Викицитат srwikiquote https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.39.0-wmf.21 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор са корисником Викицитат Разговор о Викицитату Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Справица Разговор о справици Дефиниција справице Разговор о дефиницији справице 0 10535 28824 24738 2022-07-22T14:18:12Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Swami Vivekananda-1893-09-signed.jpg|мини|175п|Вивекананда]] '''Вивекананда''' (12. јануара 1863. - 4. јула 1902) == Цитати == * Он је у свему. Он је све. Сваки човек и жена јесу опипљив, блажени, живи Бог. Ко каже да је Бог непознат? * Узми једну идеју. Учини ту једну идеју својим животом – размишљај о њој, сањај о њој, живи по њој. Пусти мозгу, мишићима, нервима, сваком делу твог тела, да се испуни том идејом и остави сваку другу идеју на миру. Ово је пут ка успеху. {{wikipedia|Хиндуизам#Вивекананда}} {{DEFAULTSORT: Вивекананда}} [[Категорија: Верске вође]] j84erxlg1vmmkzecxguqi2tjx8wkdru 0 11173 28836 27549 2022-07-22T15:20:52Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:President Barack Obama.jpg|thumb]] Барак Хусејин Обама II (4. август 1961) бивши је амерички председник, изабран на изборима 2008, односно 2012, на председничкој функцији био је до јануара 2017. године. Члан је Демократске странке. == Цитати == {{цитат|Када смо се суочили са немогућим изгледима; када нам је речено да нисмо спремни, или да не треба да покушавамо, или да не можемо, генерације Американаца су одговориле једноставним вером који сумира дух народа: Да, можемо.}}<br /> {{цитат|Осећам се добро када сам ангажован у ономе што мислим да су суштинска питања друштва, а та суштинска питања за мене су оно што се дешава сиромашним људима у овом друштву.}}<br /> {{цитат|Можда ћемо током живота имати прилике да поново устанемо у одбрану наше слободе и платимо ратну плату.}}<br /> {{цитат|Верујем да је брак између мушкарца и жене. Нисам за геј бракове.}}<br /> {{цитат|Не можемо решити изазове нашег времена ако их не решимо заједно – осим ако не усавршимо наш синдикат схватајући да можда имамо различите приче, али имамо заједничке наде; да можда не изгледамо исто и можда нисмо са истог места, али сви желимо да идемо у истом правцу — ка бољој будућности деце и наших унука.}}<br /> {{цитат|Не умањујте будућност, због страха од садашњости.}}<br /> {{цитат|Док је будућност неспознатљива, ветрови увек дувају у правцу људског напретка.}}<br /> {{цитат|Величина никада није дата. Мора се зарадити.}}<br /> {{цитат|Наши изазови могу бити нови. Инструменти са којима их срећемо можда су нови. Али оне вредности од којих зависи наш успех — напоран рад и поштење, храброст и фер плеј, толеранција и радозналост, лојалност и патриотизам — ове ствари су старе. Ове ствари су истините. Они су били тиха снага напретка кроз нашу историју.}}<br /> {{цитат|Просперитет без слободе је само још један облик сиромаштва.}}<br /> {{цитат|Вратимо се вечерас на осећај јединства који је владао 11. септембра.}}<br /> {{цитат|Добро вече. Вечерас могу известити амерички народ и свет да су Сједињене Државе извеле операцију у којој је убијен Осама бин Ладен, вођа Ал Каиде и терориста који је одговоран за убиство хиљада невиних мушкараца, жена и деца.}}<br /> {{цитат|Наши људи и наша деца нису на продају.}}<br /> {{цитат|Никаква пропаганда не може исправити нешто за шта свет зна да је погрешно.}}<br /> {{Википедија|Барак Обама}} [[Категорија:Американци]] [[Категорија:Државници]] [[Категорија:Политичари]] [[Категорија:Председници]] fbtj6ocdxkdfp6jaq9t8fhiw41stb2c 0 11177 28805 27527 2022-07-22T12:46:34Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Joe Biden presidential portrait.jpg|thumb]] Џозеф Робинет Бајден Млађи (20. новембар 1942) јесте 46. председник Сједињених Америчких Држава и 47. потпредседник САД у администрацији Барака Обаме. == Цитати == {{цитат|Предлагао сам да бомбардујемо Београд. Предлагао сам да пошаљемо америчке пилоте и дигнемо у ваздух све мостове на Дрини. Предлагао сам да им уништимо све залихе нафте. Предлагао сам све конкретне акције.}}<br /> {{цитат|Наша победа није потпуна. То није победа коју сам хтео, то није победа коју хоће Џон (Мекејн). Говорио сам да би требало да уђемо са пешадијом. Да би требало да објавимо да ће бити америчких жртава. Требало би да уђемо у Београд и да у Јапанско-Немачком стилу окупирамо ту земљу.}}<br /> {{цитат|Зашто се неки питају како сам био тако немилосрдан према Србији и са Коштуницом, у кога немам поверења? Зашто сам био тако невољан, тако упоран у непружању помоћи народу из Србије, међу којима је много добрих људи? Зашто? Зато што, док не погледају у своје срце, не могу да се излече од болести да су жртве и док се ради по том критеријуму, овај циклус ће се наставити и даље. Због тога, не због освете, већ због ослобођења, које им је неопходно да би погледали ђаволу у очи.}}<br /> {{цитат|Идеја да ћемо послати офанзивну опрему и имати авионе, тенкове и возове са америчким пилотима и америчким посадама, само схватите... то се зове Трећи светски рат, у реду? Хајде да то разјаснимо овде, момци. Нећемо водити трећи светски рат у Украјини.}}<br /> {{Википедија|Џо Бајден}} [[Категорија:Американци]] [[Категорија:Политичари]] [[Категорија:Председници]] [[Категорија:Државници]] nhz7jse68x4s001gz4rc9v7x5b32wzn 0 11227 28813 28309 2022-07-22T13:17:17Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Benito Mussolini colored.jpg|thumb]] Бенито Амилкаре Андреа Мусолини (29. јул 1883 — 28. април 1945) је био италијански политичар, новинар и вођа Националне фашистичке стране, који је управљао Италијом као премијер од 1922. све до своје смене 1943. Био је једна од кључних личности у образовању фашизма. == Цитати == {{цитат|Фашизам државу схвата као апсолут, у поређењу са којим су сви појединци или групе релативни, да би се схватили у њиховом односу према држави.}}<br /> {{цитат|За нас је државна застава крпа коју треба посадити на балегу. На свету постоје само две отаџбине: отаџбина експлоатисаних и отаџбина експлоататора.}}<br /> {{цитат|Свако има право да за себе креира сопствену идеологију и да покушава да је спроведе свом енергијом за коју је способан.}}<br /> {{цитат|Само крв покреће точкове историје.}}<br /> {{цитат|Говори упућени људима су од суштинског значаја за изазивање ентузијазма за рат.}}<br /> {{цитат|Боље је живети дан као лав него 100 година као овца.}}<br /> {{цитат|Што се мене тиче, више волим педесет хиљада пушака него пет милиона гласова.}}<br /> {{цитат|Историја нас учи да се империје освајају оружјем, али их држи престиж. А за престиж је неопходна јасна, строга расна свест, која успоставља не само разлике, већ и врло јасне супериорности.}}<br /> {{цитат|Пуцај ме у груди. (задње речи)}}<br /> {{Википедија|Бенито Мусолини}} [[Категорија:Италијани]] [[Категорија:Политичари]] [[Категорија:Премијери]] [[Категорија:Фашисти]] [[Категорија:Погубљени]] [[Категорија:Личности Другог светског рата]] kq0icauwld11ae1coj9dpdxqm2xmu02 0 11674 28806 28574 2022-07-22T12:48:34Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Bosnian war header.no.png|thumb]] Рат у Босни и Херцеговини био је војни сукоб на подручју Босне и Херцеговине, који је трајао од 1. марта 1992. до 14. децембра 1995. == Цитати == {{цитат|Ово није добро што ви радите. Ово је пут на који ви желите да изведете Босну и Херцеговину иста она аутострада пакла и страдања којом су пошле Словенија и Хрватска. Немојте да мислите да нећете одвjести Босну и Херцеговину у пакао а муслимански народ можда у нестанак јер муслимански народ не може да се одбрани ако буде рат овде. ([[Радован Караџић]])}}<br /> {{цитат|Ево нас, 11. јула 1995. године, у Српској Сребреници, уочи још једнога великог празника српског,поклањамо Српском народу овај град и напокон дошао је тренутак да се после Буне против Дахија, Турцима осветимо на овом простору. ([[Ратко Младић]])}}<br /> {{цитат|Ми немамо несугласица са Америком. Сви знамо да је НАТО најјача војна машинерија на свету. Ми само желимо да се престану занимати са нашом земљом и да се брину о својим проблемима. ([[Слободан Милошевић]])}}<br /> {{цитат|Признање независне државе Босне од стране НАТО -а 1992. године неизбежно је означило почетак грађанског рата, а не живота нове земље. ([[Хенри Кисинџер]])}}<br /> {{цитат|Жртвоваћу мир за сувјерену Босну! ([[Алија Изетбеговић]])}}<br /> {{Википедија|Рат у Босни и Херцеговини}} [[Категорија:Рат у Босни и Херцеговини]] npab607qpy057kdgttoztc0glqculzf 28837 28806 2022-07-22T15:31:23Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Bosnian war header.no.png|thumb]] Рат у Босни и Херцеговини био је војни сукоб на подручју Босне и Херцеговине, који је трајао од 1. марта 1992. до 14. децембра 1995. == Цитати == {{цитат|Ово није добро што ви радите. Ово је пут на који ви желите да изведете Босну и Херцеговину иста она аутострада пакла и страдања којом су пошле Словенија и Хрватска. Немојте да мислите да нећете одвjести Босну и Херцеговину у пакао а муслимански народ можда у нестанак јер муслимански народ не може да се одбрани ако буде рат овде. ([[Радован Караџић]])}}<br /> {{цитат|Ево нас, 11. јула 1995. године, у Српској Сребреници, уочи још једнога великог празника српског,поклањамо Српском народу овај град и напокон дошао је тренутак да се после Буне против Дахија, Турцима осветимо на овом простору. ([[Ратко Младић]])}}<br /> {{цитат|Ми немамо несугласица са Америком. Сви знамо да је НАТО најјача војна машинерија на свету. Ми само желимо да се престану занимати са нашом земљом и да се брину о својим проблемима. ([[Слободан Милошевић]])}}<br /> {{цитат|Признање независне државе Босне од стране НАТО -а 1992. године неизбежно је означило почетак грађанског рата, а не живота нове земље. ([[Хенри Кисинџер]])}}<br /> {{цитат|Жртвоваћу мир за сувјерену Босну! ([[Алија Изетбеговић]])}}<br /> {{Википедија|Рат у Босни и Херцеговини}} [[Категорија:Рат у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Босна и Херцеговина]] jwkoy5lwa943fqb29mhf46xh6vwtkxy 0 11675 28808 28576 2022-07-22T12:51:07Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Kosovo War header.jpg|thumb]] Рат на Косову и Метохији означава два упоредна оружана сукоба око српске покрајине Косово и Метохија у другој половини деведесетих година 20. века. == Цитати == {{цитат|Албанци су се борили не за аутономију , они су се борили за независност и свакако да не останупод суверенитетом Југославије. А свој приступ су показали када су извршили етничка чишћења у односу на двеста хиљада Срба на њиховој територији након победе НАТО-а. ([[Хенри Кисинџер]])}}<br /> {{цитат|Зли, страшни, субверзивни и кукавички напади НАТО војске на Србију и Југославију доказ је неонацистичке политике Сједињених Држава и њених сателита. Србија ће се бранити од агресора и победити непријатеља. ([[Александар Вучић]])}}<br /> {{цитат|Пре рата сам морао да путујем 1,4 км да одем до родитеља, али без мостова смо били приморани да направимо круг од 50 миља. Месецима су људи неправедно патили. Бомбе на болнице, школе, цивиле: све разнесено, за Американце није било никакве разлике. На Дунаву су били само стари сплавови. Како да проценим? Имам страшна, неизбрисива, неприхватљива сећања. ([[Синиша Михајловић]])}}<br /> {{цитат|[О Американцима] Не могу да их поднесем. У Југославији су оставили само смрт и уништење. Бомбардовали су моју земљу, свели нас на ништа. После Другог светског рата помогли су да се Европа поново изгради, али нам ништа није стигло: прво су опустошили, а онда су нас напустили. Деца и животиње годинама су се рађале са генетским малформацијама, а све због бомби и уранијума које су бацали на нас. Шта да мислим о њима? (Синиша Михајловић)}}<br /> {{Википедија|Рат на Косову и Метохији}} [[Категорија:Рат на Косову и Метохији]] e8sdwl1zh6wyz4iqelhzgzaagbfsfhr 0 11676 28807 28708 2022-07-22T12:49:30Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:JNA Campaign in Croatia 1991.jpg|thumb]] Рат у Хрватској је био војни сукоб на подручју бивше Социјалистичке Републике Хрватске, узрокован изласком Хрватске из састава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. == Цитати == {{цитат|У историји је било праведних ратова, неправедних ратова и прљавих ратова. Ово је најглупљи рат којег памтим. Нико га не може победити. ([[Милован Ђилас]])}}<br /> {{цитат|Молим своју браћу Хрвате да опросте браћи Србима. Апелујем на свој српски народ да остави прошлост иза себе и да се окрене будућности где ће доброта, дељење осећања и правда некако ублажити последице зла у коме сам и сам учествовао. ([[Милан Бабић]])}}<br /> {{цитат|Постоји историјска чињеница коју нико не може порећи. Они, Срби, започели су рат бомбардовањем наших градова. Нажалост, сваки рат је ужасан, и ми имамо своје грешке, али мени је шокантно да је неко имао храбрости да упореди Туђмана са Милошевићем. ([[Звонимир Бобан]])}}<br /> {{цитат|Ако хрватском народу дамо право да напусти Југославију, онда Хрвати не могу ни другима ускратити право да сами бирају. ([[Слободан Милошевић]])}}<br /> {{цитат|Не би било рата да га Хрватска не жели. ([[Фрањо Туђман]])}}<br /> {{Википедија|Рат у Хрватској}} [[Категорија:Рат у Хрватској]] ci2xmaf7trmcwqmcuju026u6y4n7yda 28838 28807 2022-07-22T15:31:52Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:JNA Campaign in Croatia 1991.jpg|thumb]] Рат у Хрватској је био војни сукоб на подручју бивше Социјалистичке Републике Хрватске, узрокован изласком Хрватске из састава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. == Цитати == {{цитат|У историји је било праведних ратова, неправедних ратова и прљавих ратова. Ово је најглупљи рат којег памтим. Нико га не може победити. ([[Милован Ђилас]])}}<br /> {{цитат|Молим своју браћу Хрвате да опросте браћи Србима. Апелујем на свој српски народ да остави прошлост иза себе и да се окрене будућности где ће доброта, дељење осећања и правда некако ублажити последице зла у коме сам и сам учествовао. ([[Милан Бабић]])}}<br /> {{цитат|Постоји историјска чињеница коју нико не може порећи. Они, Срби, започели су рат бомбардовањем наших градова. Нажалост, сваки рат је ужасан, и ми имамо своје грешке, али мени је шокантно да је неко имао храбрости да упореди Туђмана са Милошевићем. ([[Звонимир Бобан]])}}<br /> {{цитат|Ако хрватском народу дамо право да напусти Југославију, онда Хрвати не могу ни другима ускратити право да сами бирају. ([[Слободан Милошевић]])}}<br /> {{цитат|Не би било рата да га Хрватска не жели. ([[Фрањо Туђман]])}}<br /> {{Википедија|Рат у Хрватској}} [[Категорија:Рат у Хрватској]] [[Категорија:Хрватска]] cxnvwcpmawgbvq327yc70wf0rs24tgn 28840 28838 2022-07-22T15:53:22Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:JNA Campaign in Croatia 1991.jpg|thumb]] Рат у Хрватској је био војни сукоб на подручју бивше Социјалистичке Републике Хрватске, узрокован изласком Хрватске из састава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. == Цитати == {{цитат|У историји је било праведних ратова, неправедних ратова и прљавих ратова. Ово је најглупљи рат којег памтим. Нико га не може победити. ([[Милован Ђилас]])}}<br /> {{цитат|Молим моју браћу Хрвате да опросте својој браћи Србима. Преклињем мој српски народ да остави прошлост иза себе и окрене се будућности где ће добро, саосјећање и правда на неки начин олакшати резултате зла у коме сам и сам учествовао. ([[Милан Бабић]])}}<br /> {{цитат|Постоји историјска чињеница коју нико не може порећи. Они, Срби, започели су рат бомбардовањем наших градова. Нажалост, сваки рат је ужасан, и ми имамо своје грешке, али мени је шокантно да је неко имао храбрости да упореди Туђмана са Милошевићем. ([[Звонимир Бобан]])}}<br /> {{цитат|Ако хрватском народу дамо право да напусти Југославију, онда Хрвати не могу ни другима ускратити право да сами бирају. ([[Слободан Милошевић]])}}<br /> {{цитат|Не би било рата да га Хрватска не жели. ([[Фрањо Туђман]])}}<br /> {{Википедија|Рат у Хрватској}} [[Категорија:Рат у Хрватској]] [[Категорија:Хрватска]] 9ctsknmkpocyyb6ct39jnwiz9qhg1ty 0 11722 28809 28577 2022-07-22T12:52:35Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Против ваздушна одбрана покушава да обори НАТО бомбардере.jpeg|thumb]] НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије (кодно име операција Савезничка сила или у САД операција Племенити наковањ), у Србији познато и као НАТО агресија или погрешно Милосрдни анђео, била је завршна фаза рата на Косову и Метохији, која је трајала је од 24. марта до 10. јуна 1999. године. == Цитати == {{цитат|Велики број избеглица које су испуниле телевизијске екране након почетка НАТО бомбардовања више је била последица деловања НАТО -а него изговор за њихово убрзавање. ([[Хенри Кисинџер]])}}<br /> {{цитат|Косовски Албанци су нас изиграли као Страдиварија. Ми смо финансирали и индиректно подржавали њихову кампању за независност етнички чистог Косова. Никада их нисмо кривили за насиље раних 1990-их и настављамо да их приказујемо као данашње жртве упркос доказима који говоре супротно. ([[Луис Макензи]])}}<br /> {{цитат|Наравно, НАТО савезници су своје поступке правдали нејасним и углавном погрешним историјским аналогијама: да су оба светска рата била укорењена на Балкану или да је рат био усмерен против једне Хитлерове личности у виду Слободана Милошевића. Међутим, Други светски рат није почео на Балкану и Први светски рат је постао резултат придруживања светских сила балканским фракцијама. А Милошевић никако није био Хитлер, већ локални балкански разбојник којег ће на крају збацити његови сопствени људи .током унутрашњих немира сличних онима који су означили крај свих других комунистичких аутократа у средњој и источној Европи. (Хенри Кисинџер)}}<br /> {{Википедија|НАТО бомбардовање СРЈ}} [[Категорија:Рат на Косову и Метохији]] 8l1j8mq85nwh4rnhu2baswk8a6ff7aa 0 11723 28810 28463 2022-07-22T12:54:31Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:F-16 deliberate force.JPG|thumb]] НАТО бомбардовање Републике Српске, под кодним именом операција Намерна сила и операција Мртво око, била је војна интервенција снага НАТО-а, са САД на челу, током рата у Босни и Херцеговини од 30. августа до 20. септембра 1995. == Цитати == {{цитат|Нато авијација, са главним пилотом Билом Клинтоном на челу одлучила је да разорним бомбама "учврсти" мировни процес на просторима бивше Југославије. Бомбардовањем аеродрома на Удбину у РСК, као и Спомен подручја Шамарица, те, углавном цивилних циљева у сјеверозападном дијелу Републике Српске, најмоћнија војна организација у свијету ријешила је да своју снагу испроба само на српским главама, јер су, како се оправдава Вили Клас, генерални секретар НАТО и Бутрос Гали, генерални секретар УН - "босански и крајински Срби прешли сваку границу", а тако нешто свијет, којим господари Америка више неће моћи да толерише...<br /> Исти тај свијет и та Америка "преспавали" су муслиманску офанзиву на српске територије, покренуту из тзв. заштићене зоне Бихаћа, да се и не спомињу све раније агресије и масакри што су их починили Хрвати и Муслимани над Србима. Својим потезима САД и НАТО повећали су температуру и међу својим дојучерашњим савезницима. О мировним снагама Уједињених Нација да и не говоримо. Али, то већ није српски проблем, нити Србима може бити утјеха или охрабрење. Са НАТО авионима над својим небом или без њих, Срби ће морати да истрају у одбрани своје слободе, ма колико их то коштало. У вријеме закључења овог броја /27.11.94./ није била позната судбина и епилог у борби у тзв. бихаћком џепу, због кога су се НАТО - бомбардери толико узлетјели. Са висине се Срби лако контролишу, иако, ништа није толико високо да би било безбједно, и да би, колико већ сутра било оборено. /С. Г./ ("Српски глас" новине; чланак о бомбардовању Републике Српске и Републике Српске Крајине)}}<br /> {{Википедија|НАТО бомбардовање Републике Српске}} [[Категорија:Рат у Босни и Херцеговини]] l0pklfijufilkt8iqunr6pmi25eoo9r 0 11835 28821 28670 2022-07-22T14:05:46Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Gaius Cornelius Tacitus mirror.jpg|thumb]] Публије или Гај Корнелије Тацит (око 55. - око 115. године), био је римски говорник, правник и сенатор и један од највећих античких историчара. == Цитати == {{цитат|Ретка је срећа ових дана да неко може мислити шта воли и рећи шта мисли.}}<br /> {{цитат|Мисли на своје претке и потомство.Напустити свој штит је најнижи злочин; нити тако осрамоћени човек може бити присутан на светим обредима, нити ући у њихов савет; многи су, заиста, након што су побегли из битке, окончали своју срамоту уларом.}}<br /> {{цитат|Једном када почне убијање, тешко је подвући црту.}}<br /> {{цитат|Све ово није аутентификовано и оставићу то отвореним.}}<br /> {{Википедија|Тацит}} [[Категорија:Римљани]] [[Категорија:Историчари]] [[Категорија:Писци]] ni6emmidv8suijvsgdr7rqg52x49eq8 0 11900 28804 2022-07-22T12:44:22Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Moravia & Morante.jpg|thumb]] Алберто Моравија (28. новембра 1907 — 26. септембра 1990) био је један од најпознатијих писаца савремене италијанске књижевности. == Цитати == {{цитат|Када нисте искрени треба да се претварате, а претварајући се на крају верујете себи; то… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Moravia & Morante.jpg|thumb]] Алберто Моравија (28. новембра 1907 — 26. септембра 1990) био је један од најпознатијих писаца савремене италијанске књижевности. == Цитати == {{цитат|Када нисте искрени треба да се претварате, а претварајући се на крају верујете себи; то је основни принцип сваке вере.}}<br /> {{цитат|Неизвесно зло изазива узнемиреност јер се у дну срца до последњег тренутка нада да то можда није истина; извесно зло, пак, уноси, на неко време, неку врсту туробног мира.}}<br /> {{цитат|Добри писци су монотони, као и добри композитори. Они настављају да покушавају да усаврше један проблем за који су рођени да разумеју.}}<br /> {{Википедија|Алберто Моравија}} [[Категорија:Италијани]] [[Категорија:Књижевници]] phvppgh1w692ldllz1d1wwpr4vxgl05 0 11901 28811 2022-07-22T13:11:58Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Cesare pavese.jpg|thumb]] Чезаре Павезе (9. септембар 1908 — 27. август 1950) био је италијански песник, романописац, књижевни критичар и преводилац. Сматра се једним од најзначајнијих италијанских писаца 20. века. == Цитати == {{цитат|У менталном поремећају и напору… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Cesare pavese.jpg|thumb]] Чезаре Павезе (9. септембар 1908 — 27. август 1950) био је италијански песник, романописац, књижевни критичар и преводилац. Сматра се једним од најзначајнијих италијанских писаца 20. века. == Цитати == {{цитат|У менталном поремећају и напору писања, оно што вас одржава јесте сигурност да на свакој страници има нешто недоречено.}}<br /> {{цитат|Читав животни проблем је, дакле, ово: како изаћи из сопствене усамљености, како комуницирати са другима.}}<br /> {{цитат|Многи људи који су на прагу поучне смрти били би бесни када би се изненада опоравили.}}<br /> [[Категорија:Италијани]] [[Категорија:Књижевници]] [[Категорија:Комунисти]] [[Категорија:Самоубице]] ngojlfag9c0tzne2jafzmc45ghl868c 28812 28811 2022-07-22T13:12:10Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Cesare pavese.jpg|thumb]] Чезаре Павезе (9. септембар 1908 — 27. август 1950) био је италијански песник, романописац, књижевни критичар и преводилац. Сматра се једним од најзначајнијих италијанских писаца 20. века. == Цитати == {{цитат|У менталном поремећају и напору писања, оно што вас одржава јесте сигурност да на свакој страници има нешто недоречено.}}<br /> {{цитат|Читав животни проблем је, дакле, ово: како изаћи из сопствене усамљености, како комуницирати са другима.}}<br /> {{цитат|Многи људи који су на прагу поучне смрти били би бесни када би се изненада опоравили.}}<br /> {{Википедија|Чезаре Павезе}} [[Категорија:Италијани]] [[Категорија:Књижевници]] [[Категорија:Комунисти]] [[Категорија:Самоубице]] g8r6uz926fvoy26edx8t2y1956egc9d 0 11902 28814 2022-07-22T13:22:46Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Gustave Flaubert par Pierre François Eugène Giraud.jpg|thumb]] Гистав Флобер (12. децембар 1821 — 8. мај 1880) био је француски књижевник који је стварао у доба реализма. == Цитати == {{цитат|Богатство је боље од укуса...}}<br /> {{цитат|Ништа није понижавајуће од тога да видимо идиоте ка… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Gustave Flaubert par Pierre François Eugène Giraud.jpg|thumb]] Гистав Флобер (12. децембар 1821 — 8. мај 1880) био је француски књижевник који је стварао у доба реализма. == Цитати == {{цитат|Богатство је боље од укуса...}}<br /> {{цитат|Ништа није понижавајуће од тога да видимо идиоте како успевају у предузећима у којима смо пропали.}}<br /> {{цитат|Оно што је лепо је морално, то је све.}}<br /> {{цитат|Критичар се постаје када не може бити уметник, као што човек постаје голуб кад не може да буде војник.}}<br /> {{цитат|Вредност човека можете израчунати по броју његових непријатеља, а важност уметничког дела по штети која се о њему говори.}}<br /> [[Категорија:Французи]] [[Категорија:Књижевници]] 2kro5iptft0a4xfy9mwzy25engqr9jg 28815 28814 2022-07-22T13:23:00Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Gustave Flaubert par Pierre François Eugène Giraud.jpg|thumb]] Гистав Флобер (12. децембар 1821 — 8. мај 1880) био је француски књижевник који је стварао у доба реализма. == Цитати == {{цитат|Богатство је боље од укуса...}}<br /> {{цитат|Ништа није понижавајуће од тога да видимо идиоте како успевају у предузећима у којима смо пропали.}}<br /> {{цитат|Оно што је лепо је морално, то је све.}}<br /> {{цитат|Критичар се постаје када не може бити уметник, као што човек постаје голуб кад не може да буде војник.}}<br /> {{цитат|Вредност човека можете израчунати по броју његових непријатеља, а важност уметничког дела по штети која се о њему говори.}}<br /> {{Википедија|Гистав Флобер}} [[Категорија:Французи]] [[Категорија:Књижевници]] gnrpgzsmt8btmozx3ycjnith8lg8ai0 0 11903 28816 2022-07-22T13:39:43Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Katy Perry performing Vegas residency (cropped).png|thumb]] Кетрин Елизабет Хадсон (25. октобар 1984), познатија под уметничким именом Кејти Пери, америчка је кантауторка, текстописац и глумица. == Цитати == {{цитат|Сећам се како сам заиста живо клечала поред свог кревета као де… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Katy Perry performing Vegas residency (cropped).png|thumb]] Кетрин Елизабет Хадсон (25. октобар 1984), познатија под уметничким именом Кејти Пери, америчка је кантауторка, текстописац и глумица. == Цитати == {{цитат|Сећам се како сам заиста живо клечала поред свог кревета као деветогодишњакиња, изговарала своје молитве и молила Бога да ми да груди које би биле толико велике да, ако бих легла на леђа, не бих могла да видим своја стопала.}}<br /> {{цитат|Нисам дефинисана одакле сам дошла. Никада нисам учествовала у правилима и мржњи који понекад иду уз религију. Али ако су моји родитељи задовољни са оним у шта верују, онда сам срећна што им се склањам с пута. Слажемо се да се не слажемо.}}<br /> {{Википедија|Кејти Пери}} [[Категорија:Американци]] [[Категорија:Певачи]] [[Категорија:Гитаристи]] [[Категорија:Глумци]] [[Категорија:Предузетници]] 9hn6mvw9zykuxp35e1eauxv6oxj1bgc 0 11904 28817 2022-07-22T13:44:17Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Johnny Depp Deauville 2019.jpg|thumb]] Џон Кристофер Деп II (9. јун 1963) амерички је глумац, музичар и филмски продуцент. == Цитати == {{цитат|Сматрам себе момком са добрим послом, занимљивим послом.}}<br /> {{цитат|Не бих рекао да сам песимиста или оптимиста. Претпостављам… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Johnny Depp Deauville 2019.jpg|thumb]] Џон Кристофер Деп II (9. јун 1963) амерички је глумац, музичар и филмски продуцент. == Цитати == {{цитат|Сматрам себе момком са добрим послом, занимљивим послом.}}<br /> {{цитат|Не бих рекао да сам песимиста или оптимиста. Претпостављам да сам реалиста. Али не цинично. Ја гледам. Гледам.}}<br /> {{цитат|Такође сам добијао чудна писма, самоубилачка писма, девојке које прете да ће скочити ако не ступим у контакт са њима. Па мислите, "Ово је срање", али онда помислите, "Шта ако није? Ко жели да искористи ту шансу?" Пишем им назад, кажем им да се држе, ако су ствари тако лоше, морају бити боље. Али ја нисам сасвим стабилан, па ко сам ја да дајем савете?}}<br /> {{Википедија|Johnny Depp Deauville 2019.jpg}} [[Категорија:Американци]] [[Категорија:Глумци]] qmd0788ca9ba24bmcpw8jupj49o364a 28818 28817 2022-07-22T13:44:32Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Johnny Depp Deauville 2019.jpg|thumb]] Џон Кристофер Деп II (9. јун 1963) амерички је глумац, музичар и филмски продуцент. == Цитати == {{цитат|Сматрам себе момком са добрим послом, занимљивим послом.}}<br /> {{цитат|Не бих рекао да сам песимиста или оптимиста. Претпостављам да сам реалиста. Али не цинично. Ја гледам. Гледам.}}<br /> {{цитат|Такође сам добијао чудна писма, самоубилачка писма, девојке које прете да ће скочити ако не ступим у контакт са њима. Па мислите, "Ово је срање", али онда помислите, "Шта ако није? Ко жели да искористи ту шансу?" Пишем им назад, кажем им да се држе, ако су ствари тако лоше, морају бити боље. Али ја нисам сасвим стабилан, па ко сам ја да дајем савете?}}<br /> {{Википедија|Џони Деп}} [[Категорија:Американци]] [[Категорија:Глумци]] 2nwkz64crh1hpy22kdcni02u9mva9w6 0 11905 28819 2022-07-22T13:47:39Z RoastPig 5068 Нова страница: Страва у Улици брестова је амерички хорор филм из 1984. режисера Веса Крејвена у продукцији компаније Њу лајн синема, са Џоном Саксоном, Рони Блејкли, Хедер Лангенкамп, Амандом Вис, Ником Коријем, Џонијем Депом и Робертом Инглундом у главним улогама. == Цитати… wikitext text/x-wiki Страва у Улици брестова је амерички хорор филм из 1984. режисера Веса Крејвена у продукцији компаније Њу лајн синема, са Џоном Саксоном, Рони Блејкли, Хедер Лангенкамп, Амандом Вис, Ником Коријем, Џонијем Депом и Робертом Инглундом у главним улогама. == Цитати == {{цитат|Она је једина која га може зауставити... ако она падне, нико неће преживети.}}<br /> {{цитат|Ако се Ненси не пробуди вриштећи, неће се ни пробудити.}}<br /> {{цитат|Спавање убија.}}<br /> {{цитат|Врисци који те пробуде би могли бити и твоји сопствени.}}<br /> {{цитат|Шта год радио немој заспати... или ћеш упознати застрашујућег Фредија.}}<br /> {{Википедија|Страва у Улици брестова}} [[Категорија:Филмови]] hwu9mfvdpf6ujfnm469luc3b3buzvfj 0 11906 28820 2022-07-22T14:04:14Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Sallustio Crispo incisione.jpg|thumb]] Гај Салустије Крисп (86. п. н. е. — 34. п. н. е.) је био присталица популара и Цезара, велики представник римске историографије после аналиста, Катона Старијег, Сисене и других историчара. == Цитати == {{цитат|Као што благослови здрав… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Sallustio Crispo incisione.jpg|thumb]] Гај Салустије Крисп (86. п. н. е. — 34. п. н. е.) је био присталица популара и Цезара, велики представник римске историографије после аналиста, Катона Старијег, Сисене и других историчара. == Цитати == {{цитат|Као што благослови здравља и среће имају почетак, тако морају наћи и крај. Све се диже само да пада, а расте само да пропада.}}<br /> {{цитат|Амбиција је многе навела да постану лажљиви; да једно држи скривено у грудима, а друго спремно на језику; да процењује пријатељства и непријатељства, не по њиховој вредности, већ према интересовању; и да носи више благонаклоно лице него поштено срце.}}<br /> {{цитат|Само неколицина преферира слободу, већина не тражи ништа више од поштених господара.}}<br /> {{цитат|Хармонија чини мале државе великима, док неслога подрива најмоћније империје.}}<br /> {{Википедија|Салустије Крисп}} [[Категорија:Римљани]] [[Категорија:Историчари]] 1nb4klr30ozfltblkhkq1vy3dpv5n4t 0 11907 28822 2022-07-22T14:10:46Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Como - Dome - Facade - Plinius the Elder.jpg|thumb]] Плиније Млађи (63. н. е. — 113. н. е.) био је римски сенатор за време цара Домицијана, Нерве и Трајана. == Цитати == {{цитат|Предмет у поседу ретко задржава исти шарм који је имао у потрази.}}<br /> {{цитат|Никада не радите ништа у в… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Como - Dome - Facade - Plinius the Elder.jpg|thumb]] Плиније Млађи (63. н. е. — 113. н. е.) био је римски сенатор за време цара Домицијана, Нерве и Трајана. == Цитати == {{цитат|Предмет у поседу ретко задржава исти шарм који је имао у потрази.}}<br /> {{цитат|Никада не радите ништа у вези са исправношћу у коју сумњате.}}<br /> {{цитат|Његова једина грешка је што нема грешку.}}<br /> {{цитат|Предмети који су обично мотиви наших путовања копном и морем често се занемарују и занемарују ако нам леже испод ока. ... С времена на време одлажемо да идемо и видимо оно што знамо да имамо прилику да видимо када желимо.}}<br /> {{Википедија|Плиније Млађи}} [[Категорија:Римљани]] 14qf0nkinc48awhuyrxb8ahm33ikq2q 0 11908 28823 2022-07-22T14:15:37Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Domiziano da collezione albani, fine del I sec. dc. 02.JPG|thumb]] Тит Флавије Домицијан (24. октобра 51 - 18. септембра 96. године) био је римски цар из рода Флавијеваца. == Цитати == {{цитат|Неће веровати извештајима о завери све док не буду убијени.}}<br /> {{цитат|Не можете ни у чему да… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Domiziano da collezione albani, fine del I sec. dc. 02.JPG|thumb]] Тит Флавије Домицијан (24. октобра 51 - 18. септембра 96. године) био је римски цар из рода Флавијеваца. == Цитати == {{цитат|Неће веровати извештајима о завери све док не буду убијени.}}<br /> {{цитат|Не можете ни у чему да критикујете мој изглед.}}<br /> {{Википедија|Домицијан}} [[Категорија:Римљани]] [[Категорија:Цареви]] [[Категорија:Страдали у атентату]] 9dv9phtjh1abuwkc0drjnjvu4mqzz1b 0 11909 28825 2022-07-22T14:22:22Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Olena Zelenska, the First Lady of Ukraine.jpg|thumb]] Олена Володимиривна Зеленска (6. фебруар 1978) украјинска је сценаристкиња, која је и прва дама Украјине као супруга председника Владимира Зеленског. == Цитати == {{цитат|Заиста желим да се цео свет, а и Американци, не нав… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Olena Zelenska, the First Lady of Ukraine.jpg|thumb]] Олена Володимиривна Зеленска (6. фебруар 1978) украјинска је сценаристкиња, која је и прва дама Украјине као супруга председника Владимира Зеленског. == Цитати == {{цитат|Заиста желим да се цео свет, а и Американци, не навикну на овај рат. Да, далеко је то од вас, дуго траје, и можете се уморити од тога, али молим вас немојте се навикавати, јер ако се сви навикну, овај рат никада неће завршити. Не навикавај се на бол. А када почнете да мислите да можда постоји неки разлог за овај рат, то значи да сте у зони руске пропаганде. Будите опрезни, чујте истину.}}<br /> {{цитат|24. фебруара сви смо се пробудили уз најаву руске инвазије. Тенкови су прешли украјинску границу, авиони су ушли у наш ваздушни простор, ракетни бацачи су опколили наше градове. Упркос уверавањима пропагандних медија које подржава Кремљ, а који ово називају „специјалном операцијом“ – то је, у ствари, масовно убиство украјинских цивила.}}<br /> {{Википедија|Олена Зеленска}} [[Категорија:Украјинци]] [[Категорија:Сценаристи]] lp90h9wxx5uz2t450i2tzh7cgv559z6 0 11910 28826 2022-07-22T14:26:42Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Lavrov-Kerry (cropped).jpg|thumb]] Сергеј Викторович Лавров (21. март 1950) министар је иностраних послова Руске Федерације. == Цитати == {{цитат|Тешко ме је наљутити. Али не вреди проверавати.}}<br /> {{цитат|Нисмо изгубили Европу, не можемо је изгубити. Европа без Русиј… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Lavrov-Kerry (cropped).jpg|thumb]] Сергеј Викторович Лавров (21. март 1950) министар је иностраних послова Руске Федерације. == Цитати == {{цитат|Тешко ме је наљутити. Али не вреди проверавати.}}<br /> {{цитат|Нисмо изгубили Европу, не можемо је изгубити. Европа без Русије није Европа <...> Русија је више пута спасла Европу од саме Европе.}}<br /> {{цитат|У Вашингтону постоји бирократија која је створена на антисовјетизму, сада на русофобији, која жели да сачека све позитивне ноте које понекад звуче из Беле куће у вези са потребом успостављања нормалних односа са Русијом.}}<br /> {{цитат|Судбина и будућност Крима је заувек са Русијом , свиђало се то некоме или не. Никакве акције западних држава на челу са Сједињеним Државама не могу променити ову реалност – ни са међународноправног, ни са политичког, ни са моралног становишта.}}<br /> {{Википедија|Сергеј Лавров}} [[Категорија:Руски политичари]] [[Категорија:Дипломате]] 910zsfthsvjzuhi7pgp7rf1okn0krf7 0 11911 28827 2022-07-22T14:44:35Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Последствия удара ракеты по Голосеевскому району киева (6).jpg]] Инвазија Русије на Украјину почела је 24. фебруара 2022, око 5 сати ујутро по кијевском времену, широком војном инвазијом снага Руске Федерације на Украјину из правца Русије, Белорусије и… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Последствия удара ракеты по Голосеевскому району киева (6).jpg]] Инвазија Русије на Украјину почела је 24. фебруара 2022, око 5 сати ујутро по кијевском времену, широком војном инвазијом снага Руске Федерације на Украјину из правца Русије, Белорусије и Крима, а у борбе су се укључиле и јединице Доњецке Народне Републике и Луганске Народне Републике. [[Датотека:Последствия удара ракеты по Голосеевскому району киева (6).jpg]] == Цитати == {{цитат|На основу члана 51. дела 7. Повеље Уједињених нација, уз одобрење Савета Руске Федерације и применом уговора о пријатељству и узајамној помоћи које је Савезна скупштина ратификовала 22. фебруара ове године са Народном Републиком Доњецка и Луганске Народне Републике, одлучио сам да спроведем специјалну војну операцију. Циљ је да се заштите људи који су злостављани и геноцидни од стране кијевског режима већ осам година. Зато ћемо радити на демилитаризацији и денацификацији Украјине, као и на привођењу правди оних који су починили бројне крваве злочине над цивилима, укључујући и грађане Руске Федерације. Желим да поновим да наши планови не укључују окупацију украјинских територија. Нећемо никоме ништа наметати силом. ([[Владимир Путин]]) {{цитат|Каже се да ће овај пламен ослободити украјински народ, али Украјинци су већ слободни. Речено вам је да смо ми нацисти, али како један народ може бити нацист када је изгубио преко 8 милиона живота у победи против нацизма? Како могу бити оптужен да сам нациста? Питајте мог деду који се борио током целог Другог светског рата у пешадији Црвене армије и погинуо у чину пуковника независне Украјине. ([[Володимир Зеленски]]) {{цитат|Био је то неоправдан, смишљен напад, можда планиран месецима. Он је одбио наше покушаје да избегнемо сукоб који није неопходан. Покушали смо да преговарамо, али је сукоб избио на насилнији начин него што смо замишљали. Путинове оптужбе на рачун Украјине су лаж, територија Украјине је суверена. Путин је покренуо офанзиву. Имамо информације о сајбер нападима. Путин је агресор и изабрао је рат. ([[Џо Бајден]]) {{Википедија|Инвазија Русије на Украјину 2022.}} [[Категорија:Догађаји]] 20lljddyk61gbx6nf0uausdsa45a2yn 28828 28827 2022-07-22T14:44:56Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Последствия удара ракеты по Голосеевскому району киева (6).jpg|thumb]] Инвазија Русије на Украјину почела је 24. фебруара 2022, око 5 сати ујутро по кијевском времену, широком војном инвазијом снага Руске Федерације на Украјину из правца Русије, Белорусије и Крима, а у борбе су се укључиле и јединице Доњецке Народне Републике и Луганске Народне Републике. [[Датотека:Последствия удара ракеты по Голосеевскому району киева (6).jpg|thumb]] == Цитати == {{цитат|На основу члана 51. дела 7. Повеље Уједињених нација, уз одобрење Савета Руске Федерације и применом уговора о пријатељству и узајамној помоћи које је Савезна скупштина ратификовала 22. фебруара ове године са Народном Републиком Доњецка и Луганске Народне Републике, одлучио сам да спроведем специјалну војну операцију. Циљ је да се заштите људи који су злостављани и геноцидни од стране кијевског режима већ осам година. Зато ћемо радити на демилитаризацији и денацификацији Украјине, као и на привођењу правди оних који су починили бројне крваве злочине над цивилима, укључујући и грађане Руске Федерације. Желим да поновим да наши планови не укључују окупацију украјинских територија. Нећемо никоме ништа наметати силом. ([[Владимир Путин]]) {{цитат|Каже се да ће овај пламен ослободити украјински народ, али Украјинци су већ слободни. Речено вам је да смо ми нацисти, али како један народ може бити нацист када је изгубио преко 8 милиона живота у победи против нацизма? Како могу бити оптужен да сам нациста? Питајте мог деду који се борио током целог Другог светског рата у пешадији Црвене армије и погинуо у чину пуковника независне Украјине. ([[Володимир Зеленски]]) {{цитат|Био је то неоправдан, смишљен напад, можда планиран месецима. Он је одбио наше покушаје да избегнемо сукоб који није неопходан. Покушали смо да преговарамо, али је сукоб избио на насилнији начин него што смо замишљали. Путинове оптужбе на рачун Украјине су лаж, територија Украјине је суверена. Путин је покренуо офанзиву. Имамо информације о сајбер нападима. Путин је агресор и изабрао је рат. ([[Џо Бајден]]) {{Википедија|Инвазија Русије на Украјину 2022.}} [[Категорија:Догађаји]] lleauzy0dig6hhgwwt8im4cbo4r1ru6 28829 28828 2022-07-22T14:45:22Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Последствия удара ракеты по Голосеевскому району киева (6).jpg|thumb]] Инвазија Русије на Украјину почела је 24. фебруара 2022, око 5 сати ујутро по кијевском времену, широком војном инвазијом снага Руске Федерације на Украјину из правца Русије, Белорусије и Крима, а у борбе су се укључиле и јединице Доњецке Народне Републике и Луганске Народне Републике. [[Датотека:Житловий будинок на вул. Лобановського, 6-А після обстрілу.jpg|thumb]] == Цитати == {{цитат|На основу члана 51. дела 7. Повеље Уједињених нација, уз одобрење Савета Руске Федерације и применом уговора о пријатељству и узајамној помоћи које је Савезна скупштина ратификовала 22. фебруара ове године са Народном Републиком Доњецка и Луганске Народне Републике, одлучио сам да спроведем специјалну војну операцију. Циљ је да се заштите људи који су злостављани и геноцидни од стране кијевског режима већ осам година. Зато ћемо радити на демилитаризацији и денацификацији Украјине, као и на привођењу правди оних који су починили бројне крваве злочине над цивилима, укључујући и грађане Руске Федерације. Желим да поновим да наши планови не укључују окупацију украјинских територија. Нећемо никоме ништа наметати силом. ([[Владимир Путин]]) {{цитат|Каже се да ће овај пламен ослободити украјински народ, али Украјинци су већ слободни. Речено вам је да смо ми нацисти, али како један народ може бити нацист када је изгубио преко 8 милиона живота у победи против нацизма? Како могу бити оптужен да сам нациста? Питајте мог деду који се борио током целог Другог светског рата у пешадији Црвене армије и погинуо у чину пуковника независне Украјине. ([[Володимир Зеленски]]) {{цитат|Био је то неоправдан, смишљен напад, можда планиран месецима. Он је одбио наше покушаје да избегнемо сукоб који није неопходан. Покушали смо да преговарамо, али је сукоб избио на насилнији начин него што смо замишљали. Путинове оптужбе на рачун Украјине су лаж, територија Украјине је суверена. Путин је покренуо офанзиву. Имамо информације о сајбер нападима. Путин је агресор и изабрао је рат. ([[Џо Бајден]]) {{Википедија|Инвазија Русије на Украјину 2022.}} [[Категорија:Догађаји]] 6bujmww9frn91um088sq891uznzplyo 28830 28829 2022-07-22T14:46:18Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Последствия удара ракеты по Голосеевскому району киева (6).jpg|thumb]] Инвазија Русије на Украјину почела је 24. фебруара 2022, око 5 сати ујутро по кијевском времену, широком војном инвазијом снага Руске Федерације на Украјину из правца Русије, Белорусије и Крима, а у борбе су се укључиле и јединице Доњецке Народне Републике и Луганске Народне Републике. [[Датотека:Житловий будинок на вул. Лобановського, 6-А після обстрілу.jpg|thumb]] == Цитати == {{цитат|На основу члана 51. дела 7. Повеље Уједињених нација, уз одобрење Савета Руске Федерације и применом уговора о пријатељству и узајамној помоћи које је Савезна скупштина ратификовала 22. фебруара ове године са Народном Републиком Доњецка и Луганске Народне Републике, одлучио сам да спроведем специјалну војну операцију. Циљ је да се заштите људи који су злостављани и геноцидни од стране кијевског режима већ осам година. Зато ћемо радити на демилитаризацији и денацификацији Украјине, као и на привођењу правди оних који су починили бројне крваве злочине над цивилима, укључујући и грађане Руске Федерације. Желим да поновим да наши планови не укључују окупацију украјинских територија. Нећемо никоме ништа наметати силом. ([[Владимир Путин]])}}<br /> {{цитат|Каже се да ће овај пламен ослободити украјински народ, али Украјинци су већ слободни. Речено вам је да смо ми нацисти, али како један народ може бити нацист када је изгубио преко 8 милиона живота у победи против нацизма? Како могу бити оптужен да сам нациста? Питајте мог деду који се борио током целог Другог светског рата у пешадији Црвене армије и погинуо у чину пуковника независне Украјине. ([[Володимир Зеленски]])}}<br /> {{цитат|Био је то неоправдан, смишљен напад, можда планиран месецима. Он је одбио наше покушаје да избегнемо сукоб који није неопходан. Покушали смо да преговарамо, али је сукоб избио на насилнији начин него што смо замишљали. Путинове оптужбе на рачун Украјине су лаж, територија Украјине је суверена. Путин је покренуо офанзиву. Имамо информације о сајбер нападима. Путин је агресор и изабрао је рат. ([[Џо Бајден]])}}<br /> {{Википедија|Инвазија Русије на Украјину 2022.}} [[Категорија:Догађаји]] 8zlm513m5wyjthxakmty2fmipo7y69p 0 11912 28831 2022-07-22T15:04:04Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Tchaikowsky.jpg|thumb]] Петар Иљич Чајковски (7. мај 1840 — Санкт Петербург, 6. новембар 1893) био је руски композитор позног романтизма. == Цитати == {{цитат|Оно што ми треба је да поново верујем у себе – јер је моја вера у великој мери поткопана; чини ми се да је мој… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Tchaikowsky.jpg|thumb]] Петар Иљич Чајковски (7. мај 1840 — Санкт Петербург, 6. новембар 1893) био је руски композитор позног романтизма. == Цитати == {{цитат|Оно што ми треба је да поново верујем у себе – јер је моја вера у великој мери поткопана; чини ми се да је моја улога завршена.}}<br /> {{цитат|Свирао сам преко музике тог ниткова Брамса. Какво копиле без даровитости! Нервира ме што се овај самонадувани медиокритет поздравља као геније.}}<br /> {{цитат|Ја сам Рус, Рус, Рус, до сржи костију.}}<br /> {{цитат|Опера тешко да је најбогатија музичка форма. Али осећам да сам ипак склонији симфонијској врсти.}}<br /> {{Википедија|Петар Чајковски}} [[Категорија:Руси]] [[Категорија:Композитори]] nz464an51jctbgbgiouwybnvoailz04 0 11913 28832 2022-07-22T15:08:25Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Francesco Petrarca00.jpg|thumb]] Франческо Петрарка (20. јули 1304 — 18/19. јули 1374) био је италијански песник на народном и латинском језику, хуманиста, аутор Канцонијера. == Цитати == {{цитат|Љубав је крунска милост човечанства, најсветије право душе, златна карика ко… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Francesco Petrarca00.jpg|thumb]] Франческо Петрарка (20. јули 1304 — 18/19. јули 1374) био је италијански песник на народном и латинском језику, хуманиста, аутор Канцонијера. == Цитати == {{цитат|Љубав је крунска милост човечанства, најсветије право душе, златна карика која нас везује за дужност и истину, искупитељско начело које углавном мири срце са животом и пророчанство је вечног добра.}}<br /> {{цитат|Радовао сам се свом напретку, оплакивао своје слабости и сажаљевао универзалну нестабилност људског понашања.}}<br /> {{цитат|Човек нема већег непријатеља од себе.}}<br /> {{цитат|Нико се, чини ми се, не може надати равним Августину. Ко би се данас могао надати да ће бити једнак ономе који је, по мом суду, био највећи у добу плодног у великим умовима?}}<br /> {{цитат|Боље је желети добро него знати истину.}}<br /> {{цитат|Све што се радује на свету је кратак сан.}}<br /> {{цитат|Мир не налазим, и не желим да ратујем; и бојим се и надам се, и горим и од леда сам.}}<br /> {{цитат|Умети да кажеш колико волиш је волети, али мало.}}<br /> {{Википедија|Франческо Петрарка}} [[Категорија:Италијани]] [[Категорија:Књижевници]] 758cqv57pnjntladj29oigkghxfgqjv 0 11914 28833 2022-07-22T15:18:15Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Montage of the Syrian Civil War.png|thumb]] Грађански рат у Сирији је оружани конфликт између представника власти и опозиције у Сирији. == Цитати == {{цитат|Морамо да се ујединимо око нације, јер је она мајка свима нама. Суочени са терористичком завером, морамо бити т… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Montage of the Syrian Civil War.png|thumb]] Грађански рат у Сирији је оружани конфликт између представника власти и опозиције у Сирији. == Цитати == {{цитат|Морамо да се ујединимо око нације, јер је она мајка свима нама. Суочени са терористичком завером, морамо бити тесно повезани. ([Башар ел Асад])}}<br /> {{цитат|Сиријска употреба хемијског оружја ће прећи црвену линију. ([Барак Обама])}}<br /> {{цитат|Грешка је не сарађивати са сиријском владом Башара ел Асада . У Сирији се само Асадове снаге и Курди храбро боре против тероризма. Да би се суочили са ИС, потребна је међународна коалиција попут оне која је створена против Хитлера током Другог светског рата. ([Владимир Путин])}}<br /> {{Википедија|Грађански рат у Сирији}} [[Категорија:Догађаји]] absqdi0srrqose3jzn4dzdys5mxqwz8 28834 28833 2022-07-22T15:19:29Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Montage of the Syrian Civil War.png|thumb]] Грађански рат у Сирији је оружани конфликт између представника власти и опозиције у Сирији. == Цитати == {{цитат|Морамо да се ујединимо око нације, јер је она мајка свима нама. Суочени са терористичком завером, морамо бити тесно повезани. ([Башар ел Асад])}}<br /> {{цитат|Сиријска употреба хемијског оружја ће прећи црвену линију. ([Барак Обама])}}<br /> {{цитат|Више од две хиљаде бораца из Русије и бивших совјетских република налази се у Сирији са опасношћу да се врате у домовину. Уместо да чекамо да то учине, хајде да помогнемо Асаду да се бори против њих на сиријском тлу. Размишљамо о интензивирању дијалога како са њим, тако и са нашим партнерима у другим земљама. ([Владимир Путин])}}<br /> {{Википедија|Грађански рат у Сирији}} [[Категорија:Догађаји]] rfx613kpk9w67925v7rus7f4r8olkb2 28835 28834 2022-07-22T15:20:19Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Montage of the Syrian Civil War.png|thumb]] Грађански рат у Сирији је оружани конфликт између представника власти и опозиције у Сирији. == Цитати == {{цитат|Морамо да се ујединимо око нације, јер је она мајка свима нама. Суочени са терористичком завером, морамо бити тесно повезани. ([[Башар ел Асад]])}}<br /> {{цитат|Сиријска употреба хемијског оружја ће прећи црвену линију. ([[Барак Обама]])}}<br /> {{цитат|Више од две хиљаде бораца из Русије и бивших совјетских република налази се у Сирији са опасношћу да се врате у домовину. Уместо да чекамо да то учине, хајде да помогнемо Асаду да се бори против њих на сиријском тлу. Размишљамо о интензивирању дијалога како са њим, тако и са нашим партнерима у другим земљама. ([[Владимир Путин]])}}<br /> {{Википедија|Грађански рат у Сирији}} [[Категорија:Догађаји]] 4iah2mv30zehegi8bf8qli6qmqe6oxo 0 11915 28841 2022-07-22T15:54:23Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Milan Babić crop.jpg|thumb]] Милан Бабић (26. фебруар 1956 — 5. март 2006) био је политичар и стоматолог. У разним периодима од 1991. до 1995. године био је председник Владе САО Крајине и председник Владе Републике Српске Крајине. == Цитати == {{цитат|Излазим пред овај триб… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Milan Babić crop.jpg|thumb]] Милан Бабић (26. фебруар 1956 — 5. март 2006) био је политичар и стоматолог. У разним периодима од 1991. до 1995. године био је председник Владе САО Крајине и председник Владе Републике Српске Крајине. == Цитати == {{цитат|Излазим пред овај трибунал са дубоким осјећањем срамоте и кајања. Дозволио сам себи да учествујем у прогону најгоре врсте против људи само зато што су били Хрвати а не Срби. Невини људи су били прогањани, невини људи су насилно истјерани из својих кућа и невини људи су убијани. Чак и након што сам сазнао шта се догодило, ћутао сам о томе. Још горе, наставио сам са службом и кроз моје властите активности постајао лично одговоран за нехумане поступке који су погодили невине људе. Жаљење које осјећам због тога је бол са којим морам живјети остатак живота. Ови злочини и моје учешће у њима никада не могу бити оправдани. Остајем без ријечи када треба да изразим дубоку дубину мог кајања за оно што сам учинио и за утицај мога гријеха на друге. Могу само да се надам да, износећи истину, признавањем кривице и изражавањем мог кајања могу послужити као примјер онима који још погрешно вјерују да таква нечовјечна поступања могу икада бити оправдано. Само истина може дати могућност српском народу да се ратерети колективне срамоте. Само признањем кривице, ја могу преузети одговорност за све погрешно што сам урадио. Ја се надам да својим кајањем могу бар мало олакшати патњу онима који су патили. Схватио сам да нам непријатељства и подељеност никада не могу послужити да боље живимо. Схватио сам да наша припадност истој људској врсти је значајнија од било које разлике између нас. Схватио сам да само кроз наше међусобно разумијевање и помирење можемо имати шансу да живимо као људи у миру и тако обезбиједимо бољу будућност за нашу дјецу и генерације које долазе. Молио сам Бога да ми помогне да се покајеми захваљујем Богу на могућности коју ми је пружио да изразим своје кајање. Молим моју браћу Хрвате да опросте својој браћи Србима. Преклињем мој српски народ да остави прошлост иза себе и окрене се будућности где ће добро, саосјећање и правда на неки начин олакшати резултате зла у коме сам и сам учествовао. И на крају, без резервно, стављам све на располагање овом трибуналу и међународном праву. Хвала (Признање кривице)}}<br /> [[Категорија:Српски политичари]] [[Категорија:Оптужени за ратне злочине]] [[Категорија:Самоубице]] g0qnclbhibyf5fg2t5tdok5a3pq5a5y 28842 28841 2022-07-22T15:54:46Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Milan Babić crop.jpg|thumb]] Милан Бабић (26. фебруар 1956 — 5. март 2006) био је политичар и стоматолог. У разним периодима од 1991. до 1995. године био је председник Владе САО Крајине и председник Владе Републике Српске Крајине. == Цитати == {{цитат|Излазим пред овај трибунал са дубоким осјећањем срамоте и кајања. Дозволио сам себи да учествујем у прогону најгоре врсте против људи само зато што су били Хрвати а не Срби. Невини људи су били прогањани, невини људи су насилно истјерани из својих кућа и невини људи су убијани. Чак и након што сам сазнао шта се догодило, ћутао сам о томе. Још горе, наставио сам са службом и кроз моје властите активности постајао лично одговоран за нехумане поступке који су погодили невине људе. Жаљење које осјећам због тога је бол са којим морам живјети остатак живота. Ови злочини и моје учешће у њима никада не могу бити оправдани. Остајем без ријечи када треба да изразим дубоку дубину мог кајања за оно што сам учинио и за утицај мога гријеха на друге. Могу само да се надам да, износећи истину, признавањем кривице и изражавањем мог кајања могу послужити као примјер онима који још погрешно вјерују да таква нечовјечна поступања могу икада бити оправдано. Само истина може дати могућност српском народу да се ратерети колективне срамоте. Само признањем кривице, ја могу преузети одговорност за све погрешно што сам урадио. Ја се надам да својим кајањем могу бар мало олакшати патњу онима који су патили. Схватио сам да нам непријатељства и подељеност никада не могу послужити да боље живимо. Схватио сам да наша припадност истој људској врсти је значајнија од било које разлике између нас. Схватио сам да само кроз наше међусобно разумијевање и помирење можемо имати шансу да живимо као људи у миру и тако обезбиједимо бољу будућност за нашу дјецу и генерације које долазе. Молио сам Бога да ми помогне да се покајеми захваљујем Богу на могућности коју ми је пружио да изразим своје кајање. Молим моју браћу Хрвате да опросте својој браћи Србима. Преклињем мој српски народ да остави прошлост иза себе и окрене се будућности где ће добро, саосјећање и правда на неки начин олакшати резултате зла у коме сам и сам учествовао. И на крају, без резервно, стављам све на располагање овом трибуналу и међународном праву. Хвала (Признање кривице)}}<br /> [[Категорија:Српски политичари]] [[Категорија:Осуђени за ратне злочине]] [[Категорија:Самоубице]] 8vv0u50kuqhxgc0kk9dlaz0h1ly36jt 0 11916 28843 2022-07-22T21:04:40Z RoastPig 5068 Нова страница: Дражен Ердемовић (25. новембар 1971) је босански Хрват, који је у време рата у БиХ био припадник Армије Републике Босне и Херцеговине, Хрватског вијећа одбране и 10. диверзантског одреда Војске Републике Српске са којим је учествовао у масакру у Сребреници. == Ц… wikitext text/x-wiki Дражен Ердемовић (25. новембар 1971) је босански Хрват, који је у време рата у БиХ био припадник Армије Републике Босне и Херцеговине, Хрватског вијећа одбране и 10. диверзантског одреда Војске Републике Српске са којим је учествовао у масакру у Сребреници. == Цитати == {{цитат|Прије свега, поштовани суде, желим рећи да ми је жао свих жртава. Не само тих жртава што су страдале тада на том имању фарми, него свих жртава, нема везе које су националности које су страдале у бившој Босни и Херцеговини. Ја сам изгубио доста добрих пријатеља разних националности све због тог рата, а увјерен сам да ти сви моји пријатељи нису били за рат исто као и ја. Увјерен сам. Али нису имали другог излаза, једноставно, то им је било све. Дошао је тај рат, нису имали другог излаза, као и ја. Због мог случаја, због свега што се десило, ја сам сам без ичијег хапшења, без ичијег, како да кажем, испитивања или присиљен признао још прије него што сам ухапшен у Савезној Републици Југославији. Новинарки, тада том сам приликом све рекао да желим да идем на Међународни суд, да помогнем Међународном суду да схвати шта се у бившој Југославији радило са обичних људи, као што сам ја. Као што је рекао господин Бабић, у Савезној Републици Југославији сам исто признао на суду све, органима Државне безбједности сам признао све, као и вама овдје. Господин Бабић први пут кад је дошао овдје рекао ми је: "Дражене... да... можел ли да промијениш одлуку, не знам шта се може догодити и шта ће бити." Ја сам рекао: "Због жртава, због моје савјести, због мога живота и мога дјетета и моје супруге, ја не могу да поништим оно што сам рекао новинарки што сам рекао у Новом Саду. Значи, због моје душе, због мог поштења, због жртава, због свега, иако сам знао да ће моја породица, моји родитељи, мој брат и моја сестра имати проблема због тога, а ја то нисам хтио поништити. Због свега што се десило, јако ми је жао, али ништа нисам могао учинити, када сам могао, то сам и учинио. Хвала, немам више ништа да кажем (Признање кривице)}}<br /> {{Википедија|Дражен Ердемовић}} [[Категорија:Хрвати]] [[Категорија:Оптужени за ратне злочине]] sw6ig4pzhqqb6p87d41w8yfx2szb78g 28844 28843 2022-07-22T21:04:53Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki Дражен Ердемовић (25. новембар 1971) је босански Хрват, који је у време рата у БиХ био припадник Армије Републике Босне и Херцеговине, Хрватског вијећа одбране и 10. диверзантског одреда Војске Републике Српске са којим је учествовао у масакру у Сребреници. == Цитати == {{цитат|Прије свега, поштовани суде, желим рећи да ми је жао свих жртава. Не само тих жртава што су страдале тада на том имању фарми, него свих жртава, нема везе које су националности које су страдале у бившој Босни и Херцеговини. Ја сам изгубио доста добрих пријатеља разних националности све због тог рата, а увјерен сам да ти сви моји пријатељи нису били за рат исто као и ја. Увјерен сам. Али нису имали другог излаза, једноставно, то им је било све. Дошао је тај рат, нису имали другог излаза, као и ја. Због мог случаја, због свега што се десило, ја сам сам без ичијег хапшења, без ичијег, како да кажем, испитивања или присиљен признао још прије него што сам ухапшен у Савезној Републици Југославији. Новинарки, тада том сам приликом све рекао да желим да идем на Међународни суд, да помогнем Међународном суду да схвати шта се у бившој Југославији радило са обичних људи, као што сам ја. Као што је рекао господин Бабић, у Савезној Републици Југославији сам исто признао на суду све, органима Државне безбједности сам признао све, као и вама овдје. Господин Бабић први пут кад је дошао овдје рекао ми је: "Дражене... да... можел ли да промијениш одлуку, не знам шта се може догодити и шта ће бити." Ја сам рекао: "Због жртава, због моје савјести, због мога живота и мога дјетета и моје супруге, ја не могу да поништим оно што сам рекао новинарки што сам рекао у Новом Саду. Значи, због моје душе, због мог поштења, због жртава, због свега, иако сам знао да ће моја породица, моји родитељи, мој брат и моја сестра имати проблема због тога, а ја то нисам хтио поништити. Због свега што се десило, јако ми је жао, али ништа нисам могао учинити, када сам могао, то сам и учинио. Хвала, немам више ништа да кажем (Признање кривице)}}<br /> {{Википедија|Дражен Ердемовић}} [[Категорија:Хрвати]] [[Категорија:Осуђени за ратне злочине]] 7184tq8yjghvde5dfy1d5ttgb358wo0