Викицитат srwikiquote https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.39.0-wmf.22 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор са корисником Викицитат Разговор о Викицитату Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Справица Разговор о справици Дефиниција справице Разговор о дефиницији справице 0 8231 29054 28115 2022-07-26T12:39:14Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki {{Википедија|Јосип Броз Тито}} [[File:Josip Broz Tito uniform portrait.jpg|thumb|Јосип Броз Тито]] '''[[w:Јосип Броз Тито|Јосип Броз Тито]]''' (Кумровец, 7. мај 1892 — Љубљана, 4. мај 1980) био је југословенски комунистички револуционар и државник, који је обављао разне државничке функције од 1943. до своје смрти 1980. године.<ref name=britannica>{{cite web| url = http://www.britannica.com/EBchecked/topic/597295/Josip-Broz-Tito| title = Josip Broz Tito| publisher = Encyclopædia Britannica Online| accessdate = 27. 4. 2010}}</ref> == Цитати == * „Уживам кад по лијепом сунчаном дану могу да прошетам кроз поља, кроз шуме, покрај ријека, кад могу непосредно да сагледам интиман живот природе око себе. Природу треба вољети, а дивљач је њен саставни дио; она оживљава наше шуме и поља и зато је треба чувати. Ја врло често не пуцам и сматрам да у лову не треба ићи и тежити само за рекордима, јер пуно ловачко задовољство није у томе, него баш у самом боравку у природи, у посматрању, размишљању, одмору“ * „Ми морамо у Југославији показати да не може бити мањине и већине. Социјализам мањину и већину одбацује. Он тражи равноправност између мањине и већине, а онда нема ни већине ни мањине, него има један народ, призвођач, радни човјек, социјалистички човјек.“ * „Радничка класа је стуб наше социјалистичке државе, радничка класа свих националности и у свим републикама има иста гледишта и исте интересе, и она представља цемент који учвршћује и снажи нашу социјалистичку заједницу.“ * „Немојмо се држати закона као пијан плота!“ * [[w:Јосиф Стаљин|Стаљину]]: прекини са слањем људи да ме убију. Ухватили смо их већ пет, једног од њих са бомбом, другог са пушком... ако не престанеш слати убице, ја ћу послати једног у Москву и нећу морати да шаљем другог. (-{Robert Service, "Stalin: A Biography" (Cambridge, Mass.: Harvard University Press, 2005), p. 592.}- Порука пронађена у личној архиви Јосифа Стаљина) * "Ми смо море крви пролили за братство и јединство наших народа. Е нећемо ником дозволити да нам дира или да рује изнутра, да се руши то братство и јединство". * "Код нас је човјек све. Наш главни циљ је што прије и што хуманије створити бољи живот људима, појединцима и читавој заједници. Ми настојимо да и под најтежим околностима водимо у правом реду бригу о човјеку, ради кога се и остварује социјализам". * "Ниједна наша република не би била нико и ништа, да нисмо сви заједно". * "Слобода човјека није само у његовом праву да слободно изражава своја мишљења и тежње, него пре свега у праву и могућностима да човек суверено одлучује о свим питањима свога живота". * "Наше богатство нису само фабрике и путеви. Наше богатство је човјек, нови човјек, социјалистички човјек, кога треба изграђивати". * "Не треба увијек гледати само масу, већ треба видјети сваког појединца, треба видјети, осјетити, разумијем тешкоће с којима се појединац бори, треба настојати да му се помогне и мора му се помоћи". * "Ми смо поносни на нашу историју. Поносни смо на наше жртве које су наши преци, наши народи дали кроз историју. Ми смо поносни на то што наши народни никада нису ничију независност угрожавали, што наши народи никада нису прелазили преко туђе територије, да поробљују друге народе". * "На тим радним акцијама васпитавала се наша омладина у социјалистичком духу, у духу колективног рада и живота, у духу брисања граница између физичког и умног рада, подижући физички рад на степен људског достојанства". * "Омладина има задатак да уклања оне елементе који угрожавају братство и јединство наших народа, то јест да се боре против шовинизма. Она има задатак да чува тековине наше борбе, темеље братства и јединства који су постављени у рату". * "Наши су народи пошли борбу баш зато што воле живот, што воле слободу. Наша омладина није пошла у борбу и гунула зато што мрзи живот, већ што је вјеровала у бољи и срећнији живот, у срећнију будућност". * „Радимо као да ће сто година трајати мир, а спремајмо се као да ће сутра бити рат”. * „Чувајте братство и јединство као зеницу ока свога”. * „Ми нећемо да будемо заостала земља, јер заостале увијек туку и сваки ђаво хоће да их пороби” * „Братство и јединство може постојати само међу онима који су збиља равноправни.” * „Омладина треба да буде сијач братства и јединства међу народима. Она треба да спријечи сијање шовинизма, мржње једног народа према другоме...” == Референце == {{reflist}} {{DEFAULTSORT:Броз, Тито}} [[Категорија:Југословени]] [[Категорија:Политичари]] [[Категорија:Државници]] [[Категорија:Комунисти]] [[Категорија:Личности Другог светског рата]] [[Категорија:Личности Хладног рата]] [[Категорија:Народни хероји Југославије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] m8cnncfcwjs1u5bgdhq6mrsvjpgzd7x 14 8573 29066 21930 2022-07-26T13:14:29Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Народи]] [[Категорија:Бразил]] dwhcxcylrqdzy4jj3xnokcpnsaq65hq 0 8897 29055 23729 2022-07-26T12:52:00Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki {{cquote|''Врховном команданту немачке 6. армије генерал-пуковнику Паулусу или његовом заменику и свим официрима и војницима опкољених немачких снага пред Стаљинградом:'' Немачка 6. армија, јединице 4. оклопне армије и јединице које су њима додељење као појачање, од 23. новембра 1942. године сасвим су опкољене. Трупе Црвене армије затвориле су 6. армију и јединице 4. оклопне армије чврстим обручем. Наде у спас ваших трупа, офанзивом немачке војске с југа и југозапада, нису се испуниле. Немачке трупе које су вам кренуле у помоћ разбиле су јединице Црвене армије а остаци тих трупа повлаче се према Ростову. Немачке транспортне ваздушне снаге, које су вам достављале смањене оброке живежних намирница, муницију и погонско гориво, биле су због успешног и брзог напредовања Црвене армије присиљене да мењају узлетишта и из све веће удаљености долећу на подручје опкољених трупа. Уз то је совјетско ваздухопловство нанело немачким транспортним ваздушним снагама тешке губитке у авионима и посадама. Њихова помоћ опкољеним трупама постаје нестварна. Положај ваших опкољених снага је тежак. Оне трпе од глади, болести и хладноће. Сурова руска зима тек је почела. Јаки мразеви, ледени ветрови и мећаве тек предстоје, а ваши војници нису опремљени зимском одећом и налазе се у тешким здравственим приликама. Ви као командант, а и сви официри опкољених трупа, потпуно сте свесни да немате никакве реалне могућности да се пробијете из окружења. Ваш положај је безнадежан, а сваки даљи отпор бесмислен. Да би се избегло непотребно проливање крви, предлажемо вам ове услове за капитулацију: # Све опкољење снаге, са вама и вашим штабом на челу, обустављају отпор; # Организовано ћете нам предати све припаднике оружаних снага, оружје, комплетну ратну опрему, и то неоштећену. Сви припадници оружаних снага задржаће војничку униформу, ознаке чина и одликовања, лично власништво и вредне предмете, а виши официри и сабљу. Свим официрима, подофицирима и војницима биће одмах осигурана нормална исхрана. Свим рањеницима, болесницима и промрзлима биће пружена лекарска помоћ. Очекује се да ће ваш одговор бити предат писмено 9. јануара 1943. године у 10:00 часова, по московском времену, преко заступника, кога ћете лично именовати, а који ће се довести у аутомобилу са белом заставом путем код раскрснице Конија, станица Котлубањ. Вашег ће заступника примити совјетски опуномоћени команданти у округу „Б“, 0,5 километара југоисточно од раскрснице 564, дана 9. јануара у 10:00 часова. Ако одбијете наш предлог да положите оружје, упозоравамо вас да ће трупе Црвене армије и совјетског ваздухопловства бити присиљене да приступе уништењу опкољених немачких снага, али за њихово уништење сносићете одговорност сами.<br />''Заступник главног стана Врховне команде Црвене армије генерал-пуковник артиљерије Воронов,''<br />''Главнокомандујући трупа Донског фронта генерал-пуковник Рокосовски.''<ref>Константин К. Рокосовски, Војничка дужност, Београдски издавачко-графички завод 1977, стр. 228-229.</ref>}} == Извори == <references/> {{Википедија}} [[Категорија:Други светски рат]] 2pse6b6lwhefvzdp3wcbozeqjj0kux7 0 11154 29067 27559 2022-07-26T13:14:55Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Ulysses S. Grant 1870-1880.jpg|thumb]] Јулисиз Симпсон Грант (27. април 1822 — 23. јул 1885) је био амерички војсковођа и писац познат као један од најзаслужнијих личности за победу Севера у Америчком грађанском рату, али и као 18. председник САД. == Цитати == {{цитат|Иако сам био обучен као војник, и учествовао у многим биткама, никада није било времена када се, по мом мишљењу, није могао наћи начин да се спречи извлачење мача.}}<br /> {{цитат|Предлажем да се боримо на овој линији, ако треба цело лето.}}<br /> {{цитат|Заштитите грађанина који поштује закон, било домаћег или страног порекла, где год да су му права угрожена или застава наше земље лебди.}}<br /> {{цитат|Нека нам буде мир.}}<br /> {{цитат|Верујем да наш Велики Творац припрема свет, у своје добро време, да постане једна нација, говорећи једним језиком, и када више неће бити потребне војске и морнарице.}}<br /> {{цитат|Уметност ратовања је довољно једноставна. Сазнајте где је ваш непријатељ. Дођите до њега што пре можете. Ударите га што јаче можете и наставите даље.}}<br /> {{цитат|Никада нисам желео да изађем са места колико сам желео да изађем са председничке функције.}}<br /> {{цитат|Остављам поређења историји, тврдећи само да сам у сваком случају деловао из савесне жеље да урадим оно што је исправно, уставно, у оквиру закона и у најбољем интересу целог народа. Неуспеси су били грешке у процени, а не у намери.}}<br /> {{цитат|Бог нам је дао Линколна и слободе, хајде да се боримо за обоје.}}<br /> {{цитат|Не могу се прихватити никакви услови осим безусловне предаје.}}<br /> {{цитат|Ако је потребно да ропство падне да би Република наставила да постоји, пустите ропство.}}<br /> {{цитат|Многи наши тадашњи другови платили су потоњу цену за нашу очувану Унију! Нека њихово јунаштво и пожртвованост буду увек зелени и у нашем сећању. Нека резултати њихових жртава не буду уништени. Унију и слободне институције за које су пали, требало би више ценити њихове жртве.}}<br /> {{цитат|Морао је доћи крај ропству.}}<br /> {{цитат|Узрок великог рата побуне против Сједињених Држава мораће се приписати ропству.}}<br /> {{цитат|Чим је ропство пало на заставу осетило се, сви смо осетили, чак и они који се нису противили робовима, да ропство мора бити уништено. Сматрали смо да је мрља за Унију да мушкарце треба куповати и продавати као стоку.}}<br /> {{цитат|Никада нисам заборавио да је имао толико разлога да се плаши мојих снага као и ја његових. Лекција је била вредна.}}<br /> {{цитат|Не потцењујем вредност војног знања, али ако људи ратују у ропској послушности правилима, они ће пропасти.}}<br /> {{цитат|Потрудимо се да додамо све потребне гаранције за савршенију сигурност слободне мисли, слободе говора и слободне штампе, чистог морала, неспутаних верских осећања и једнаких права и привилегија за све људе, без обзира на националност, боју коже или веру.}}<br /> {{цитат|Појавиле су се групе људи, маскираних и наоружаних; Формиране су беле лиге и друга друштва; велике количине оружја и муниције су увезене и дистрибуиране овим организацијама; Одржане су војне вежбе, са претећим демонстрацијама, а уз сва та убиства учињено је довољно да се шири терор међу онима чије је политичко деловање требало сузбити, ако је било могуће, овим нетолерантним и кривичним поступцима.}}<br /> {{цитат|Једном дато право гласа се никада не може одузети, а све што нам сада преостаје је да искористимо тај дар штитећи оне који су га примили.}}<br /> {{цитат|Осећао сам се као било шта, а не да се радујем паду непријатеља који се борио тако дуго и храбро, и који је толико патио за циљ, иако је тај циљ, верујем, био један од најгорих за које се народ икада борио, и онај за који је било најмање оправдања.}}<br /> {{цитат|Садашња потешкоћа у довођењу свих делова Сједињених Држава до срећног јединства и љубави према домовини произилази из предрасуда према боји. Предрасуде су бесмислене, али постоје.}}<br /> {{цитат|Како су Сједињене Државе најслободнија од свих нација, тако и њени људи саосећају са свим људима који се боре за слободу и самоуправу; али иако смо тако саосећајни, због наше части треба да се уздржимо од наметања наших ставова невољним нацијама и од учешћа, без позива.}}<br /> {{цитат|Основати и заувек одржавати бесплатне јавне школе адекватне образовању све деце у основним гранама у оквиру њихових граница, без обзира на пол, боју коже, место рођења или вероисповест.}}<br /> {{цитат|Осећам да смо на прагу нове ере, када треба да постоји велика хармонија... Не могу да останем да будем живи сведок исправности овог пророчанства; али осећам у себи да тако треба.}}<br /> {{цитат|Надам се да ће се инаугурисани добар осећај наставити до краја.}}<br /> {{цитат|Оставите питање вере породичном олтару, цркви и приватној школи, уз подршку у потпуности из приватних прилога.}}<br /> {{цитат|Држите цркву и државу заувек одвојене.}}<br /> {{цитат|Сви команданти ће се посебно трудити у спровођењу политике управе, не само у организовању обојених пукова и њиховом ефикасном деловању, већ и у отклањању предрасуда према њима.}}<br /> {{цитат|Дао сам срдачну подршку теми наоружавања црнца. Ово је, уз еманципацију црнаца, најтежи ударац до сада занет Конфедерацији. Југ је диван због тога и тврди да је веома љут.}}<br /> {{Википедија|Јулисиз С. Грант}} [[Категорија:Американци]] [[Категорија:Државници]] [[Категорија:Политичари]] [[Категорија:Председници]] n29gud3gjaq1ij9upl1jq8yjrknqh32 0 11198 29085 27596 2022-07-26T15:07:39Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Kim Jong-un April 2019 (cropped).jpg|thumb]] Ким Џонг Ун (8. јануар 1984.) је најмлађи од три сина некадашњег севернокорејског вође Ким Џонг Ила и његов наследник на том положају. == Цитати == {{цитат|Чврста је одлучност странке да осигура да народ никада више неће морати да "стеже каиш".}}<br /> {{цитат|Знам да су Американци инхерентно расположени против нас, али када разговарају са нама, видеће да ја нисам особа која би пуцала нуклеарним оружјем на југ, изнад Пацифика или на Сједињене Државе.}}<br /> {{цитат|Јуче смо били слаба и мала земља коју су газиле велике силе. Данас је наша геополитичка локација остала иста, али смо трансформисани у поносну политичку и војну силу и независан народ који се нико не усуђује да провоцира. Заувек су прошли дани када су нас непријатељи могли уцењивати нуклеарним бомбама.}}<br /> {{цитат|Само када је неко опремљен огромним ударним способностима, надмоћном војном снагом коју нико не може зауставити, може се спречити рат, гарантовати безбедност земље и обуздати и ставити под контролу све претње и уцене империјалиста.}}<br /> {{Википедија|Ким Џонг Ун}} [[Категорија:Комунисти]] [[Категорија:Корејци]] [[Категорија:Председници]] hzn3cu9wlocv5yxemsk9hwccfhe1r27 14 11199 29084 27597 2022-07-26T14:59:36Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Народи]] 5swudurhgnjccj0qg1y829v5vgee6hh 14 11366 29069 27816 2022-07-26T13:34:50Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Географија]] buqfgo74asm6g8vgdo93lnyj87ctdm3 14 11510 29076 28183 2022-07-26T13:56:06Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Хладни рат]] [[Категорија:Историјске личности]] oc983r8nu542jlg7sd4i35m2vagpg5e 0 11853 29073 28716 2022-07-26T13:48:35Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Vlad Tepes 002.jpg|thumb]] Влад III, кнез и војвода Влашки, познат и као Влад Цепеш или Влад Дракула, био је влашки војвода, који је владао Влашком у три наврата: 1448, 1456–1462. и 1476. године. == Цитати == {{цитат|Убијао сам мушкарце и жене, старе и младе, који су живели у Облучици и Новселу. Убили смо 23.884 Турака и Бугара, не рачунајући оне које смо спалили у њиховим кућама или којима наши војници нису одсекли главе. Дакле, Ваше Височанство мора знати да сам прекршио мировни уговор са султаном.}}<br /> {{цитат|Када је принц храбар и моћан, он може да завлада мир како и када жели. Ако, међутим, нема моћи, неко јачи од њега ће освојити његове земље и командовати како хоће.}}<br /> {{Википедија|Влад III Цепеш}} [[Категорија:Власи]] [[Категорија:Кнежеви]] 6s2fghkl6zfxpxa5ohyngcjcg2dx21i 0 12006 29047 2022-07-26T12:14:16Z RoastPig 5068 Нова страница: Флавије Вегеције Ренат је римски војни писац из 4. и 5. века. == Цитати == {{цитат|Храброст војника повећава његово познавање своје професије, а он само жели прилику да изврши оно за шта је уверен да је савршено научен.}}<br /> {{цитат|Мало људи се рађа храбро; многи… wikitext text/x-wiki Флавије Вегеције Ренат је римски војни писац из 4. и 5. века. == Цитати == {{цитат|Храброст војника повећава његово познавање своје професије, а он само жели прилику да изврши оно за шта је уверен да је савршено научен.}}<br /> {{цитат|Мало људи се рађа храбро; многи то постају бригом и силом дисциплине.}}<br /> {{цитат|Војска која није снабдевена житом и другим потребним намирницама биће побеђена без ударца.}}<br /> {{цитат|Противник је више повређен дезертерством него клањем.}}<br /> {{Википедија|Вегеције}} [[Категорија:Римљани]] [[Категорија:Писци]] ptlaw1m55yrpbenyfpgwimx1idnf4gf 0 12007 29048 2022-07-26T12:28:12Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Parc de Versailles, parterre de Latone, Diogène, Matthieu Lespagnandelle 03.jpg|thumb]] Живорад Жика Павловић је измишљени лик Зорана Чалића који се појављује у серијалу филмова Луде године. Лик тумачи Драгомир Бојанић Гидра. == Цитати == {{цитат|Пријатељу, што си тако скептичан?}}<br /> {{… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Parc de Versailles, parterre de Latone, Diogène, Matthieu Lespagnandelle 03.jpg|thumb]] Живорад Жика Павловић је измишљени лик Зорана Чалића који се појављује у серијалу филмова Луде године. Лик тумачи Драгомир Бојанић Гидра. == Цитати == {{цитат|Пријатељу, што си тако скептичан?}}<br /> {{цитат|Мој ме инсект никад не вара!}}<br /> {{цитат|Даро ти кад кажеш нешто, кажеш мало ал' глупо.}}<br /> {{цитат|Пусти ти њихову психојебатрију!}}<br /> {{цитат|Ја идем да спавам, а ронзај ту док то очи не побеле ко код оних гипсаних фигура у апотеци!}}<br /> {{цитат|Хало? Ко је то? Колектор? Шта, нисам добро рекао, детектор? А, лектор! Извините, ја бркам та занимања.}}<br /> {{цитат|Кад су мог покојног деду лудог Милојка венчали с' Ђурђицу три дана није силазио с' ње, једва су је спасили.}}<br /> {{цитат|Мишо кад ћеш да ми вратиш књигу из општенародне рибологије?}}<br /> {{Википедија|Живорад Жика Павловић}} [[Категорија:Измишљени ликови]] eyaukykt7q5gfh108lfj6l9y6lwg6pn 29049 29048 2022-07-26T12:28:20Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki Живорад Жика Павловић је измишљени лик Зорана Чалића који се појављује у серијалу филмова Луде године. Лик тумачи Драгомир Бојанић Гидра. == Цитати == {{цитат|Пријатељу, што си тако скептичан?}}<br /> {{цитат|Мој ме инсект никад не вара!}}<br /> {{цитат|Даро ти кад кажеш нешто, кажеш мало ал' глупо.}}<br /> {{цитат|Пусти ти њихову психојебатрију!}}<br /> {{цитат|Ја идем да спавам, а ронзај ту док то очи не побеле ко код оних гипсаних фигура у апотеци!}}<br /> {{цитат|Хало? Ко је то? Колектор? Шта, нисам добро рекао, детектор? А, лектор! Извините, ја бркам та занимања.}}<br /> {{цитат|Кад су мог покојног деду лудог Милојка венчали с' Ђурђицу три дана није силазио с' ње, једва су је спасили.}}<br /> {{цитат|Мишо кад ћеш да ми вратиш књигу из општенародне рибологије?}}<br /> {{Википедија|Живорад Жика Павловић}} [[Категорија:Измишљени ликови]] 0ir9ccf4k43rjvmwx05q5tfj1uwq67d 0 12008 29050 2022-07-26T12:35:59Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Stjepan Stevo Filipović.jpg|thumb]] Стјепан Стева Филиповић (27. јануар 1916 — 22. мај 1942) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. == Цитати == {{цитат|Другови! Другарице! Српски народе! Хитлеровске хорде продрле су у твоја села и твоје г… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Stjepan Stevo Filipović.jpg|thumb]] Стјепан Стева Филиповић (27. јануар 1916 — 22. мај 1942) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. == Цитати == {{цитат|Другови! Другарице! Српски народе! Хитлеровске хорде продрле су у твоја села и твоје градове, оне ти испијају крв, муче те по затворима и концентрационим логорима, гоне те да до изнемоглости радиш у рудницима и фабрикама које снабдевају фашистичке зликовце! Немачке хорде нас стрељају у масама. Браћо, не дајте се завести лажном пропагандом фашистичких окупатора и клеветничким лажима домаћих изрода и издајника! Устајте сви! Сви у борбу против фашистичке реакционарне звери! Ако погнете главе, ако се не борите, Хитлеровски злочинци ће и вас овако вешати, једног по једног! Само се борбом можемо ослободити наших крвника! Устајте! Не плашите се смрти, она се само кукавицама чини страшном! Смрт није ништа необично! То ћете видети за који тренутак када ми омча пресече дах. У борбу, другови и другарице! Повадите своје зарђале пушке, извојујте своју слободу и права, искорените домаће издајнике и све помагаче и слуге фашизма! Приступите партизанским одредима! Помажите Народноослободилачку борбу! Доле Хитлер!}}<br /> {{Википедија|Стјепан Стева Филиповић}} [[Категорија:Срби]] [[Категорија:Југословени]] [[Категорија:Народни хероји Југославије]] [[Категорија:Комунисти]] 3z5g8yx5l4ph7rldayvsmy7w35fgb42 29052 29050 2022-07-26T12:36:56Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Stjepan Stevo Filipović.jpg|thumb]] Стјепан Стева Филиповић (27. јануар 1916 — 22. мај 1942) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. == Цитати == {{цитат|Другови! Другарице! Српски народе! Хитлеровске хорде продрле су у твоја села и твоје градове, оне ти испијају крв, муче те по затворима и концентрационим логорима, гоне те да до изнемоглости радиш у рудницима и фабрикама које снабдевају фашистичке зликовце! Немачке хорде нас стрељају у масама. Браћо, не дајте се завести лажном пропагандом фашистичких окупатора и клеветничким лажима домаћих изрода и издајника! Устајте сви! Сви у борбу против фашистичке реакционарне звери! Ако погнете главе, ако се не борите, Хитлеровски злочинци ће и вас овако вешати, једног по једног! Само се борбом можемо ослободити наших крвника! Устајте! Не плашите се смрти, она се само кукавицама чини страшном! Смрт није ништа необично! То ћете видети за који тренутак када ми омча пресече дах. У борбу, другови и другарице! Повадите своје зарђале пушке, извојујте своју слободу и права, искорените домаће издајнике и све помагаче и слуге фашизма! Приступите партизанским одредима! Помажите Народноослободилачку борбу! Доле Хитлер!}}<br /> {{Википедија|Стјепан Стева Филиповић}} [[Категорија:Срби]] [[Категорија:Југословени]] [[Категорија:Народни хероји Југославије]] [[Категорија:Комунисти]] [[Категорија:Југословенски партизани]] hu2uu8zjeuxtloc1be31yyzzw3twv18 14 12009 29051 2022-07-26T12:36:20Z RoastPig 5068 Направљена празна страница wikitext text/x-wiki phoiac9h4m842xq45sp7s6u21eteeq1 14 12010 29053 2022-07-26T12:37:25Z RoastPig 5068 Направљена празна страница wikitext text/x-wiki phoiac9h4m842xq45sp7s6u21eteeq1 0 12011 29056 2022-07-26T12:55:39Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Bundesarchiv Bild 183-B24575, Friedrich Paulus.jpg|thumb]] Фридрих Вилхелм Ернст Паулус (23. септембар 1890. — 1. фебруар 1957) је био немачки генерал, касније унапређен у фелдмаршала, током Другог светског рата. == Цитати == {{цитат|Трупе без муниције и хране. Ефикасна команда виш… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Bundesarchiv Bild 183-B24575, Friedrich Paulus.jpg|thumb]] Фридрих Вилхелм Ернст Паулус (23. септембар 1890. — 1. фебруар 1957) је био немачки генерал, касније унапређен у фелдмаршала, током Другог светског рата. == Цитати == {{цитат|Трупе без муниције и хране. Ефикасна команда више није могућа. 18.000 рањених без икаквих залиха, завоја или лекова. Даља одбрана бесмислена. Колапс је неизбежан. Војска тражи хитну дозволу за предају како би спасила животе преосталих војника.}}<br /> {{цитат|Шеста армија, верна својој заклетви и свесна узвишеног значаја своје мисије, одржала је своју позицију до последњег човека и последње рунде за Фирера и Отаџбину до краја.}}<br /> {{цитат|Овде разговарате са мртвима.}}<br /> {{цитат|Све што кажеш, Рајхенау, је потпуно немилитаристички.}}<br /> {{цитат|Војници су били и остаће војници. Боре се, извршавајући своју дужност, не размишљајући о разлозима, верни својој војничкој заклетви. А почетак и крај рата је ствар политичара, којима ситуација на фронту диктира ове или друге одлуке.}}<br /> {{цитат|Нека наша борба буде пример живим и будућим генерацијама да никада не капитулирају, чак ни у најбезнадежнијој ситуацији, тада ће Немачка победити.}}<br /> {{цитат|Много пута сам срео Берију. Он једини није тражио да будем опрезан и дајем изјаве, саветовао ми је да радим само оно што ми војничка част дозвољава.}}<br /> {{Википедија|Фридрих Паулус}} [[Категорија:Немци]] [[Категорија:Генерали]] 2hijw9jq4fehpcolccr2by2okjrw9km 29057 29056 2022-07-26T12:55:58Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Bundesarchiv Bild 183-B24575, Friedrich Paulus.jpg|thumb]] Фридрих Вилхелм Ернст Паулус (23. септембар 1890. — 1. фебруар 1957) је био немачки генерал, касније унапређен у фелдмаршала, током Другог светског рата. == Цитати == {{цитат|Трупе без муниције и хране. Ефикасна команда више није могућа. 18.000 рањених без икаквих залиха, завоја или лекова. Даља одбрана бесмислена. Колапс је неизбежан. Војска тражи хитну дозволу за предају како би спасила животе преосталих војника.}}<br /> {{цитат|Шеста армија, верна својој заклетви и свесна узвишеног значаја своје мисије, одржала је своју позицију до последњег човека и последње рунде за Фирера и Отаџбину до краја.}}<br /> {{цитат|Овде разговарате са мртвима.}}<br /> {{цитат|Све што кажеш, Рајхенау, је потпуно немилитаристички.}}<br /> {{цитат|Војници су били и остаће војници. Боре се, извршавајући своју дужност, не размишљајући о разлозима, верни својој војничкој заклетви. А почетак и крај рата је ствар политичара, којима ситуација на фронту диктира ове или друге одлуке.}}<br /> {{цитат|Нека наша борба буде пример живим и будућим генерацијама да никада не капитулирају, чак ни у најбезнадежнијој ситуацији, тада ће Немачка победити.}}<br /> {{цитат|Много пута сам срео Берија. Он једини није тражио да будем опрезан и дајем изјаве, саветовао ми је да радим само оно што ми војничка част дозвољава.}}<br /> {{Википедија|Фридрих Паулус}} [[Категорија:Немци]] [[Категорија:Генерали]] bix6u78hdn8hbucwm7q7pnffr5dk4e1 0 12012 29058 2022-07-26T12:59:32Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Bundesarchiv Bild 183-H01757, Erich von Manstein.jpg|thumb]] Ерих фон Манштајн (24. новембар 1887 — 10. јун 1973) је био један од најважнијих команданата немачких оклопних јединица током Другог светског рата, добивши чин фелдмаршала, иако никад није био припадник Нацистичке парт… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Bundesarchiv Bild 183-H01757, Erich von Manstein.jpg|thumb]] Ерих фон Манштајн (24. новембар 1887 — 10. јун 1973) је био један од најважнијих команданата немачких оклопних јединица током Другог светског рата, добивши чин фелдмаршала, иако никад није био припадник Нацистичке партије. == Цитати == {{цитат|Да је Паулусова војска капитулирала пре краја, Руси би имали предност повлачења снага против Паулуса и против јужног фронта, где сам имао само две румунске армије. Стога је отпор Шесте немачке армије, чак и до смрти последњег човека, био неопходан.}}<br /> {{цитат|Покушао сам у то време да противнападима растеретим Шесту армију, чији сам био врховни командант, изнад Паулуса – али то није било могуће. Коначно сам дао наређење да Шеста армија избије, али онда је Паулус рекао да је прекасно и да није могуће. Хитлер није желео да Шеста армија избије било кога, већ да се бори до последњег човека. Верујем да је Хитлер рекао да ако Шеста армија покуша да избије, то ће бити њихова смрт.}}<br /> {{цитат|Воља за победом која команданту даје снагу да преживи тешку кризу је нешто сасвим другачије од Хитлерове воље, која је у крајњој линији проистекла из веровања у сопствену „мисију“. Такво уверење чини човека непропусним за разум и наводи га на помисао да његова сопствена воља може деловати чак и изван граница тешке стварности - било да се оне састоје у присуству далеко супериорнијих непријатељских снага, у условима простора и времена, или само у томе што и непријатељ има своју вољу.}}<br /> {{цитат|Одувек је била посебна предност немачког руководства да даје широк обим самозависности потчињених команданата – да им додели задатке који препуштају метод извршења дискрецији појединца. Од памтивека - свакако од времена старијег Молткеа - овај принцип је разликовао немачко војно руководство од оног других армија.}}<br /> {{цитат|Али позната је ратна максима да ко покушава да се држи свега одједном, завршава тако што не држи ништа.}}<br /> {{Википедија|Ерих фон Манштајн}} [[Категорија:Немци]] [[Категорија:Команданти]] rpkdjxtgjhwvn2owyst1sz3c2yyde8e 29059 29058 2022-07-26T12:59:44Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Bundesarchiv Bild 183-H01757, Erich von Manstein.jpg|thumb]] Ерих фон Манштајн (24. новембар 1887 — 10. јун 1973) је био један од најважнијих команданата немачких оклопних јединица током Другог светског рата, добивши чин фелдмаршала, иако никад није био припадник Нацистичке партије. == Цитати == {{цитат|Да је Паулусова војска капитулирала пре краја, Руси би имали предност повлачења снага против Паулуса и против јужног фронта, где сам имао само две румунске армије. Стога је отпор Шесте немачке армије, чак и до смрти последњег човека, био неопходан.}}<br /> {{цитат|Покушао сам у то време да противнападима растеретим Шесту армију, чији сам био врховни командант, изнад Паулуса – али то није било могуће. Коначно сам дао наређење да Шеста армија избије, али онда је Паулус рекао да је прекасно и да није могуће. Хитлер није желео да Шеста армија избије било кога, већ да се бори до последњег човека. Верујем да је Хитлер рекао да ако Шеста армија покуша да избије, то ће бити њихова смрт.}}<br /> {{цитат|Воља за победом која команданту даје снагу да преживи тешку кризу је нешто сасвим другачије од Хитлерове воље, која је у крајњој линији проистекла из веровања у сопствену „мисију“. Такво уверење чини човека непропусним за разум и наводи га на помисао да његова сопствена воља може деловати чак и изван граница тешке стварности - било да се оне састоје у присуству далеко супериорнијих непријатељских снага, у условима простора и времена, или само у томе што и непријатељ има своју вољу.}}<br /> {{цитат|Одувек је била посебна предност немачког руководства да даје широк обим самозависности потчињених команданата – да им додели задатке који препуштају метод извршења дискрецији појединца. Од памтивека - свакако од времена старијег Молткеа - овај принцип је разликовао немачко војно руководство од оног других армија.}}<br /> {{цитат|Али позната је ратна максима да ко покушава да се држи свега одједном, завршава тако што не држи ништа.}}<br /> {{Википедија|Ерих фон Манштајн}} [[Категорија:Немци]] [[Категорија:Војсковође]] boh4uytj95gfmo2sysw4p6fnnqxb1yk 0 12013 29060 2022-07-26T13:02:59Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Marshal of the USSR 1980 CPA 5117.jpg|thumb]] Александар Михајлович Васиљевски (30. септембар 1895 — 5. децембар 1977), совјетски маршал и двоструки херој Совјетског Савеза. == Цитати == {{цитат|Нисам одлучио да постанем официр да бих започео војну каријеру. И даље сам желео… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Marshal of the USSR 1980 CPA 5117.jpg|thumb]] Александар Михајлович Васиљевски (30. септембар 1895 — 5. децембар 1977), совјетски маршал и двоструки херој Совјетског Савеза. == Цитати == {{цитат|Нисам одлучио да постанем официр да бих започео војну каријеру. И даље сам желео да будем агроном и да радим у неком забаченом кутку Русије после рата.}}<br /> {{цитат|Зашто би требало да будем у Румунији у име мени непознатог циља. Било је времена када сам водио војнике у битку, мислећи да обављам своју дужност као руски патриота. Међутим, схватио сам да смо преварени, да је људима потребан мир. Стара војска и Совјетски Савез нису компатибилни, па је моја војна каријера морала да се заврши. Без кајања, могао сам да се вратим свом омиљеном занимању, раду у пољу.}}<br /> {{Википедија|Александар Васиљевски}} [[Категорија:Руси]] [[Категорија:Комунисти]] [[Категорија:Хероји Совјетској Савеза]] ocnzc0a0q1m20lbuswbu9ylcgt922m1 29061 29060 2022-07-26T13:03:41Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Marshal of the USSR 1980 CPA 5117.jpg|thumb]] Александар Михајлович Васиљевски (30. септембар 1895 — 5. децембар 1977), совјетски маршал и двоструки херој Совјетског Савеза. == Цитати == {{цитат|Нисам одлучио да постанем официр да бих започео војну каријеру. И даље сам желео да будем агроном и да радим у неком забаченом кутку Русије после рата.}}<br /> {{цитат|Зашто би требало да будем у Румунији у име мени непознатог циља. Било је времена када сам водио војнике у битку, мислећи да обављам своју дужност као руски патриота. Међутим, схватио сам да смо преварени, да је људима потребан мир. Стара војска и Совјетски Савез нису компатибилни, па је моја војна каријера морала да се заврши. Без кајања, могао сам да се вратим свом омиљеном занимању, раду у пољу.}}<br /> {{Википедија|Александар Васиљевски}} [[Категорија:Руси]] [[Категорија:Комунисти]] [[Категорија:Хероји Совјетског Савеза]] 9q63uot4eob454spm71856w4rfu4slw 0 12014 29062 2022-07-26T13:07:20Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Mila Kunis 2018 (cropped 2).jpg|thumb]] Милена Марковна Кунис (14. август 1983) је глумица која је најпознатија по улози типичне америчке девојке Џеки Беркхарт у серији Веселе седамдесете и давањем гласа Мег Грифин у популарној цртаној серији Породични човек. == Цит… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Mila Kunis 2018 (cropped 2).jpg|thumb]] Милена Марковна Кунис (14. август 1983) је глумица која је најпознатија по улози типичне америчке девојке Џеки Беркхарт у серији Веселе седамдесете и давањем гласа Мег Грифин у популарној цртаној серији Породични човек. == Цитати == {{цитат|Све је то перспектива. Ваша верзија нормалног и моја верзија нормалног се разликују. Верзија нормалности моје деце је невероватно другачија. Дакле, то је перспектива. Трудите се да их окружите разноликошћу. Трудимо се да се окружимо свим аспектима живота и трудимо се да не останемо у нашем балону, али то је тешко. Заиста је тешко! А свако ко вам каже другачије лаже.}}<br /> {{цитат|Комедија је веома тешка и не знам да ли је то тамо где ми је срце нужно, али радити комедију је једна од оних ствари где ако је нешто смешно тренутно не мора да значи да ће се одржати годину дана у продукцији и бити смешно када филм излази и то ми је најтеже. Волим да играм различите ликове и волим да радим забавне ствари и волим да забављам људе, било да је то у комедији или драми. Ако те насмејем или натерам да плачеш, ја сам веома узбуђен, колико год то морбидно звучало.}}<br /> {{цитат|Нажалост, у било којој индустрији иу било ком пословном окружењу, жене увек теже да постигну одређену дозу савршенства, било да су мршаве или лепе. То је константа, у нашем друштву.}}<br /> {{цитат|Мислим да ће увек постојати двоструки стандарди између мушкараца и жена, тако да мислим да је већа вероватноћа да ће глумица заштитити своју јавну личност, да тако кажем, него што би то био глумац.}}<br /> {{Википедија|Мила Кунис}} [[Категорија:Американци]] [[Категорија:Украјинци]] [[Категорија:Глумци]] gh0pa4nhb7f0hw42hxho6t2qk7eqem8 0 12015 29063 2022-07-26T13:12:32Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Flag of Brazil.svg|thumb]] Бразил је држава у Јужној Америци. == Цитати == {{цитат|Бразил је мој начин да видим свет. Бити рођен у тој земљи значи: "немате зид који раздваја физичку стварност од магичне стварности." ([[Пауло Коељо]])}}<br /> {{цитат|Предмет за честитањ… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Flag of Brazil.svg|thumb]] Бразил је држава у Јужној Америци. == Цитати == {{цитат|Бразил је мој начин да видим свет. Бити рођен у тој земљи значи: "немате зид који раздваја физичку стварност од магичне стварности." ([[Пауло Коељо]])}}<br /> {{цитат|Предмет за честитање је што је велико царство Бразила учинило почетни корак ка укидању ропства. Наши односи са том Империјом, увек срдачни, овим чином ће, наравно, бити још бољи. Није превише надати се да ће влада Бразила убудуће наћи у свом интересу, као и суштински у праву, да напредује ка потпуној еманципацији брже него што садашњи акт предвиђа. ([[Јулизис С. Грант]])}}<br /> {{Википедија|Бразил}} [[Категорија:Бразил]] bzar5krxyonzdnkcyqps364twdw7smk 29064 29063 2022-07-26T13:12:59Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Flag of Brazil.svg|thumb]] Бразил је држава у Јужној Америци. == Цитати == {{цитат|Бразил је мој начин да видим свет. Бити рођен у тој земљи значи: "немате зид који раздваја физичку стварност од магичне стварности." ([[Пауло Коељо]])}}<br /> {{цитат|Предмет за честитање је што је велико царство Бразила учинило почетни корак ка укидању ропства. Наши односи са том Империјом, увек срдачни, овим чином ће, наравно, бити још бољи. Није превише надати се да ће влада Бразила убудуће наћи у свом интересу, као и суштински у праву, да напредује ка потпуној еманципацији брже него што садашњи акт предвиђа. ([[Јулисиз С. Грант]])}}<br /> {{Википедија|Бразил}} [[Категорија:Бразил]] dp5809hv7bs8cilne5642ur7c3re34y 14 12016 29065 2022-07-26T13:13:46Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Категорија:Државе]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Државе]] 4hcn1l141xj2crtbh9icm8m8gtbxpw9 0 12017 29068 2022-07-26T13:34:37Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Јован Цвијић, географ (1865-1927).jpg|thumb]] Јован Цвијић (11. октобар 1865 — 16. јануар 1927) био је српски научник, оснивач Српског географског друштва, председник Српске краљевске академије, професор и ректор Београдског универзитета, почасни доктор Универз… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Јован Цвијић, географ (1865-1927).jpg|thumb]] Јован Цвијић (11. октобар 1865 — 16. јануар 1927) био је српски научник, оснивач Српског географског друштва, председник Српске краљевске академије, професор и ректор Београдског универзитета, почасни доктор Универзитета Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу. Од оснивања Београдског универзитета 12. октобра 1905, постао је један од осам првих редовних професора на Универзитету. == Цитати == {{цитат|Треба се навићи и о проблему, послу, професији дуго, кадшто и непрекидно мислити, док се нађу решења. Има светлих часова, нарочито светлих ноћи, које се ретко јављају; у њима се нађе решење питања, или се смисле планови научног рада. То доба духовне луцидности и креативности ваља употребити, а не по оној обичној људској, још више оријенталној тромости мислити на одмор. То махом ни организму не шкоди, али и ако шкоди, организам је зато да се честито утроши.}}<br /> {{цитат|Гимназија формира интелигенцију и карактер, можда више, снажније, и у неким правцима дубље, него универзитет; она је од великог утицаја на дух и моралну вредност будућих интелектуалних нараштаја. Поред универзитета, од ње највише зависи каква ће се морална и духовна атмосфера развити у држави, какав ће тим добити њена цивилизација, и напослетку да ли ће се успоравати или ометати развијање великих личности, у којима се до највећег степена изражавају особине једног народа.}}<br /> {{цитат|Безброј је наших официра, и знаних и незнаних јунака који су показали војничког дара, иницијативе, смелости, јунаштва. Томе одају и имају да одају признање и почаст друге институције наше државе. Академија је наука желела указати своје признање целој српској војсци, награђујући оне њене врлине које спадају у домен Академије: научни дух и методе. Зауставили смо се једнодушно на вама.}}<br /> {{Википедија|Јован Цвијић}} [[Категорија:Срби]] [[Категорија:Географи]] f1xg99b1ymjxl1khmhi49doz6jtolkw 0 12018 29070 2022-07-26T13:39:53Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Zelda Fitzgerald portrait.jpg|thumb]] Зелда Фицџералд, рођена Сејр (24. јул 1900 — 10. март 1948) била је америчка књижевница и супруга америчког писца Ф. Скота Фицџералда, на чије је стваралаштво снажно утицала. == Цитати == {{цитат|Не желим само да живим – желим прво да во… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Zelda Fitzgerald portrait.jpg|thumb]] Зелда Фицџералд, рођена Сејр (24. јул 1900 — 10. март 1948) била је америчка књижевница и супруга америчког писца Ф. Скота Фицџералда, на чије је стваралаштво снажно утицала. == Цитати == {{цитат|Не желим само да живим – желим прво да волим, а успут и да живим.}}<br /> {{цитат|Зашто цео живот мора бити посао, када можемо да позајмимо? Мислимо само на данас и не бринемо о сутра.}}<br /> {{цитат|Нико никада, па ни песници, није измерио колико срце може да издржи.}}<br /> {{Википедија|Зелда Фицџералд}} [[Категорија:Американци]] [[Категорија:Књижевници]] 7u50oueizv9f3dgodvzktp7h30pqoj1 0 12019 29071 2022-07-26T13:44:48Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Francis Scott Fitzgerald 1937 June 4 (1) (photo by Carl van Vechten).jpg|thumb]] Френсис Скот Ки Фицџералд (24. септембар 1896 — 21. децембар, 1940) био је амерички писац романа и новела које су обележиле Џез еру. == Цитати == {{цитат|Кад год пожелите да критикујете било кога... само запамтите… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Francis Scott Fitzgerald 1937 June 4 (1) (photo by Carl van Vechten).jpg|thumb]] Френсис Скот Ки Фицџералд (24. септембар 1896 — 21. децембар, 1940) био је амерички писац романа и новела које су обележиле Џез еру. == Цитати == {{цитат|Кад год пожелите да критикујете било кога... само запамтите да сви људи на овом свету нису имали предности које сте имали ви.}}<br /> {{цитат|Велики човек нема времена да ради било шта осим да само седи и буде велики.}}<br /> {{цитат|Победник припада плену.}}<br /> {{цитат|Замислите само како би било када би сви други гледали на ствари као ви - какав би био свет?}}<br /> {{цитат|Није ме брига ко копа салату у мојој земљи ако могу да једем салату!}}<br /> {{цитат|Породичне свађе су горке ствари. Не иду ни по каквим правилима.}}<br /> {{цитат|Пише се о залеченим ожиљцима, лабавој паралели са патологијом коже, али тога у животу појединца нема.}}<br /> {{цитат|Једном када је неко ухваћен у материјални свет, ни једна особа од десет хиљада не нађе времена да формира књижевни укус, да за себе испита валидност филозофских концепата или да формира оно што бих, у недостатку боље фразе, могао назвати мудрим. и трагични смисао живота.}}<br /> {{Википедија|Френсис Скот Фицџералд}} [[Категорија:Американци]] [[Категорија:Књижевници]] sjufdl88mxpyya4129eu44pb481fulv 0 12020 29072 2022-07-26T13:47:31Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:MihaiViteazul.jpg|thumb]] Михај Храбри (1558 — 9. август 1601) био је кнез Влашке (1593—1601), Трансилваније (1599—1600) и кнежевине Молдавије (1600). == Цитати == {{цитат|Да живите живот који вам је дат, дугујете себи као људско биће и као нација да то заслужујете сваког тренут… wikitext text/x-wiki [[Датотека:MihaiViteazul.jpg|thumb]] Михај Храбри (1558 — 9. август 1601) био је кнез Влашке (1593—1601), Трансилваније (1599—1600) и кнежевине Молдавије (1600). == Цитати == {{цитат|Да живите живот који вам је дат, дугујете себи као људско биће и као нација да то заслужујете сваког тренутка.}}<br /> {{цитат|И речено ми је да не верујем Немцима, како се испоставило.}}<br /> {{цитат|Живот народа је вечна и напета борба; борба за права и правду, борба за афирмацију и уздизање.}}<br /> {{Википедија|Михај Храбри}} [[Категорија:Власи]] [[Категорија:Владари]] [[Категорија:Кнежеви]] tog47mhdhex3s68vfiadrnr5c4f40ew 14 12021 29074 2022-07-26T13:48:53Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Категорија:Народи]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Народи]] 5swudurhgnjccj0qg1y829v5vgee6hh 0 12022 29075 2022-07-26T13:52:37Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Nicolae Ceaușescu.jpg|thumb]] Николаје Чаушеску (26. јануар 1918 — 25. децембар 1989) је био председник Румуније од 1965. све до своје смрти, 1989, када је стрељан. == Цитати == {{цитат|Не може постојати никакво оправдање да се на било који начин призна употреба оружане силе… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Nicolae Ceaușescu.jpg|thumb]] Николаје Чаушеску (26. јануар 1918 — 25. децембар 1989) је био председник Румуније од 1965. све до своје смрти, 1989, када је стрељан. == Цитати == {{цитат|Не може постојати никакво оправдање да се на било који начин призна употреба оружане силе за интервенисање у унутрашње ствари земље чланице Организације Варшавског уговора. Решавање домаћих проблема припада искључиво партији и народу сваке земље и свако мешање може само да нашкоди социјализму, пријатељству и сарадњи међу социјалистичким земљама.}}<br /> {{цитат|Желимо да обезбедимо мултилатерални развој друштва, процват свих страна друштвеног живота, привреде, науке и културе, унапређење управљања, обликовање новог човека и промоцију социјалистичке етике и правичности.}}<br /> {{цитат|Лаж је да сам ја натерао народ да гладује. Лаж, лаж у лице. Ово показује колико је мало патриотизма, колико је издајничких преступа учињено... Ни у једном тренутку није било таквог узлета, толико изградње, толико консолидације у румунским провинцијама. Гарантовао сам да свако село има своје школе, болнице и лекаре. Учинио сам све да створим пристојан и богат живот за људе у земљи, као ни у једној земљи на свету.}}<br /> {{Википедија|Николаје Чаушеску}} [[Категорија:Румуни]] [[Категорија:Комунисти]] [[Категорија:Председници]] [[Категорија:Личности Хладног рата]] 2f20t6vqp853kgtfkig6zeu96sbpeh6 14 12023 29077 2022-07-26T13:56:56Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Категорија:Догађаји]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Догађаји]] oued7crmgw7rhk92jnjv9x1nru82wbo 0 12024 29078 2022-07-26T14:05:28Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:VNWarMontage.png|thumb]] Вијетнамски рат био је сукоб између Демократске Републике Вијетнам (Северни Вијетнам), у савезу са Вијетконгом, против Републике Вијетнам (Јужни Вијетнам), у савезу са САД. == Цитати == {{цитат|Са 450.000 америчких војника сада у Вијетнам… wikitext text/x-wiki [[Датотека:VNWarMontage.png|thumb]] Вијетнамски рат био је сукоб између Демократске Републике Вијетнам (Северни Вијетнам), у савезу са Вијетконгом, против Републике Вијетнам (Јужни Вијетнам), у савезу са САД. == Цитати == {{цитат|Са 450.000 америчких војника сада у Вијетнаму, време је да Конгрес одлучи да ли да прогласи ратно стање са Северним Вијетнамом или не. Претходне конгресне резолуције подршке дају само ограничена овлашћења. Иако Конгрес може одлучити да је претходно одобрена резолуција о Вијетнаму коју је дао председник Џонсон довољна, питање објаве рата требало би барем да се стави пред Конгрес на одлучивање. ([[Двајт Д. Ајзенхауер]])}}<br /> {{цитат|Комунистички лидери у Москви, Пекингу и Ханоју морају у потпуности да разумеју да Сједињене Државе сматрају слободу Јужног Вијетнама виталном за наше интересе. И морају да знају да ми не блефирамо у нашој решености да бранимо те интересе. ([[Џералд Форд]])}}<br /> {{цитат|Не мислим да се рат може добити вани ако се не уложи већи напор од стране Владе да добије подршку народа. У крајњој линији, то је њихов рат. Они су ти који морају да га добију или изгубе. Можемо им помоћи, можемо им дати опрему, можемо послати наше људе тамо као саветнике, али они то морају победити, народ Вијетнама, против комуниста. ([[Џон Кенеди]])}}<br /> {{цитат|Погледајте Вијетнам, погледајте Либан. Кад год војници почну да се враћају кући у врећама за лешеве, Американци паниче и повлаче се. Таквој земљи треба само два-три оштра ударца, па ће панично бежати, као и увек. ([[Осама бин Ладен]])}}<br /> {{цитат|Што се тиче мира који бисмо сачували, питам се ко би од нас желео да приђе жени или мајци чији је муж или син преминуо у Јужном Вијетнаму и да их пита да ли мисле да је то мир који треба одржавати у недоглед. Да ли мисле на мир, или мисле да само желимо да будемо остављени у миру? Не може бити правог мира док један Американац умире на неком месту у свету за нас остале. Ми смо у рату са најопаснијим непријатељем са којим се човечанство икада суочило у свом дугом успону од мочваре до звезда, а речено је да ако изгубимо тај рат, а тиме изгубимо и овај пут наше слободе, историја забележиће са највећим чуђењем да су они који су имали највише да изгубе најмање учинили да до тога не дођу. Па мислим да је време да се запитамо да ли још увек знамо слободе које су нам наменили очеви оснивачи.}<br /> {{Википедија|Вијетнамски рат}} [[Категорија:Хладни рат]] nhzfmavqtrslmefi1q3n1wt5e7bfk23 29079 29078 2022-07-26T14:06:00Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:VNWarMontage.png|thumb]] Вијетнамски рат био је сукоб између Демократске Републике Вијетнам (Северни Вијетнам), у савезу са Вијетконгом, против Републике Вијетнам (Јужни Вијетнам), у савезу са САД. == Цитати == {{цитат|Са 450.000 америчких војника сада у Вијетнаму, време је да Конгрес одлучи да ли да прогласи ратно стање са Северним Вијетнамом или не. Претходне конгресне резолуције подршке дају само ограничена овлашћења. Иако Конгрес може одлучити да је претходно одобрена резолуција о Вијетнаму коју је дао председник Џонсон довољна, питање објаве рата требало би барем да се стави пред Конгрес на одлучивање. ([[Двајт Д. Ајзенхауер]])}}<br /> {{цитат|Комунистички лидери у Москви, Пекингу и Ханоју морају у потпуности да разумеју да Сједињене Државе сматрају слободу Јужног Вијетнама виталном за наше интересе. И морају да знају да ми не блефирамо у нашој решености да бранимо те интересе. ([[Џералд Форд]])}}<br /> {{цитат|Не мислим да се рат може добити вани ако се не уложи већи напор од стране Владе да добије подршку народа. У крајњој линији, то је њихов рат. Они су ти који морају да га добију или изгубе. Можемо им помоћи, можемо им дати опрему, можемо послати наше људе тамо као саветнике, али они то морају победити, народ Вијетнама, против комуниста. ([[Џон Кенеди]])}}<br /> {{цитат|Погледајте Вијетнам, погледајте Либан. Кад год војници почну да се враћају кући у врећама за лешеве, Американци паниче и повлаче се. Таквој земљи треба само два-три оштра ударца, па ће панично бежати, као и увек. ([[Осама бин Ладен]])}}<br /> {{цитат|Што се тиче мира који бисмо сачували, питам се ко би од нас желео да приђе жени или мајци чији је муж или син преминуо у Јужном Вијетнаму и да их пита да ли мисле да је то мир који треба одржавати у недоглед. Да ли мисле на мир, или мисле да само желимо да будемо остављени у миру? Не може бити правог мира док један Американац умире на неком месту у свету за нас остале. Ми смо у рату са најопаснијим непријатељем са којим се човечанство икада суочило у свом дугом успону од мочваре до звезда, а речено је да ако изгубимо тај рат, а тиме изгубимо и овај пут наше слободе, историја забележиће са највећим чуђењем да су они који су имали највише да изгубе најмање учинили да до тога не дођу. Па мислим да је време да се запитамо да ли још увек знамо слободе које су нам наменили очеви оснивачи.}}<br /> {{Википедија|Вијетнамски рат}} [[Категорија:Хладни рат]] 2np619468db97w5jv72hpaabygo64lp 0 12025 29080 2022-07-26T14:10:02Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Vo Nguyen Giap 2008.jpg|thumb]] Во Нгујен Ђап (25. август 1911 — 4. октобар 2013) је био вијетнамски официр Вијетнамске народне армије и политичар. == Цитати == {{цитат|Американци су изгубили у Вијетнаму јер никада нису разумели Вијетнам.}}<br /> {{цитат|У августу 1945. годин… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Vo Nguyen Giap 2008.jpg|thumb]] Во Нгујен Ђап (25. август 1911 — 4. октобар 2013) је био вијетнамски официр Вијетнамске народне армије и политичар. == Цитати == {{цитат|Американци су изгубили у Вијетнаму јер никада нису разумели Вијетнам.}}<br /> {{цитат|У августу 1945. године, капитулацијом јапанских снага пред совјетском армијом и савезничким снагама, окончан је светски рат. Пораз немачких и нипонских фашиста био је почетак великог слабљења капиталистичког система. После велике победе Совјетског Савеза, многе народне демократије угледале су светлост дана. Социјалистички систем више није био ограничен унутар граница једне земље. Почињала је нова историјска ера у свету. Имајући у виду ове промене, у Вијетнаму, Индокинеска комунистичка партија и Вијет Мин позвали су целу вијетнамску нацију на општу побуну. Свуда су људи устали у телу. Непрекидно су се низале демонстрације и демонстрације силе. У августу је избила револуција која је неутралисала збуњене Нипонске трупе, збацила про-јапанске феудалне власти и поставила народну власт у Ханоју и широм земље, у градовима као и на селу, у Бац Боу као иу Нам Бо. У Ханоју, главном граду, 2. септембра је формирана привремена влада око председника Хо Ши Мина; представила се нацији, прогласила независност Вијетнама и позвала нацију да се уједини, да буде спремна да брани земљу и да се супротстави свим покушајима империјалистичке агресије. Рођена је Демократска Република Вијетнам, прва народна демократија у југоисточној Азији. Али империјалисти су намеравали да сабију републикански режим у корену и поново трансформишу Вијетнам у колонију. Једва да су прошле три недеље када је 23. септембра 1945. године француски експедициони корпус отворио ватру у Сајгону. Целина је требало да се одвија девет година по цену невиђеног херојства и усред незамисливих потешкоћа, да би се завршила блиставом победом нашег народа и поразом агресивних империјалиста код Диен Биен Пхуа. ... Никада раније није било толико страних трупа на тлу Вијетнама. Али никада раније, Вијетнамски народ није био толико одлучан да устане у борбу за одбрану своје земље.}}<br /> {{Википедија|Во Нгујен Ђап}} [[Категорија:Вијетнамци]] [[Категорија:Политичари]] [[Категорија:Генерали]] [[Категорија:Личности Хладног рата]] ivqp2qse4scp9ui3hezel1mnqledbq4 29081 29080 2022-07-26T14:10:40Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Vo Nguyen Giap 2008.jpg|thumb]] Во Нгујен Ђап (25. август 1911 — 4. октобар 2013) је био вијетнамски официр Вијетнамске народне армије и политичар. == Цитати == {{цитат|Американци су изгубили у Вијетнаму јер никада нису разумели Вијетнам.}}<br /> {{цитат|У августу 1945. године, капитулацијом јапанских снага пред совјетском армијом и савезничким снагама, окончан је светски рат. Пораз немачких и нипонских фашиста био је почетак великог слабљења капиталистичког система. После велике победе Совјетског Савеза, многе народне демократије угледале су светлост дана. Социјалистички систем више није био ограничен унутар граница једне земље. Почињала је нова историјска ера у свету. Имајући у виду ове промене, у Вијетнаму, Индокинеска комунистичка партија и Вијет Мин позвали су целу вијетнамску нацију на општу побуну. Свуда су људи устали у телу. Непрекидно су се низале демонстрације и демонстрације силе. У августу је избила револуција која је неутралисала збуњене Нипонске трупе, збацила про-јапанске феудалне власти и поставила народну власт у Ханоју и широм земље, у градовима као и на селу, у Бац Боу као иу Нам Бо. У Ханоју, главном граду, 2. септембра је формирана привремена влада око председника Хо Ши Мина; представила се нацији, прогласила независност Вијетнама и позвала нацију да се уједини, да буде спремна да брани земљу и да се супротстави свим покушајима империјалистичке агресије. Рођена је Демократска Република Вијетнам, прва народна демократија у југоисточној Азији. Али империјалисти су намеравали да сабију републикански режим у корену и поново трансформишу Вијетнам у колонију. Једва да су прошле три недеље када је 23. септембра 1945. године француски експедициони корпус отворио ватру у Сајгону. Целина је требало да се одвија девет година по цену невиђеног херојства и усред незамисливих потешкоћа, да би се завршила блиставом победом нашег народа и поразом агресивних империјалиста код Диен Биен Пхуа. ... Никада раније није било толико страних трупа на тлу Вијетнама. Али никада раније, Вијетнамски народ није био толико одлучан да устане у борбу за одбрану своје земље.}}<br /> {{Википедија|Во Нгујен Ђап}} [[Категорија:Вијетнамци]] [[Категорија:Политичари]] [[Категорија:Генерали]] [[Категорија:Личности Хладног рата]] [[Категорија:Комунисти]] n6hp1hrjonx3kguqipzd4ujdh45mkjz 0 12026 29082 2022-07-26T14:16:38Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Cold war europe military alliances map.png|thumb]] Хладни рат је период развоја међународних односа после Другог светског рата, који је означио крајњу заоштреност у односима између великих сила. == Цитати == {{цитат|Неки људи на Западу сада изражавају забринутост због… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Cold war europe military alliances map.png|thumb]] Хладни рат је период развоја међународних односа после Другог светског рата, који је означио крајњу заоштреност у односима између великих сила. == Цитати == {{цитат|Неки људи на Западу сада изражавају забринутост због чињенице да је Совјетски Савез још више надмашио Сједињене Државе у „свемирској трци“. Неки кажу да САД заостају две године, други помињу пет година. Наравно, задовољство нам је што наша земља предњачи у истраживању свемира. Али ми, совјетски људи, наше истраживање свемира не сматрамо само циљем, неком врстом „трке“. У великом и озбиљном циљу истраживања и развоја свемира, дух избезумљених коцкара нам је туђ. У овом циљу видимо део огромног конструктивног рада који совјетски људи обављају у складу са општом линијом наше партије у свим сферама привреде, науке и културе, у име човека, ради човека. ([[Леонид Брежњев]])}}<br /> {{цитат|Сенка је пала на призоре тако недавно обасјане савезничком победом... Од Штетина на Балтику до Трста на Јадрану гвоздена завеса се спустила преко континента. ([[Винстон Черчил]])}}<br /> {{цитат|Када сам дошао на функцију, био сам одлучан да наша земља уђе у 21. век и даље највећа светска сила за мир и слободу, за демократију и безбедност и просперитет. Морамо да промовишемо ове вредности једнако енергично као што смо то чинили у Хладном рату. ([[Бил Клинтон]])}}<br /> {{цитат|Није ли боље говорити о релативним заслугама машина за прање веша него о релативној снази ракета? Није ли ово такмичење какво желите? ([[Ричард Никсон]])}}<br /> {{цитат|Данас долазимо до схватања да је једна епоха у историји завршена... Више од четрдесет година та Гвоздена завеса је остала на месту. Мало нас је очекивало да ће то видети уклоњено током нашег живота. Ипак, изненада се догодило немогуће. Комунизам је сломљен, потпуно сломљен... Ми овај нови Совјетски Савез не видимо као непријатеља, већ као земљу која пипа свој пут ка слободи. Више не морамо да посматрамо свет кроз призму односа Истока и Запада. Хладни рат је завршен. ([[Маргарет Тачер]])}}<br /> {{Википедија|Хладни рат}} [[Категорија:Хладни рат]] dv9vbyasj39n1l6cdwdlx7jewol7iqp 0 12027 29083 2022-07-26T14:59:25Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Rhee Syng-Man in 1948.jpg|thumb]] Сингман Ри, познат и као Ли Сеунгман или Ји Сунг-ман (26. март 1875 — 19. јул 1965) био је корејски политичар и први председник Јужне Кореје. == Цитати == {{цитат|Народ Северне Кореје је исто што и народ Јужне Кореје. Сви су лојални земљи св… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Rhee Syng-Man in 1948.jpg|thumb]] Сингман Ри, познат и као Ли Сеунгман или Ји Сунг-ман (26. март 1875 — 19. јул 1965) био је корејски политичар и први председник Јужне Кореје. == Цитати == {{цитат|Народ Северне Кореје је исто што и народ Јужне Кореје. Сви су лојални земљи свог рођења са врло малим изузецима страних обучених и страних режираних комуниста. Овај рат није сукоб између Севера и Југа; то је сукоб између неколицине комуниста, који су случајно преузели контролу над половином наше земље, и огромне масе грађана Кореје, где год да живе.}}<br /> {{цитат|Чине све што могу да направе забуну. Поступајући на овај начин, комунисти повећавају своју снагу, проширују и продубљују свој утицај. Што више краду, више новца добијају. Овим новцем врше убиства и друге субверзивне активности. Али терористи не могу свуда да рачунају на било кога. Принуђени су да искористе све своје могућности за сопствену одбрану и таква ситуација се наставља све време. Они не могу да наставе борбу. Пре или касније они су приморани да се предају. Управо се то десило у Кини и на другим местима.}}<br /> {{цитат|Када је то могуће, деци треба удобно и слободно када се играју или уче, а начин је у цивилизованој земљи да им буде удобније тако што не буду превише строги и истовремено дају милост и љубав.}}<br /> {{Википедија|Сингман Ри}} [[Категорија:Корејци]] [[Категорија:Председници]] [[Категорија:Личности Хладног рата]] 3jvmypo51bn23ex0pj3nhglxria4odo