисли нпр. да Маџара има и римскога и калвинскога закона, па се сви зову Маџари; или: да Нијемаца има и римскога и луторанскога и калвинскога закона, па се опет сви зову Нијемци; мора се чудити како се барем ови Срби закона римскога неће Срби да зову.” („Одговор Вука Стефановића Караџића загребачком листу "Позор" на писање уредника "Позора" Јосипа Мишкатовића о Вуковом чланку Срби сви и свуда”, 1861) :Бошњаци на Москову<br> :„Та они су на гласу јунаци :њи се боје сви Турци Бошњаци :ако нама од њи помоћ дође :нека знаше разбићемо Турке” ([[Вук Стефановић Караџић]]: „Народне српске пјесме”, 1833) == Пословице == * [[:бс:Босанске пословице|бс:Босанске пословице]] == Референце == {{рефлист}} {{ДЕФАУЛТСОРТ:Бошњаци}} [[Категорија:Босна и Херцеговина]] [[Категорија:Народи]] rvin8vizn9m1m8kol3mkl6z5gvl2f54 0 11132 29790 27446 2022-08-17T14:23:52Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Hans Holbein d. J. 049.jpg|thumb]] Хенри VIII је рођен 28. јуна 1491. и владао је Енглеском и Ирском од 1509. до 28. јануара 1547. када је умро. Наследио је свог оца Хенрија VII, оснивача династије Тјудор којој он припада. Познат је због тога што се шест пута женио и због реформације енглеске цркве. == Цитати == {{цитат|Послао си ми фландерску кобилу!}}<br /> {{цитат|Господе мој, да не задовољим свет и моје царство, не бих то урадио данас ни за шта земаљско.}}<br /> {{цитат|Под лаким изговорима, лажним оптужбама, натерали су ме да убијем највернијег слугу којег сам икада имао.}}<br /> {{цитат|Како сте онда дрски, груби људи једног округа. . .да замерим свом Принцу. . . . Зато, господо, сећајте се својих глупости и издајничког понашања и не срамотите свог несумњивог Краља и природног Принца. . . ; и запамтите своју дужност оданости и да сте дужни да се покоравате нама, вашем Цару, и по Божјој заповести и по закону природе. . . . Повуците се сваки у своје куће; и немојте се више окупљати, супротно нашим законима и вашој оданости; и да учинимо да ваши изазивачи на ову несташлук буду предати у руке нашег поручника, или у наше, а ви сами да вас подвргнете таквој достојној казни, како ћемо вас ми и наши племићи сматрати достојним. Јер не сумњате да смо ми и наши племићи неосветљени. . .тако се молимо Свемогућем Богу да вам подари милост да обављате своје дужности и да се према нама користите као прави и верни поданици. . .или ставите себе, своје животе и жене, децу, земљу, добра и покретне ствари, поред огорчења Божијег, у потпуну авантуру потпуног уништења и потпуне пропасти силом и насиљем мача}}<br /> {{цитат|Расправљајући сам са собом о садржају ваших писама, доживео сам велику агонију; не знајући како да их разумем, да ли на моју штету као што је приказано на неким местима, или у моју корист као на другим. Молим те сада од свег срца да ми кажеш сав свој ум о љубави међу нама; јер ме нужда приморава да те мучим ради одговора, будући да сам већ више од годину дана погођен стрелом љубави и нисам сигуран у неуспех или да нађеш место у свом срцу и наклоности...}}<br /> {{цитат|Ми смо, трпљењем Божијим, краљ Енглеске; а краљеви Енглеске у прошлим временима никада нису имали надређеног осим Бога.}}<br /> {{цитат|Мислили смо да је свештенство нашег краљевства било у потпуности наши поданици, али сада смо добро приметили да су они само половина наших поданика, да, и ретки наши поданици: јер сви прелати при свом посвећењу дају заклетву папи, чисто противно заклетви коју нам дају, тако да изгледа да су они његови поданици, а не наши.}}<br /> {{Википедија|Хенри VIII Тјудор}} [[Категорија:Владари]] [[Категорија:Краљеви Енглеске]] 1yfnvr74zdoeu29sri1sg13eeu6958o 0 11148 29789 28207 2022-08-17T14:22:50Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Polkpolk.jpg|thumb]] Џејмс Нокс Полк (2. новембар 1795 — 15. јун 1849) био је једанаести председник Сједињених Америчких Држава од 4. марта 1845. до 4. марта 1849. године. == Цитати == {{цитат|Више волим да сам надгледам читав рад владе него да јавне послове поверавам подређенима, и то чини моје дужности веома великим.}}<br /> {{цитат|Од срца сам срећан што је мој мандат тако близу краја. Ускоро ћу престати да будем слуга и постаћу суверен.}}<br /> {{цитат|Волим те Сарах. Заувек те волим.}}<br /> {{цитат|Хвала Богу, по нашем Уставу није било везе између цркве и државе.}}<br /> {{цитат|Чини се да стране силе не цене прави карактер наше Владе.}}<br /> {{Википедија|Џејмс Нокс Полк}} [[Категорија:Политичари]] [[Категорија:Американци]] [[Категорија:Државници]] [[Категорија:Председници]] hldresfbktsqwzxykayv79xb36xrt5v 0 11157 29788 27633 2022-08-17T14:22:25Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Chester Alan Arthur.jpg|thumb]] Честер Алан Артур (5. октобар 1829 — 18. новембар 1886) је био двадесет први председник САД (1881 — 1885). == Цитати == {{цитат|Људи могу умријети, али ткиво наших слободних институција остаје непоколебљиво.}}<br /> {{цитат|Искуство је показало да је трговина Истока кључ националног богатства и утицаја.}}<br /> {{цитат|Почасти за мене сада нису оно што су некада биле.}}<br /> {{цитат|Госпођо, можда сам председник Сједињених Држава, али мој приватни живот се никога не тиче.}}<br /> {{Википедија|Честер А. Артур}} [[Категорија:Американци]] [[Категорија:Државници]] [[Категорија:Политичари]] [[Категорија:Председници]] 7e6h29rpf28itxfalf3elmna2e6as98 14 11175 29802 27525 2022-08-17T14:59:16Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Предузетништво]] rzt9b4adi475phr0v46mzcj8s69h97y 0 11319 29841 27761 2022-08-17T21:01:53Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Raffaello Sanzio.jpg|thumb]] Рафаело Санти да Урбино (6. април 1483 — 6. април 1520) један је од најпознатијих сликара италијанске ренесансе. == Цитати == {{цитат|Пресвети Оче, много је оних који, доносећи своју слабу расуђу о ономе што је написано о великим достигнућима Римљана — о подвизима оружја, о граду Риму и о чудесној вештини приказаној у раскоши, украсима и величини њихове зграде — дошли су до закључка да је већа вероватноћа да су та достигнућа бајке него чињенице. Ја сам, међутим, увек видео – и још увек видим – ствари другачије. Јер, имајући на уму божански квалитет умова древних који се открива у остацима који се још увек могу видети међу рушевинама Рима, не сматрам да је неразумно веровати да им је много од онога што сматрамо немогућим изгледало крајње једноставно.}}<br /> {{цитат|Време је осветољубиви разбојник да украде лепоту наших бивших ја.}}<br /> {{цитат|Када неко слика, не размишља.}}<br /> [[Категорија:Италијани]] [[Категорија:Slikari]] [[Категорија:Архитекте]] qdmnqnlnwfe42ym9lmkricc2orcm8d9 0 11353 29787 27802 2022-08-17T14:21:58Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Bust Homer BM 1825.jpg|thumb]] Хомер је био старогрчки песник, аутор Илијаде и Одисеје, најстаријег споменика хеленске књижевности. == Цитати == {{цитат|Пријатељ са разумевањем не вреди ништа мање од брата.}}<br /> {{цитат|Бес — Боже, певај бес Пелејевог сина Ахила...}}<br /> {{цитат|Зевсова воља је остварена.}}<br /> {{цитат|Ах, није ни чудо што су људи из Троје и Аргивљана под оружјем трпели године агоније због ње, због такве жене. Лепота, страшна лепота!}}<br /> {{цитат|Доћи ће дан када ће света Троја морати да умре.}}<br /> {{цитат|Као што је генерација лишћа, таква је и генерација човечанства.}}<br /> {{цитат|Буди увек најбољи, дечаче мој, најхрабрији, и дигни главу високо изнад осталих.}}<br /> {{цитат|Будите и говорник речи и чинилац дела.}}<br /> {{Википедија|Хомер}} [[Категорија:Грци]] [[Категорија:Песници]] mygozjgbzf8k7oi0qp0jtjlmzehkz32 14 11426 29820 27896 2022-08-17T17:39:43Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Медицина]] qb5thfcga500doqgsoujwdo64vz5wan 14 11431 29834 27903 2022-08-17T20:53:14Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Категорија:ЛГБТ+]] 9zawxveybdlis2e777yyvs2pex4eipm 0 11575 29839 28231 2022-08-17T21:00:54Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Miguel Ángel, por Daniele da Volterra (detalle).jpg|thumb]] Микеланђело ди Лодовико Буонароти Симони (6. март 1475 — 18. фебруар 1564) био је италијански ренесансни вајар, сликар, архитекта и песник, један од најзнаменитијих и најутицајнијих умјетника историје европске умјетности. == Цитати == {{цитат|Лепота је чишћење сувишних.}}<br /> {{цитат|Никада нисам био од оних сликара или вајара који су држали радњу.}}<br /> {{цитат|Ваше господство, једина светска светлост у ово наше доба, никада не можете бити задовољни туђим радом, јер нема човека који би личио на вас, нити вам је раван... дуже бити на услузи. Овако каква јесте, могу вам понудити само своју будућност, која је кратка, јер сам престар… То је све што имам да кажем. Прочитајте моје срце да „перо не може да изрази добру вољу“.}}<br /> {{цитат|Савршенство је у малим стварима. Мале ствари чине савршенство, а савршенство није мала ствар.}}<br /> [[Категорија:Италијани]] [[Категорија:Slikari]] [[Категорија:Вајари]] [[Категорија:Архитекте]] [[Категорија:Песници]] [[Категорија:Књижевници]] [[Категорија:Писци]] azgagr5ucvpcpsg12ucvskv7i7lfgcb 14 11576 29846 28232 2022-08-17T21:07:29Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Вајарство]] 0lfgrvfwrepruxavjjstbpbffolt30v 0 11639 29792 28340 2022-08-17T14:27:07Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:RWEmerson.jpg|thumb]] Ралф Волдо Емерсон (25. мај 1803 — 27. април 1882) био је амерички филозоф, есејиста и песник. == Цитати == {{цитат|Напредак интелекта је до јаснијег сагледавања узрока, који занемарује површинске разлике. Песнику, философу, свецу све је пријатељско и свето, сви догађаји корисни, сви дани свети, сви људи божански.}}<br /> {{цитат|Човек који се одриче себе, долази себи.}}<br /> {{цитат|Ко је заљубљен, мудар је и постаје мудрији, сваки пут кад погледа на вољени предмет види изнова, извлачећи из њега очима и умом оне врлине које поседује.}}<br /> {{цитат|Сместите се у сред тока моћи и мудрости који оживљава све на којима лебди, и без напора сте подстакнути на истину, право и савршено задовољство.}}<br /> {{цитат|Опстају само велике генерализације.}}<br /> {{цитат|Која снага припада свакој биљци и животињи у природи. Дрво или поток немају дволичност, нема претенциозности, нема изгледа. То је, свом снагом и главном, оно што јесте, и у сваком тренутку оставља један те исти утисак и ефекат.}}<br /> {{цитат|Човек у себи садржи све што је потребно његовој власти. Он је сам себи учињен законом.}}<br /> {{цитат|Чини се да је сврха живота упознавање човека са самим собом. Он не треба да живи будућност како му је описано, већ да живи стварну будућност до стварне садашњости. Највише откривење је да је Бог у сваком човеку.}}<br /> {{Википедија|Ралф Волдо Емерсон}} [[Категорија:Американци]] [[Категорија:Филозофи]] [[Категорија:Књижевници]] [[Категорија:Писци]] [[Категорија:Есејисти]] [[Категорија:Мистици]] 6cl718r1u1am6e6wn2wedqxcthq95t2 14 11731 29815 28479 2022-08-17T17:23:40Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Анархизам]] d68zfdydg8gaarranocjdsu84gvl2xy 14 11759 29783 28525 2022-08-17T14:15:15Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Емпиризам]] 375z2ixhh9uns75ya2vgp5s8mecnhpm 0 11798 29851 29461 2022-08-17T22:11:13Z Anssi Puro 5105 Datoteka wikitext text/x-wiki [[File:J. R. R. Tolkien, ca. 1925.jpg|thumb|J .R .R. Tolkien]] Џон Роналд Руел Толкин (3. јануар 1892 — 2. септембар 1973) био је професор англосаксонског језика на Оксфордском универзитету у периоду од 1925. до 1945. године, као и професор енглеског језика и књижевности, такође на Оксфорду, од 1945. до 1959. године. Бавио се писањем епске фантастике, фантастике уопште и поезије током целог живота, и кроз њих је доживео међународну славу. == Цитати == {{цитат|Десница се није распала. Стварамо и даље по закону по коме смо направљени.}}<br /> {{цитат|Ратови нису наклоњени деликатним задовољствима.}}<br /> {{цитат|Значај мита није лако закачити на папир аналитичким расуђивањем.}}<br /> {{цитат|Мит је жив одједном и у свим својим деловима, и умире пре него што се може сецирати.}}<br /> {{цитат|У костима имам мржњу према апартхејду...}}<br /> {{Википедија|Џ. Р. Р. Толкин}} [[Категорија:Енглези]] [[Категорија:Књижевници]] [[Категорија:Писци]] 5ip03jv47gwnt22f7tl8kpl7o96lchs 0 11986 29838 29013 2022-08-17T21:00:35Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:VanGogh 1887 Selbstbildnis.jpg|thumb]] Винсент Вилем ван Гог (30. март 1853 — 29. јул 1890) био је сликар холандског порекла. Један је од тројице највећих сликара постимпресионизма и један од најцењенијих сликара уопште. == Цитати == {{цитат|Нађите ствари лепим колико год можете, већина људи сматра премало лепих.}}<br /> {{цитат|Неко има велику ватру у души и нико никада не долази да се на њој греје, а пролазници не виде ништа осим мало дима на врху оџака и онда иду својим путем.}}<br /> {{цитат|Ако се само трудимо да живимо искрено, добро ће нам ићи, иако ћемо сигурно доживети праву тугу, и велика разочарења, а вероватно ћемо и направити велике грешке и погрешне ствари, али је свакако истина, да је боље бити духовит, иако прави више грешака, него бити ускогрудан и превише разборит. Добро је волети многе ствари, јер у томе лежи права снага, и ко много воли много ради, и може много да постигне, а оно што се ради у љубави, добро је урађено.}}<br /> {{цитат|Знате ли због чега затвор нестаје? Свака дубока, искрена наклоност. Бити пријатељи, бити браћа, волети, то је оно што отвара затвор, са врховном моћи, неком магичном силом. Без ових остаје мртав. Али кад год се љубав оживи, тамо оживи живот.}}<br /> {{цитат|Поезија нас свуда окружује, али је ставити на папир, авај, није тако лако као погледати.}}<br /> {{цитат|Што више размишљам, све више осећам да не постоји ништа истинскије уметничко од тога да волим људе.}}<br /> {{цитат|Ствар се већ обликовала у мом уму пре него што сам је започео. Први покушаји су апсолутно неподношљиви. Ово говорим зато што желим да знате да ако видите нешто вредно у ономе што радим, то није случајно, већ због правог правца и сврхе.}}<br /> {{Википедија|Винсент ван Гог}} [[Категорија:Холанђани]] [[Категорија:Slikari]] [[Категорија:Самоубице]] bo49ztydb4bflyj51j8zmgtjky8zvqc 14 12038 29823 29104 2022-08-17T17:41:33Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Психологија]] 3roaaow4e2sxn66rcbf62r30y2qs3jq 0 12090 29842 29226 2022-08-17T21:02:31Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Salvador Dali NYWTS.jpg|thumb]] Салвадор Фелипе Хасинто Дали, 1. маркиз од Пубола (11. мај 1904 — 23. јануар 1989) био је каталонски и шпански надреалистички уметник, један од најзначајнијих уметника 20. века. Бавио се сликањем, писањем, вајањем, сценографијом и глумом. == Цитати == {{цитат|Гледај мене, а ја сам у нашем времену геније најсвестраније духовности, истински модеран геније, ако то није довољно гледај геније који се убрајају у сам врх ренесансе као што је, на пример, готово божански геније Рафаело.}}<br /> {{цитат|Претпостављам да се моји читаоци уопште не сећају, или се веома магловито сећају, оног тако значајног периода своје егзистенције који претходи доласку на свет, а протиче у мајчиној утроби. Међутим, ја се сећам, и то као да је било данас. Зато хоћу и да почнем ову књигу од правог почетка: драгоценим и јасним сећањем на мој живот у мајчиној утроби. То ће без сумње бити прва сећања ове врсте од почетка историје књижевности света. Сигуран сам да ћу на овај начин изазвати појаву сличних сећања код мојих читалаца, или да ћу бар локализовати у њиховој свести читав низ осећања, неизрецивих и неописивих утисака и слика стања душе и тела, које ће они укључити у неку врсту предосећања онога што се догађало док су били у мајчиној утроби. У ствари, ако бисте ме упитали шта сам осећао, одмах бих вам одговорио: „Било је божанствено, прави рај”. Али, како је изгледао тај рај? Дозволите ми да почнем једним кратким, уопштеним описом: рај мајчине утробе обојен је бојама пакленог огња: црвеном, наранџастом, жутом и плавичастом. Тај рај је мек, непомичан, топао, симетричан, двострук и и лепљив. Већ тада, све задовољство, сва магија света нашла је своје уточиште у мојим очима.}}<br /> {{цитат|Свако јутро када се пробудим осећам неописиво задовољство што сам Салвадор Дали и питам се какве ћу предивне ствари данас направити.}}<br /> {{цитат|Не плаши се савршенства - никада је нећеш достићи.}}<br /> {{цитат|Постоји само једна разлика између лудака и мене - ја нисам љут.}}<br /> {{цитат|Рај није изнад, него у срцу човека.}}<br /> {{цитат|Музика уз вечеру је увреда и за кувара и за виолинисте.}}<br /> {{цитат|Најискреније жеље жене морају се проучавати из њених затворених очију.}}<br /> {{цитат|Кад жена купи мушку кошуљу, онда је заљубљена. Кад пегла, онда је удата. Ако и пева, прва је и друга.}}<br /> {{цитат|Противим се монотонији, подржавам разноликост. Противим се уздржаности, подржавам дивљу страст. Противим се униформности, подржавам хијерархију. Ја сам против спанаћа, подржавам пужа са његовом кућом.}}<br /> {{цитат|Сликарство је искреност уметности . Не постоји начин да се превари. Или је добро или лоше.}}<br /> {{цитат|Узми ме, ја сам дрога; узми ме, ја сам халуциноген.}}<br /> {{цитат|Није потребно да јавност зна да ли се шалим или да ли сам озбиљан, као што није потребно да то знам ни ја сам.}}<br /> {{цитат|Први човек који је упоредио образе младе жене са ружом очигледно је био песник; први који је то поновио је вероватно био идиот.}}<br /> {{Википедија|Салвадор Дали}} [[Категорија:Шпанци]] [[Категорија:Slikari]] r5k3rq2tr0j73qnv8hh6rp2foi5m4yn 0 12091 29843 29197 2022-08-17T21:04:08Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Block Kahlo Rivera 1932 cropped.jpg|thumb]] Фрида Кало (6. јул 1907 — 13. јул 1954) је била мексичка сликарка. == Цитати == {{цитат|Нисам болесна, сломљена сам. Али живећу докле год могу да сликам.}}<br /> {{цитат|Сликам аутопортрете јер сам често тако сама и усамљена, јер најбоље познајем себе.}}<br /> {{цитат|Имала сам две незгоде у животу. Прва где ме је прегазио ауто. Друга је био Дијего.}}<br /> {{цитат|Пијем да утопим своју тугу , али курвини синови су научили да пливају.}}<br /> {{цитат|Надам се да је то пријатан одлазак и надам се да се више никада нећу вратити.}}<br /> {{Википедија|Фрида Кало}} [[Категорија:Мексиканци]] [[Категорија:Жене]] [[Категорија:Slikari]] 15tkkvaif4vz8plf3ujx515r6zpzsgh 0 12093 29848 29198 2022-08-17T21:24:54Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Diego Rivera, 1910.jpg|thumb]] Дијего Марија де ла Консепсион Хуан Непомусено Естанислао де ла Ривера и Баријентос Акоста и Родригез (8. децембра 1886 - 25. новембра 1957) био је веома значајан мексички муралиста. == Цитати == {{цитат|Када смо почели, нисмо имали прилике; припремали смо се у тишини и створили своју прилику.}}<br /> {{цитат|Овде у Мексику... Сматрам да веома једноставне интуитивне особе, као и веома софистицирани и припремљени тип, прихватају мој начин сликања. Али буржоаски ум (овде, као и другде зван „културан“, верујем да није. Овај буржоаски ум Мексика је нарочите вирулентности, јер је мешан у раси само неколико генерација, такође је жалосно измешан у својој „култури“. .“ Једном речју, засићено је европским лошим укусом, а финији европски утицаји су скоро у потпуности одбачени од Мексичког креола...}}<br /> {{Википедија|Дијего Ривера}} [[Категорија:Мексиканци]] [[Категорија:Slikari]] rdcvfx53993stoqy3cc869mcw7v0snk 14 12126 29801 29344 2022-08-17T14:58:35Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Индустрија]] tdka8l0bb4mifpjd3xlhb0tpohuyqj4 0 12411 29777 2022-08-17T13:33:54Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Bernard Law Montgomery.jpg|thumb]] Први виконт Монтгомери од Ел Аламејна, Сер Бернард Ло Монтгомери (17. новембар 1887 — 24. март 1976) је био британски фелдмаршал, и један од руководилаца савезничких акција у Другом светском рату. == Цитати == {{цитат|Желим да наметнем с… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Bernard Law Montgomery.jpg|thumb]] Први виконт Монтгомери од Ел Аламејна, Сер Бернард Ло Монтгомери (17. новембар 1887 — 24. март 1976) је био британски фелдмаршал, и један од руководилаца савезничких акција у Другом светском рату. == Цитати == {{цитат|Желим да наметнем свима да су лоша времена прошла, прошла су! Наш мандат од премијера је да уништимо силе Осовине у Северној Африци...Може се, и биће!}}<br /> {{цитат|Чврста срца, и са ентузијазмом за такмичење, идемо напред ка победи.}}<br /> {{цитат|Нама је дата част да ударимо слободу која ће живети у историји; а у бољим данима који су пред нама људи ће са поносом говорити о нашим делима.}}<br /> {{цитат|Имамо велику и праведну ствар.}}<br /> {{цитат|Срећно свакоме од вас. И добар лов на главној земљи Европе.}}<br /> {{цитат|Победе побеђују у ратовима. Дајте људима победу и неће их занимати ко је освојио.}}<br /> {{цитат|Лидерство је способност и воља да се мушкарци и жене окупе за заједнички циљ и карактер који улива поверење.}}<br /> {{цитат|Британски војник нема премца у заједницама бораца. Неки могу имати више елана, други могу бити боље дисциплиновани; али га нико не надмашује по свестраном карактеру.}}<br /> {{Википедија|Бернард Монтгомери}} [[Категорија:Британци]] [[Категорија:Војсковође]] [[Категорија:Личности Другог светског рата]] 2t8dv76pr6hjx0sspzi4lc7mdogv5h1 0 12412 29778 2022-08-17T13:38:18Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Spartacus statue by Denis Foyatier.jpg|thumb]] Спартак (111. п. н. е. - 71. п. н. е.) је био вођа устанка римских робова, познатијег као Спартаков устанак. == Цитати == {{цитат|Ако победимо, наћи ћу их много међу Римљанима; ако изгубимо, нећу да бежим.}}<br /> {{Википедија|Спартак}} … wikitext text/x-wiki [[Датотека:Spartacus statue by Denis Foyatier.jpg|thumb]] Спартак (111. п. н. е. - 71. п. н. е.) је био вођа устанка римских робова, познатијег као Спартаков устанак. == Цитати == {{цитат|Ако победимо, наћи ћу их много међу Римљанима; ако изгубимо, нећу да бежим.}}<br /> {{Википедија|Спартак}} [[Категорија:Трачани]] [[Категорија:Гладијатори]] ehiet1zfxqbxwujqke5wpaqn7ug03r4 14 12413 29779 2022-08-17T13:38:57Z RoastPig 5068 Направљена празна страница wikitext text/x-wiki phoiac9h4m842xq45sp7s6u21eteeq1 14 12414 29780 2022-08-17T13:39:49Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Категорија:Народи]] [[Категорија:Тракија]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Народи]] [[Категорија:Тракија]] pkdsb4degdeq4r335vuyc0230e9v88p 0 12415 29781 2022-08-17T13:43:51Z RoastPig 5068 Нова страница: Луције Анеј Флор је био римски историчар који је највероватније био савременик цара Антонина Пија (138 - 161). == Цитати == {{цитат|Римски народ, од краља Ромула до Цезара Августа , и током седам стотина година, извршио је толики број акција и у миру и у рату, да, ако… wikitext text/x-wiki Луције Анеј Флор је био римски историчар који је највероватније био савременик цара Антонина Пија (138 - 161). == Цитати == {{цитат|Римски народ, од краља Ромула до Цезара Августа , и током седам стотина година, извршио је толики број акција и у миру и у рату, да, ако неко упореди величину свог царства са годинама његовог постојања, ја веровао би да је старији.}}<br /> {{цитат|Од свих региона, не само у Италији, већ у целом свету, најлепша је Кампанија. Ништа бенигније од климе, јер пролеће цвета два пута.}}<br /> {{цитат|Теже је задржати покрајине него их освојити; неко их осваја силом, али их чува правдом.}}<br /> {{цитат|Дуго је народ трпео ципелу цара Тарквинија Гордог, све док разврат није био у питању, а он није могао да издржи ову увреду својих синова. Када је један од њих починио срамно дело против славне жене Лукреције, а матрона је платила срамоту мачем, краљеви су били одузети од њихове власти.}}<br /> {{Википедија|Луције Анеј Флор}} [[Категорија:Римљани]] [[Категорија:Историчари]] 68nrxq3corxu5f2ce14tuxol725gq7k 0 12416 29782 2022-08-17T14:14:54Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Ernst-Mach-1900.jpg|thumb]] Ернст Мах (18. фебруар 1838 — 19. фебруар 1916) био је аустријски физичар и филозоф. == Цитати == {{цитат|Сензације нису "симболи ствари". Напротив, "ствар" је ментални симбол за сензацијски комплекс релативне стабилности. Не ствари, тела, већ… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Ernst-Mach-1900.jpg|thumb]] Ернст Мах (18. фебруар 1838 — 19. фебруар 1916) био је аустријски физичар и филозоф. == Цитати == {{цитат|Сензације нису "симболи ствари". Напротив, "ствар" је ментални симбол за сензацијски комплекс релативне стабилности. Не ствари, тела, већ боје, звуци, притисци, времена (оно што обично називамо сензацијама) су истински елементи света.}}<br /> {{цитат|Моћ математике лежи у игнорисању свих непотребних мисли и чудесном спасавању мисаоних операција.}}<br /> {{цитат|Атоми? Да ли сте икада видели једног?}}<br /> {{Википедија|Ернст Мах}} [[Категорија:Аустријанци]] [[Категорија:Физичари]] [[Категорија:Филозофи]] [[Категорија:Емпиристи]] crunlitng7ksc2teae75v8eq8nprueg 14 12417 29784 2022-08-17T14:15:37Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Категорија:Филозофија]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Филозофија]] hj9ou3wayg3oce2xqqlz3p8wzi7zlfi 0 12418 29786 2022-08-17T14:20:20Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Morita Akio.jpg|thumb]] Акио Морита (26. јануар 1921 — 3. октобар 1999) је био један од суоснивача компаније Сони. == Цитати == {{цитат|Више људи је заинтересовано да покушају да измешају папирну имовину него да граде трајна средства производњом праве робе.}}<br /> {{ци… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Morita Akio.jpg|thumb]] Акио Морита (26. јануар 1921 — 3. октобар 1999) је био један од суоснивача компаније Сони. == Цитати == {{цитат|Више људи је заинтересовано да покушају да измешају папирну имовину него да граде трајна средства производњом праве робе.}}<br /> {{цитат|Руководиоци компаније морају имати потребне квалитете да усмеравају особље тако што ће им показати како да раде ствари.}}<br /> {{цитат|Компанија неће стићи нигде ако се све размишљање препусти менаџменту.}}<br /> {{Википедија|Акио Морита}} [[Категорија:Јапанци]] d5c177o9tr402qra5odbwv9nx23orii 0 12419 29793 2022-08-17T14:35:27Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Alexander Pope by Michael Dahl.jpg|thumb]] Александар Поуп (21. мај 1688 — 30. мај 1744) је био енглески књижевник. == Цитати == {{цитат|По питању вере и наде људи се разилазе, али је сво човечанство јединствено у милосрђу.}}<br /> {{цитат|Благо човеку који ништа не очекује, јер ни… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Alexander Pope by Michael Dahl.jpg|thumb]] Александар Поуп (21. мај 1688 — 30. мај 1744) је био енглески књижевник. == Цитати == {{цитат|По питању вере и наде људи се разилазе, али је сво човечанство јединствено у милосрђу.}}<br /> {{цитат|Благо човеку који ништа не очекује, јер никада неће бити разочаран.}}<br /> {{цитат|Историје су више пуне примера верности паса него пријатеља.}}<br /> {{цитат|Ко лаже, не зна каква се посла лаћа, јер мора измислити 20 других лажи да би одржао прву.}}<br /> {{Википедија|Александар Поуп}} [[Категорија:Енглези]] [[Категорија:Књижевници]] jkqmc900s8h1b0vsyasbh2jpvvc5gg7 0 12420 29794 2022-08-17T14:42:46Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Parc de Versailles, parterre de Latone, Diogène, Matthieu Lespagnandelle 03.jpg|thumb]] Џон Дон (22. јануар 1572 – 31. март 1631) био је енглески песник, учењак, војник и службеник рођен у католичкој породици, делу католичког препорода, који је невољно постао свештеник у цркви Енглеске. == Цит… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Parc de Versailles, parterre de Latone, Diogène, Matthieu Lespagnandelle 03.jpg|thumb]] Џон Дон (22. јануар 1572 – 31. март 1631) био је енглески песник, учењак, војник и службеник рођен у католичкој породици, делу католичког препорода, који је невољно постао свештеник у цркви Енглеске. == Цитати == {{цитат|Бити милосрдан — значи чинити све што је у нашој моћи.}}<br /> {{цитат|Човек, који је најплеменитији део земље, тако се топи као да је кип, не од земље, већ од снега.}}<br /> {{цитат|Колико дубоко копамо, а колико крупно злато?}}<br /> {{цитат|Године су болест, а младост заседа.}}<br /> {{Википедија|Џон Дон}} [[Категорија:Енглези]] [[Категорија:Песници]] r76jruj64wkt3xouuovrwuy3b0hgokq 29795 29794 2022-08-17T14:43:24Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:John Donne by Isaac Oliver.jpg|thumb]] Џон Дон (22. јануар 1572 – 31. март 1631) био је енглески песник, учењак, војник и службеник рођен у католичкој породици, делу католичког препорода, који је невољно постао свештеник у цркви Енглеске. == Цитати == {{цитат|Бити милосрдан — значи чинити све што је у нашој моћи.}}<br /> {{цитат|Човек, који је најплеменитији део земље, тако се топи као да је кип, не од земље, већ од снега.}}<br /> {{цитат|Колико дубоко копамо, а колико крупно злато?}}<br /> {{цитат|Године су болест, а младост заседа.}}<br /> {{Википедија|Џон Дон}} [[Категорија:Енглези]] [[Категорија:Песници]] q07r9j3n3byyvp1rdo78cbryo6kc9cp 0 12421 29798 2022-08-17T14:50:46Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:François de Salignac de la Mothe-Fénelon.PNG|thumb]] Франсоа Фенелон (6. август 1651 - 7. јануар 1715) је био француски педагошки писац и теолог. == Цитати == {{цитат|Милосрђе не тражи од нас да затварамо очи на грешке других људи; потребно је само избегавати излишну и доборовољ… wikitext text/x-wiki [[Датотека:François de Salignac de la Mothe-Fénelon.PNG|thumb]] Франсоа Фенелон (6. август 1651 - 7. јануар 1715) је био француски педагошки писац и теолог. == Цитати == {{цитат|Милосрђе не тражи од нас да затварамо очи на грешке других људи; потребно је само избегавати излишну и доборовољну пажњу према тим грешкама и не испуштати из вида врлине, ако већ тако природно опажамо мане.}}<br /> {{цитат|Сви људи су браћа и као такви би требало да воле једни друге.}}<br /> {{цитат|Уметност је тиранин који ужива у довођењу својих поданика у невоље и не жели да се они појаве у невољи.}}<br /> {{цитат|Ред је најређи у деловању духа.}}<br /> {{цитат|Свињски завичај је свуда где има жира.}}<br /> {{цитат|Не постоји ништа страшније од професионалног говорника који користи своје речи као што шарлатан користи своје лекове.}}<br /> {{цитат|Да би дело било заиста лепо, аутор мора да заборави себе, а мени дозволи да заборавим њега.}}<br /> {{Википедија|Франсоа Фенелон}} [[Категорија:Французи]] [[Категорија:Педагози]] gyozq2nvamez7vsmat6nk3azjpu2o7l 14 12422 29799 2022-08-17T14:51:03Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Категорија:Педагогија]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Педагогија]] o2mvpy9fkr6fmncz9lm0aoqygywbbob 0 12423 29800 2022-08-17T14:57:23Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Andrew Carnegie, three-quarter length portrait, seated, facing slightly left, 1913.jpg|thumb]] Ендру Карнеги (25. новембар 1835 – 11. август 1919) био је шкотско-амерички индустријалац који је предводио огромну експанзију америчке индустрије челика крајем 19. века, и постао један од најбогатији… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Andrew Carnegie, three-quarter length portrait, seated, facing slightly left, 1913.jpg|thumb]] Ендру Карнеги (25. новембар 1835 – 11. август 1919) био је шкотско-амерички индустријалац који је предводио огромну експанзију америчке индустрије челика крајем 19. века, и постао један од најбогатијих Американаца у историји. == Цитати == {{цитат|Показујући милосрђе морамо се држати главног принципа: помажи ономе ко је способан себи да помогне.}}<br /> {{цитат|Вишак богатства је свето поверење којим је његов поседник обавезан да управља током свог живота за добробит заједнице.}}<br /> {{цитат|Бити популаран је лако; бити у праву када је исправно непопуларно, племенито је... С презиром одбацујем неморалну доктрину, 'Наша земља, добра или погрешна'.}}<br /> {{цитат|Гледајте како се трошкови и профит сами брину.}}<br /> {{Википедија|Ендру Карнеги}} [[Категорија:Американци]] [[Категорија:Предузетници]] [[Категорија:Индустријалци]] jo1bad73lh1jb3t3npkso00ggvyio35 0 12424 29803 2022-08-17T15:04:15Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Arthur Schnitzler 1912.jpg|thumb]] Артур Шницлер (15. мај 1862 — 21. октобар 1931) је био аустријски приповедач и драматург. == Цитати == {{цитат|Чувај се скромних! Ти и не слутиш са каквим они ганутљивим поносом тетоше своје слабости.}}<br /> {{цитат|Онај ко не живи у складу с… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Arthur Schnitzler 1912.jpg|thumb]] Артур Шницлер (15. мај 1862 — 21. октобар 1931) је био аустријски приповедач и драматург. == Цитати == {{цитат|Чувај се скромних! Ти и не слутиш са каквим они ганутљивим поносом тетоше своје слабости.}}<br /> {{цитат|Онај ко не живи у складу са принципима које проповеда, најобичнији је хохштаплер и утолико гори уколико лично верује у те принципе.}}<br /> {{цитат|Ако верност није дар једни од других, она постаје најбезумнији отпад.}}<br /> {{цитат|Да, можете изабрати свој пут, али не и људе које срећете.}}<br /> {{Википедија|Артур Шницлер}} [[Категорија:Аустријанци]] [[Категорија:Књижевници]] 9q0ugefc6sqat5k56jf00z5scywhpdq 29804 29803 2022-08-17T15:05:35Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Arthur Schnitzler 1912.jpg|thumb]] Артур Шницлер (15. мај 1862 — 21. октобар 1931) је био аустријски приповедач и драматург. == Цитати == {{цитат|Чувај се скромних! Ти и не слутиш са каквим они ганутљивим поносом тетоше своје слабости.}}<br /> {{цитат|Онај ко не живи у складу са принципима које проповеда, најобичнији је хохштаплер и утолико гори уколико лично верује у те принципе.}}<br /> {{цитат|Ако верност није дар једни од других, она постаје најбезумнији отпад.}}<br /> {{цитат|Да, можете изабрати свој пут, али не и људе које срећете.}}<br /> {{Википедија|Артур Шницлер}} [[Категорија:Аустријанци]] [[Категорија:Књижевници]] [[Категорија:Драматурзи]] 2jhssap751870zw9orwd8oc3gmk48pp 0 12425 29805 2022-08-17T15:11:58Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Parc de Versailles, parterre de Latone, Diogène, Matthieu Lespagnandelle 03.jpg|thumb]] Роберт Луис Стивенсон (13. новембар 1850 — 3. децембар 1894) био је шкотски романсијер, приповедач, пјесник, есејиста и путописац. == Цитати == {{цитат|Задржи своје страхове за себе, али подели своју храброс… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Parc de Versailles, parterre de Latone, Diogène, Matthieu Lespagnandelle 03.jpg|thumb]] Роберт Луис Стивенсон (13. новембар 1850 — 3. децембар 1894) био је шкотски романсијер, приповедач, пјесник, есејиста и путописац. == Цитати == {{цитат|Задржи своје страхове за себе, али подели своју храброст са другима.}}<br /> {{цитат|Бити оно што јесмо, и постати оно што смо у стању да постанемо, једини је крај живота.}}<br /> {{цитат|Сваки човек је сам себи доктор божанства, у крајњој инстанци.}}<br /> {{цитат|У сваком делу и углу нашег живота, изгубити себе значи бити добитник; заборавити себе значи бити срећан.}}<br /> {{цитат|Наш посао у овом свету није да успемо, већ да наставимо да пропадамо, расположени.}}<br /> {{цитат|Свако срце које је снажно и весело куцало оставило је за собом порив наде у свету и унапредило традицију човечанства.}}<br /> {{цитат|Човек је створење које не живи само од хлеба, већ углавном од крилатица; а мали јаз између полова је запањујуће проширен једноставним подучавањем једног скупа речи за девојчице, а другог за дечаке.}}<br /> {{цитат|Нерад, који често постаје па чак и мудар код нежења, почиње да носи другачији аспект када имате жену за издржавање.}}<br /> {{цитат|Заљубљеност је једна нелогична авантура, једина ствар за коју смо у искушењу да сматрамо натприродном, у нашем баналном и разумном свету.}<br /> {{цитат|Стари и млади, сви смо на последњем крстарењу.}}<br /> {{цитат|Права мудрост је бити увек сезонски и мењати се са добром милошћу у променљивим околностима.}}<br /> {{цитат|За име Бога, дај ми младића који има довољно мозга да направи будалу од себе!}}<br /> {{цитат|Књиге су довољно добре на свој начин, али су моћна бескрвна замена за живот.}}<br /> {{цитат|Не постоји дужност коју толико потцењујемо као дужност да будемо срећни.}}<br /> {{цитат|Ако вас ваш морал чини туробним, зависи од тога да су погрешни. Не кажем „одрећи их се“, јер они могу бити све што имате; али их сакриј као порок, да не покваре животе бољим и једноставнијим људима.}}<br /> {{Википедија|Роберт Луис Стивенсон}} [[Категорија:Шкоти]] [[Категорија:Књижевници]] 4b6tzn2g2a4fnh5mmloa6q2km4vvewc 29806 29805 2022-08-17T15:13:18Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Robert louis stevenson.jpg|thumb]] Роберт Луис Стивенсон (13. новембар 1850 — 3. децембар 1894) био је шкотски романсијер, приповедач, пјесник, есејиста и путописац. == Цитати == {{цитат|Задржи своје страхове за себе, али подели своју храброст са другима.}}<br /> {{цитат|Бити оно што јесмо, и постати оно што смо у стању да постанемо, једини је крај живота.}}<br /> {{цитат|Сваки човек је сам себи доктор божанства, у крајњој инстанци.}}<br /> {{цитат|У сваком делу и углу нашег живота, изгубити себе значи бити добитник; заборавити себе значи бити срећан.}}<br /> {{цитат|Наш посао у овом свету није да успемо, већ да наставимо да пропадамо, расположени.}}<br /> {{цитат|Свако срце које је снажно и весело куцало оставило је за собом порив наде у свету и унапредило традицију човечанства.}}<br /> {{цитат|Човек је створење које не живи само од хлеба, већ углавном од крилатица; а мали јаз између полова је запањујуће проширен једноставним подучавањем једног скупа речи за девојчице, а другог за дечаке.}}<br /> {{цитат|Нерад, који често постаје па чак и мудар код нежења, почиње да носи другачији аспект када имате жену за издржавање.}}<br /> {{цитат|Заљубљеност је једна нелогична авантура, једина ствар за коју смо у искушењу да сматрамо натприродном, у нашем баналном и разумном свету.}}<br /> {{цитат|Стари и млади, сви смо на последњем крстарењу.}}<br /> {{цитат|Права мудрост је бити увек сезонски и мењати се са добром милошћу у променљивим околностима.}}<br /> {{цитат|За име Бога, дај ми младића који има довољно мозга да направи будалу од себе!}}<br /> {{цитат|Књиге су довољно добре на свој начин, али су моћна бескрвна замена за живот.}}<br /> {{цитат|Не постоји дужност коју толико потцењујемо као дужност да будемо срећни.}}<br /> {{цитат|Ако вас ваш морал чини туробним, зависи од тога да су погрешни. Не кажем „одрећи их се“, јер они могу бити све што имате; али их сакриј као порок, да не покваре животе бољим и једноставнијим људима.}}<br /> {{Википедија|Роберт Луис Стивенсон}} [[Категорија:Шкоти]] [[Категорија:Књижевници]] l8fr5yhtsztpbh3vit9kg4kylb9zhaq 0 12426 29808 2022-08-17T15:19:38Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Howard Hughes 1938.jpg|thumb]] Хауард Робард Хјуз Млађи (24. децембар 1905 — 5. април 1976) је био амерички милијардер, инвеститор, авијатичар, филмски продуцент, режисер и инжењер. == Цитати == {{цитат|Подразумева се да човек не може истовремено да има и строге принцип… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Howard Hughes 1938.jpg|thumb]] Хауард Робард Хјуз Млађи (24. децембар 1905 — 5. април 1976) је био амерички милијардер, инвеститор, авијатичар, филмски продуцент, режисер и инжењер. == Цитати == {{цитат|Подразумева се да човек не може истовремено да има и строге принципе и високу зараду.}}<br /> {{цитат|Могу купити сваког човека на свету.}}<br /> {{цитат|Пошто сам два или три пута прелетео Тексас, раздаљина лета око света не изгледа тако велика.}}<br /> {{Википедија|Хауард Хјуз}} [[Категорија:Американци]] [[Категорија:Инжињери]] [[Категорија:Режисери]] [[Категорија:Милијардери]] [[Категорија:Продуценти]] [[Категорија:Пилоти]] npnjlhbak4vluz8fknzeg29ftg2bx0s 0 12427 29809 2022-08-17T15:23:50Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Stantheman.jpg|thumb]] Стен Ли или Стенли Мартин Либер (28. децембар 1922 — 12. новембар 2018) био је амерички стрип сценариста, уредник, издавач, продуцент, телевизијски водитељ, глумац и бивши председник издавачке куће Марвел комикс. == Цитати == {{цитат|Са велико… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Stantheman.jpg|thumb]] Стен Ли или Стенли Мартин Либер (28. децембар 1922 — 12. новембар 2018) био је амерички стрип сценариста, уредник, издавач, продуцент, телевизијски водитељ, глумац и бивши председник издавачке куће Марвел комикс. == Цитати == {{цитат|Са великом моћи мора доћи и — велика одговорност!}}<br /> {{цитат|„Чини другима оно што желиш да они теби чине“ је највећа фраза икада написана. Када би сви следили ту веру, овај свет би био рај.}}<br /> {{Википедија|Стен Ли}} [[Категорија:Американци]] [[Категорија:Јевреји]] [[Категорија:Сценаристи]] 1dpal11ne0equ7zf3z73dx7cjadmid4 0 12428 29811 2022-08-17T17:13:00Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Bundesarchiv Bild 146-1977-018-13A, Erwin Rommel(brighter).jpg|thumb]] Ервин Ромел (15. новембар 1891 — 14. октобар 1944) је био немачки генерал и командант Немачког афричког корпуса за време Другог светског рата. == Цитати == {{цитат|Смртна опасност је ефикасан противотров за фиксне ид… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Bundesarchiv Bild 146-1977-018-13A, Erwin Rommel(brighter).jpg|thumb]] Ервин Ромел (15. новембар 1891 — 14. октобар 1944) је био немачки генерал и командант Немачког афричког корпуса за време Другог светског рата. == Цитати == {{цитат|Смртна опасност је ефикасан противотров за фиксне идеје.}}<br /> {{цитат|Будите пример својим људима у својој дужности и у приватном животу. Никада не штедите себе, и нека трупе виде да то не чините, у својој издржљивости умора и оскудице. Увек будите тактични и добро васпитани и научите своје подређене да буду исти. Избегавајте претерану оштрину или грубост гласа, што обично указује на човека који има своје недостатке да сакрије.}}<br /> {{цитат|"У борби човек на човека победник је онај ко има још једну рунду у себи."}}<br /> {{цитат|Бићу мртав за четврт сата. ... Умрети од руке свог народа је тешко. Али кућа је опкољена и Хитлер ме оптужује за велеиздају. "С обзиром на моје услуге у Африци" ... имам прилику да умрем од отрова. … Ако прихватим, неће бити предузети ниједан од уобичајених корака против моје породице… У њиховом је интересу да виде да афера не изађе на видело.}}<br /> {{цитат|Храброст која се коси са војном сврховитошћу је глупост, или, ако на њој инсистира командант, неодговорност.}}<br /> {{Википедија|Ервин Ромел}} [[Категорија:Немци]] [[Категорија:Војсковође]] [[Категорија:Самоубице]] 0shopi0l9d3uj1341clg6er8kh5ett4 0 12429 29812 2022-08-17T17:17:57Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:RobertKoch cropped.jpg|thumb]] Хајнрих Херман Роберт Кох (11. децембар 1843 — 27. мај 1910) је био лекар и микробиолог. == Цитати == {{цитат|... потребно је много времена да се превазиђу старе медицинске предрасуде и да се нове чињенице препознају као тачне.}}<br /> {{цитат|Ч… wikitext text/x-wiki [[Датотека:RobertKoch cropped.jpg|thumb]] Хајнрих Херман Роберт Кох (11. децембар 1843 — 27. мај 1910) је био лекар и микробиолог. == Цитати == {{цитат|... потребно је много времена да се превазиђу старе медицинске предрасуде и да се нове чињенице препознају као тачне.}}<br /> {{цитат|Чиста култура је основа свих истраживања заразних болести.}}<br /> {{цитат|Када доктор крене за ковчегом свог пацијента, понекад узрок следи ефекат.}}<br /> {{цитат|Ако су моји напори довели до већег успеха од уобичајеног , верујем да је то због чињенице да сам током мојих путовања у области медицине залутао стазама где је злато још увек лежало поред пута. Треба вам мало на срећу да разликујеш злато од шљаке, али то је све.}}<br /> {{Википедија|Роберт Кох}} [[Категорија:Немци]] [[Категорија:Лекари]] no1g07ks9txdrvgeoenwgvvd4pj9ihm 0 12430 29814 2022-08-17T17:23:28Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Georges Simenon (1963) by Erling Mandelmann.jpg|thumb]] Жорж Жозеф Кристијан Сименон (13. фебруар 1903 — 4. септембар 1989) је био белгијски књижевник који је стварао на француском језику. == Цитати == {{цитат|Писање није професија већ позив несреће. Мислим да уметник никада не м… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Georges Simenon (1963) by Erling Mandelmann.jpg|thumb]] Жорж Жозеф Кристијан Сименон (13. фебруар 1903 — 4. септембар 1989) је био белгијски књижевник који је стварао на француском језику. == Цитати == {{цитат|Писање није професија већ позив несреће. Мислим да уметник никада не може бити срећан.}}<br /> {{цитат|То што смо ми не знам колико милиона људи, а комуникација, потпуна комуникација, потпуно је немогућа између та два човека, за мене је једна од највећих трагичних тема на свету.}}<br /> {{Википедија|Жорж Сименон}} [[Категорија:Белгијанци]] [[Категорија:Књижевници]] [[Категорија:Анархисти]] prfkjx4fz9gi5te9h7kwxl4pct32qjs 14 12431 29816 2022-08-17T17:25:11Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Категорија:Политика]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Политика]] j377ibug9snmagul3jpftbyezosfsvr 0 12432 29817 2022-08-17T17:28:55Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Alfred Adler1.png|thumb]] Алфред Адлер (7. фебруар 1870 — 28. мај 1937) је био аустријски лекар и психијатар, оснивач школе индивидуалне психологије. == Цитати == {{цитат|Тежња за значајем, тај осећај чежње, увек нам указује да сви психолошки феномени садрже покрет к… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Alfred Adler1.png|thumb]] Алфред Адлер (7. фебруар 1870 — 28. мај 1937) је био аустријски лекар и психијатар, оснивач школе индивидуалне психологије. == Цитати == {{цитат|Тежња за значајем, тај осећај чежње, увек нам указује да сви психолошки феномени садрже покрет који почиње од осећаја инфериорности и сеже навише. Теорија индивидуалне психологије психолошке компензације каже да што је јачи осећај инфериорности, то је већи циљ личне моћи.}}<br /> {{цитат|Бити човек значи осећати се инфериорним.}}<br /> {{цитат|Значења нису одређена ситуацијама, већ ми сами себе одређујемо значењима која дајемо ситуацијама.}}<br /> {{цитат|Увек је лакше борити се за своје принципе него живети у складу са њима.}}<br /> {{цитат|Човек зна много више него што разуме.}}<br /> {{Википедија|Алфред Адлер}} [[Категорија:Аустријанци]] [[Категорија:Јевреји]] [[Категорија:Психијатри]] [[Категорија:Психолози]] [[Категорија:Лекари]] 7xnys3ymn78jakufrw6f6b54pi7tr6k 14 12433 29818 2022-08-17T17:29:50Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Категорија:Психијатрија]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Психијатрија]] ruc181wx8wj3s2oi967ddonp81d30fs 29819 29818 2022-08-17T17:39:29Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Психијатрија]] [[Категорија:Лекари]] 35grijxbses5ov2cx5vi2s7yux8nj3h 29821 29819 2022-08-17T17:40:06Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Психијатрија]] ruc181wx8wj3s2oi967ddonp81d30fs 14 12434 29822 2022-08-17T17:40:18Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Категорија:Медицина]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Медицина]] qb5thfcga500doqgsoujwdo64vz5wan 14 12435 29825 2022-08-17T17:42:34Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Категорија:Здравље]] [[Категорија:Филозофи]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Здравље]] [[Категорија:Филозофи]] pun3bymj6h06x6lth8ug4i8i11egbju 29826 29825 2022-08-17T17:42:42Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Здравље]] dxzbn6c5geholf9d369inqs1r36ymb8 29828 29826 2022-08-17T17:43:36Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Здравље]] [[Категорија:Наука]] jqlwgi0aoufi3ik1c9co3bic1cu12kg 0 12436 29831 2022-08-17T17:49:46Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Tori Amos 12 01 2017 -14 (39335508932).jpg|thumb]] Мајра Елен Ејмос (22. август 1963), познатија као Тори Ејмос, америчка је кантауторка и пијанисткиња. == Цитати == {{цитат|Мислим да постоје делови мене које никада нисте видели...}}<br /> {{цитат|Изненађен сам, узбуђен и пријатно… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Tori Amos 12 01 2017 -14 (39335508932).jpg|thumb]] Мајра Елен Ејмос (22. август 1963), познатија као Тори Ејмос, америчка је кантауторка и пијанисткиња. == Цитати == {{цитат|Мислим да постоје делови мене које никада нисте видели...}}<br /> {{цитат|Изненађен сам, узбуђен и пријатно шокиран овим стриповима који су продужетак песама које сам волео и зато поздрављам ове невероватне приче слика и речи јер су бескомпромисно инспиративни. Показује да је ваша мисао моћна, страшна суштина и може имати домино ефекат који одузима дах.}}<br /> {{цитат|Ово је веома једноставно у свету пилића: неке су курве, неке нису, а неке никада не би требало да покушавају да буду. То се не разликује од идеје о спорту. Сада могу да идем на своју малу машину за веслање четири пута недељно, двадесет и два минута, и могу да се осећам као да флертујем са светом спорта. Слично идеји да жена може да обуче нешто љупко за свог мушкарца, за те тренутке, и да флертује са одевним предметима који би љупка жена могла да гура. Али ни на тренутак не треба да се збуните. Моја мала веслачка машина и ја не можемо да се сматрамо спортистима. Ношење исте одеће не значи да је жена лепа. Дакле, ако сте права хооцхие жена, нека одећа испод пупка увек буде у вашој будућности. Ако нисте, немојте бацати своју памучну јакну са патентним затварачем.}}<br /> {{Википедија|Тори Ејмос}} [[Категорија:Американци]] [[Категорија:Музичари]] [[Категорија:Певачи]] [[Категорија:Кантаутори]] ttl2fkibbrtb0byova958lich00u3ez 0 12437 29832 2022-08-17T20:48:45Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:35. Portrait of Wittgenstein.jpg|thumb]] Лудвиг Витгенштајн (26. априла 1889 — 29. априла 1951) био је аустријско-британски филозоф пореклом из Аустрије који је првенствено радио у пољима логике, математичке филозофије, филозофије духа, и филозофије језика. == Цитати == {{… wikitext text/x-wiki [[Датотека:35. Portrait of Wittgenstein.jpg|thumb]] Лудвиг Витгенштајн (26. априла 1889 — 29. априла 1951) био је аустријско-британски филозоф пореклом из Аустрије који је првенствено радио у пољима логике, математичке филозофије, филозофије духа, и филозофије језика. == Цитати == {{цитат|Да људи нису правили глупости, ни ништа паметно не би се урадило.}}<br /> {{цитат|Филозофија је борба против опчињености наше интелигенције помоћу нашег језика.}}<br /> {{цитат|Мој рад се састоји из два дела: од оног који је овде и од свега што нисам написао. И управо овај други део је важан.}}<br /> {{цитат|Могло би се написати озбиљно и добро филозофско дело које се састоји искључиво од шала.}}<br /> {{цитат|Не знам зашто смо овде, али сам прилично сигуран да то није зато да бисмо уживали.}}<br /> {{цитат|Немојте се мешати у делимичне проблеме, већ увек бежите тамо где постоји слободан поглед на цео један велики проблем...}}<br /> {{цитат|Моја потешкоћа је само – огромна – тешкоћа у изражавању.}}<br /> {{цитат|Једна од главних вештина филозофа је да се не заокупља питањима која га се не тичу.}}<br /> {{цитат|Оно што се уопште може рећи може се рећи јасно, а оно о чему не можемо да причамо морамо прећутати.}}<br /> {{цитат|Извесно, могуће, немогуће: овде имамо прву индикацију скале која нам је потребна у теорији вероватноће.}}<br /> {{цитат|Смрт није догађај у животу: ми не живимо да бисмо доживели смрт. Ако узмемо да вечност не значи бесконачно временско трајање већ безвременост, онда вечни живот припада онима који живе у садашњости. Наш живот нема краја само на начин на који наше видно поље нема граница.}}<br /> {{цитат|Моје су пропозиције овако разјашњене: онај ко ме разуме коначно их препознаје као бесмислене, кад се кроз њих попео, на њих, преко њих... Мора, да тако кажем, да баци мердевине...}}<br /> {{цитат|Тешкоћа у филозофији је рећи ништа више него што знамо.}}<br /> {{цитат|Фрејзеров приказ магијских и религиозних погледа на човечанство је незадовољавајући; чини да ови погледи изгледају као грешке.}}<br /> {{цитат|Свако објашњење је ипак хипотеза.}}<br /> {{цитат|Оно што се мора превазићи није тешкоћа интелекта већ воље.}}<br /> {{цитат|Филозофски проблеми се могу упоредити са бравама на сефовима, које се отварају бирањем одређене речи или броја, тако да никаква сила не може отворити врата док се не погоди само ова реч, а када се удари у њу, свако дете може да их отвори.}}<br /> {{цитат|Изговарање речи је као ударање ноте на тастатури маште.}}<br /> {{цитат|Кад би лав могао да говори, ми га не бисмо могли разумети.}}<br /> {{цитат|Ако знате да је овде једна рука, ми ћемо вам дати све остало.}}<br /> {{цитат|Оно чега се чврсто држим није један предлог, већ гнездо предлога.}}<br /> {{цитат|Знање се на крају заснива на признању.}}<br /> {{цитат|Доживите трагедију где се дрво, уместо да се савије, ломи.}}<br /> {{цитат|Никада не остани на неплодним висинама памети, већ сиђи у зелене долине глупости.}}<br /> {{цитат|Човек се мора пробудити да би се зачудио — а можда и народи. Наука је начин да га поново успавамо.}}<br /> {{цитат|Да људи понекад не раде глупости, ништа интелигентно никада не би било урађено.}}<br /> {{цитат|Начин на који користите реч „Бог“ не показује на кога мислите — већ на шта мислите.}}<br /> {{цитат|Не забога, бој се да не причаш глупости! Али морате обратити пажњу на своје глупости.}}<br /> {{цитат|Толико је карактеристично да управо када је механика репродукције толико побољшана, све је мање људи који знају како треба свирати музику. {{Википедија|Лудвиг Витгенштајн}} [[Категорија:Аустријанци]] [[Категорија:Јевреји]] [[Категорија:Филозофи]] [[Категорија:Онтолози]] [[Категорија:ЛГБТ особе]] n1ln4xja1vfrysh8vaqhdmlrwix34js 29833 29832 2022-08-17T20:49:00Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:35. Portrait of Wittgenstein.jpg|thumb]] Лудвиг Витгенштајн (26. априла 1889 — 29. априла 1951) био је аустријско-британски филозоф пореклом из Аустрије који је првенствено радио у пољима логике, математичке филозофије, филозофије духа, и филозофије језика. == Цитати == {{цитат|Да људи нису правили глупости, ни ништа паметно не би се урадило.}}<br /> {{цитат|Филозофија је борба против опчињености наше интелигенције помоћу нашег језика.}}<br /> {{цитат|Мој рад се састоји из два дела: од оног који је овде и од свега што нисам написао. И управо овај други део је важан.}}<br /> {{цитат|Могло би се написати озбиљно и добро филозофско дело које се састоји искључиво од шала.}}<br /> {{цитат|Не знам зашто смо овде, али сам прилично сигуран да то није зато да бисмо уживали.}}<br /> {{цитат|Немојте се мешати у делимичне проблеме, већ увек бежите тамо где постоји слободан поглед на цео један велики проблем...}}<br /> {{цитат|Моја потешкоћа је само – огромна – тешкоћа у изражавању.}}<br /> {{цитат|Једна од главних вештина филозофа је да се не заокупља питањима која га се не тичу.}}<br /> {{цитат|Оно што се уопште може рећи може се рећи јасно, а оно о чему не можемо да причамо морамо прећутати.}}<br /> {{цитат|Извесно, могуће, немогуће: овде имамо прву индикацију скале која нам је потребна у теорији вероватноће.}}<br /> {{цитат|Смрт није догађај у животу: ми не живимо да бисмо доживели смрт. Ако узмемо да вечност не значи бесконачно временско трајање већ безвременост, онда вечни живот припада онима који живе у садашњости. Наш живот нема краја само на начин на који наше видно поље нема граница.}}<br /> {{цитат|Моје су пропозиције овако разјашњене: онај ко ме разуме коначно их препознаје као бесмислене, кад се кроз њих попео, на њих, преко њих... Мора, да тако кажем, да баци мердевине...}}<br /> {{цитат|Тешкоћа у филозофији је рећи ништа више него што знамо.}}<br /> {{цитат|Фрејзеров приказ магијских и религиозних погледа на човечанство је незадовољавајући; чини да ови погледи изгледају као грешке.}}<br /> {{цитат|Свако објашњење је ипак хипотеза.}}<br /> {{цитат|Оно што се мора превазићи није тешкоћа интелекта већ воље.}}<br /> {{цитат|Филозофски проблеми се могу упоредити са бравама на сефовима, које се отварају бирањем одређене речи или броја, тако да никаква сила не може отворити врата док се не погоди само ова реч, а када се удари у њу, свако дете може да их отвори.}}<br /> {{цитат|Изговарање речи је као ударање ноте на тастатури маште.}}<br /> {{цитат|Кад би лав могао да говори, ми га не бисмо могли разумети.}}<br /> {{цитат|Ако знате да је овде једна рука, ми ћемо вам дати све остало.}}<br /> {{цитат|Оно чега се чврсто држим није један предлог, већ гнездо предлога.}}<br /> {{цитат|Знање се на крају заснива на признању.}}<br /> {{цитат|Доживите трагедију где се дрво, уместо да се савије, ломи.}}<br /> {{цитат|Никада не остани на неплодним висинама памети, већ сиђи у зелене долине глупости.}}<br /> {{цитат|Човек се мора пробудити да би се зачудио — а можда и народи. Наука је начин да га поново успавамо.}}<br /> {{цитат|Да људи понекад не раде глупости, ништа интелигентно никада не би било урађено.}}<br /> {{цитат|Начин на који користите реч „Бог“ не показује на кога мислите — већ на шта мислите.}}<br /> {{цитат|Не забога, бој се да не причаш глупости! Али морате обратити пажњу на своје глупости.}}<br /> {{цитат|Толико је карактеристично да управо када је механика репродукције толико побољшана, све је мање људи који знају како треба свирати музику.}}<br /> {{Википедија|Лудвиг Витгенштајн}} [[Категорија:Аустријанци]] [[Категорија:Јевреји]] [[Категорија:Филозофи]] [[Категорија:Онтолози]] [[Категорија:ЛГБТ особе]] jngo1yp2g1co4wmpsgbobczft6lrlgd 0 12438 29836 2022-08-17T20:58:22Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Paul Gauguin 1891.png|thumb]] Ежен Анри Пол Гоген (7. јун 1848 — 8. мај 1903) је један од три сликара постимпресионизма. == Цитати == {{цитат|Никада не знамо шта је заправо глупост све док је не осетимо на себи.}}<br /> {{цитат|Уметност је или плагијат или револуција.}}<br /> {{… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Paul Gauguin 1891.png|thumb]] Ежен Анри Пол Гоген (7. јун 1848 — 8. мај 1903) је један од три сликара постимпресионизма. == Цитати == {{цитат|Никада не знамо шта је заправо глупост све док је не осетимо на себи.}}<br /> {{цитат|Уметност је или плагијат или револуција.}}<br /> {{цитат|У Европи мушкарци и жене имају односе јер се воле. Воле се у јужним морима јер имају односе једно с другим. Ко је у праву?}}<br /> {{цитат|Не сликајте превише према природи. Уметност је апстракција; добити га од природе, док сањаш пред њом.}}<br /> {{цитат|Ако ... навучете завесу испред модела и сликате из сећања, сензације се поједностављују кроз памћење, а резултат је синтетички, без детаља, који је резултат односа, а не слика. Синтетички облик одговара одговарајућем садржају: то је мистерија и бесконачно.}}<br /> {{Википедија|Пол Гоген}} [[Категорија:Французи]] [[Категорија:Сликари]] rq6xb5zx160wnf8wqjn5ohpvh12u2uw 29837 29836 2022-08-17T21:00:09Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Paul Gauguin 1891.png|thumb]] Ежен Анри Пол Гоген (7. јун 1848 — 8. мај 1903) је један од три сликара постимпресионизма. == Цитати == {{цитат|Никада не знамо шта је заправо глупост све док је не осетимо на себи.}}<br /> {{цитат|Уметност је или плагијат или револуција.}}<br /> {{цитат|У Европи мушкарци и жене имају односе јер се воле. Воле се у јужним морима јер имају односе једно с другим. Ко је у праву?}}<br /> {{цитат|Не сликајте превише према природи. Уметност је апстракција; добити га од природе, док сањаш пред њом.}}<br /> {{цитат|Ако ... навучете завесу испред модела и сликате из сећања, сензације се поједностављују кроз памћење, а резултат је синтетички, без детаља, који је резултат односа, а не слика. Синтетички облик одговара одговарајућем садржају: то је мистерија и бесконачно.}}<br /> {{Википедија|Пол Гоген}} [[Категорија:Французи]] [[Категорија:Slikari]] iyfsjkd6idcop8pj1afzqylpx3csp38 14 12439 29845 2022-08-17T21:06:33Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Категорија:Уметност]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Уметност]] 2sco0hfnqhl4v7nygdghaxmv2tcdq0w 14 12440 29847 2022-08-17T21:07:46Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Категорија:Уметност]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Уметност]] 2sco0hfnqhl4v7nygdghaxmv2tcdq0w 0 12441 29850 2022-08-17T21:30:37Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Dimitri Pisarev.jpg|thumb]] Дмитриј Иванович Писарев (14. октобар 1840 — 16. јул 1868) био је руски радикални писац и критичар друштва. == Цитати == {{цитат|Снажна је наша глупост и небројена су њена склоништа; и најпаметнији људи чувају за њу удобне закутке.}}<br /> {{цит… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Dimitri Pisarev.jpg|thumb]] Дмитриј Иванович Писарев (14. октобар 1840 — 16. јул 1868) био је руски радикални писац и критичар друштва. == Цитати == {{цитат|Снажна је наша глупост и небројена су њена склоништа; и најпаметнији људи чувају за њу удобне закутке.}}<br /> {{цитат|Паметни и енергични људи се боре до краја, а глупи и бескорисни се без борбе покоравају свим ситним незгодама свог бесмисленог постојања.}}<br /> {{цитат|Што се мушкарац теже љуби, то је његов положај неугоднији и сигурније може да рачуна на потпуни неуспех.}}<br /> {{Википедија|Дмитриј Писарев}} [[Категорија:Руси]] [[Категорија:Књижевници]] 3h3ap42estokqzj36vj47lnzimculrz